PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Komunikacije Komunikacije
PC #103 : Septembar 2004 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Vesna Milošević  

Učestvovati ili pobediti?

"Važno je učestvovati" je opšteprihvaćeno geslo Olimpijskih igara. Međutim, neki takmičari su smatrali da je pobeda bitnija, što je još jedna tradicija koja se prenosi od starih Olimpijada do danas... Prošetali smo Mrežom u potrazi za neobičnim slučajevima.

Mnogi od nas i ne znaju simboliku zvanične olimpijske zastave, priču o olimpijskom plamenu, kao i mnoge druge zanimljive činjenice vezane za Igre. Zato smo najpre posetili history1900s.about.com/library/misc/blolympicfacts.htm . Naučili smo da olimpijski plamen zaista postoji još od starih Olimpijskih igara, ali se na modernim igrama pojavio tek 1928. u Amsterdamu. Carl Diem je 1936. definisao proceduru paljenja olimpijskog plamena, koja se i danas koristi. Plamen započinje na antičkoj poziciji Olimpije, i pali ga devojka u beloj haljini koristeći zakrivljeno ogledalo i sunčevu svetlost. Baklja se prenosi iz ruke u ruku od Olimpije do olimpijskog stadiona gde se Igre održavaju.

Antički skandali

Kada se spomene skandal, prvo na šta pomisli većina ljudi je korišćenje nedozvoljenih supstanci, što je vezano za moderne Olimpijske igre – u Atini su problemi ove vrste počeli već na samom početku Igara. Ni antičke Olimpijade nisu bile pošteđene skandala, iako pojam „doping“ tada nije bio poznat. Na sajtu corinth.sas.upenn.edu/dgr/otherclips/ancgames.html saznali smo da je na igrama koje su organizvane 67. godine rimski imperator Neron podmitio organizatore kako bi eliminisao protivnike i pojavio se kao jedini takmičar u šest disciplina, uključujući i discipline koje je sam izmislio.

Javnosti je malo poznato je da je, paralelno sa takmičenjima na kojima su učestvovali samo muškarci, postojalo i takmičenje za devojke, koje su se borile u ime boginje Here. Za razliku od muških atleta koji su nastupali nagi, devojke su imale propisanu odeću. U publici Olimpijade nisu smele da se pojave udate žene, ali nije zabeleženo ko je smeo da posmatra takmičenja devojaka.

Antičke igre su se svake godine održavale na istom mestu (u Olimpiji), ali je i tada postojao rivalitet gradova koji su se takmičili. Danas se gradovi takmiče oko toga ko će dobiti pravo da organizuje Igre, a prvi skandal te vrste vezan je već za Olimpijadu iz 1904. godine, kada je grad Čikago preoteo ulogu domaćina od St. Louis-a. Više o ovom skandalu i igrama koje su održane te godine pronaći ćete na www.kiat.net/olympics/history/03stlouis.html . Zvaničnici St. Louis plašili su se da bi Olimpijada mogla ugroziti Svetsku izložbu koja se te godine odigravala u St. Louis-u. Tenzija u Evropi, prouzrokovana Rusko-japanskim ratom, sprečila je mnoge takmičare da dođu u St. Louis. Zanimljivo je da je te godine pobednik u maratonu, Amerikanac Fred Lorz, diskvalifikovan pošto je ustanovljeno da je prihvatio vožnju automobilom tokom trke.

Moderni skandali

Ne tako davne 1998. godine IOC je potresao skandal vezan za izbor grada-domaćina zimske Olimpijade 2002. Za domaćina izabran je Salt Lake City, ali je istraga pokazala da su zvaničnici ovog grada potrošili nekoliko miliona dolara kako bi „ubedili“ članove IOC-a da glasaju u njihovu korist. Podmićeni članovi IOC-a su otkriveni i morali su da podnesu ostavke kako bi se sačuvala čast Olimpijskog komiteta.

(kliknite za veću sliku)

U novembru 2001. godine, kada je na Olimpiji trebalo da bude zapaljena baklja, nadvili su se oblaci i počela da pada kiša koja je učinila ogledalo neupotrebljivim. Sličan problem se javio i 1998. godine, kada je skandal i otkriven, a kada je trebalo zapaliti baklju za Olimpijadu u Naganu. Mnogi su u ovome našli simboliku, a ako vas više interesuju događaji koji su pratili ovaj skandal, posetite www.canoe.ca/SlamOlympicScandal/home.html .

Skandali koji su pratili organizaciju igara često ne utiču na sama takmičenja i takmičare. Mnogi kažu da su u staroj Grčkoj pobednici na igrama dobijali samo venčić od maslinovih grančica, ali su i tada slava, popularnost i svakodnevne ugodnosti predstavljale važan „bonus“. Ako mislite da u davna vremena nije bilo slavnih sportista, posetite sajt www.perseus.tufts.edu , gde ćete naći priče o starim Olimpijadama i tadašnjim takmičarima. Jedan od poznatijih bio je Milo od Krotona, rvač koji je pobedio na čak pet Olimpijada. Po antičkim izvorima, Milo je voleo da svoju snagu pokazuje u javnosti, a bio je i sledbenik poznatog filozofa Pitagore.

Hemijske supstance u staro vreme nisu korišćene, ali spisi jasno govore da su takmičari imali drugačiju ishranu od običnih građana. Prosečni ljudi tog vremena jeli su masline, sir, vino i voće, dok su atlete uživale u mesu. Moto je tada bio „Sa štitom ili na njemu“. Priču o važnosti pobede u antičko vreme beneficijama koje je ona donosila pročitaćete na sajtu TV stanice CBS, cbs.sportsline.com/olympics/story/7488405 .

U savremenom svetu

U današnje vreme sportisti koriste prednosti savremene hemije, ali i sitne prevare kako bi postigli što bolje rezultate i osvojili medalje. Lista sportista koji su uvaćeni u ovim pokušajima je sve duža i možete je pogledati na encyclopedia.thefreedictionary.com/Olympic%20Games%20scandals . Tamo ćete videti da su takmičarke iz Istočne Nemačke diskvalifikovane sa takmičenja 1968. godine jer su protivno pravilima zagrevale svoje sanke pre svake trke. Dosta nas se seća i skandala iz 1988. kada je poznati sprinter Ben Johnson nakon doping-testa ostao bez zlatne medalje, kao i skandala iz 1994. godine kada je suprug jedne klizačice platio napad na konkurentkinju. Na ovoj adresi naći ćete i podatke o istragama koje su u toku. Prezentacija je zanimljiva, zato što se radi o kombinaciji rečnika i on-line enciklopedije.

Kako bi se sportu vratilo dostojanstvo, mnogi ljudi pokušavaju da skrenu pažnju javnosti na nepravilnosti. Jedan od njih je novinar Jennings, koji je napisao knjigu „Velika olimpijska prevara" – pogledajte sajt jennings.8m.com . Andrew Jennings je, naime, prvi otkrio korupciju u Olimpijskom komitetu i nastavio da istražuje tu oblast. Dve godine putovanja po svetu iskoristio je da istražuje korupciju među ljudima koji kontrolišu 10 milijardi vrednu olimpijsku industriju. U osvojoj knjizi otkriva i članove IOC-a koji su umešani u skandale sa genocidom, uništavanjem okoline, korupcijom i prikrivanjem upotrebe droge. Čitaocima su predstavljeni i obični ljudi koji su uspeli da se odupru prevarama i pokušavaju da se Olimpijske igre vrate na pravi put.

Još jedna organizacija koja se trudi da serijom članaka skrene pažnju javnosti na probleme kako u olimpijskim, tako i u svim drugim sportskim događajima, jeste Play the game, čija se prezentacija nalazi na adresi www.play-the-game.org . Članke možete pretraživati po autorima, datumima kada su pisani i oblastima na koje se odnose. Jedan od autora smatra da je, istorijski gledano, doping u sportu usko vezan za međunarodnu politiku. Tokom hladnog rata super sile su koristile sport kako bi ojačale nacionalni ponos, dok su sportisti žrtvovani u trci za novcem i prestižom. Olimpijada koja je održana 1980. godine u Moskvi ostala je zapamćena po američkom bojkotu, ali je javnosti malo poznato da je to Olimpijada na kojoj je bilo najviše takmičara koji su koristili zabranjena sredstva. Ova informacija je ostala skrivena, jer je KGB nadgledao laboratorije i nije dozvoljavao da sve informacije izađu u javnost. Odluka je donešena kako bi se sačuvao ugled igara. Ostalo je nejasno zašto informacija nije obelodanjena kasnije, ali je pretpostavka da se radi o skrivanju ljudi koji stoje iza tih odluka.

Ljudski hormon rasta postao je popularan među takmičarima tokom osamdesetih godina, a i danas ga je teško otkriti u organizmu. Pretpostavlja se da je on „zaslužan“ za mnoge zlatne medalje. Trka između takmičara koji žele da dođu do pobede na lakši način i antidoping komisije traje, i verovatno nikada neće ni prestati.

Vedrije teme

(kliknite za veću sliku)

Posetiocima svetske mreže koje ne interesuju ovako teške teme posvećene su prezentacije koje pružaju dosta zabave. Jedna od njih je www.funtrivia.com , na kojoj možete da nađete on-line kvizove i pitalice posvećene Olimpijskim igrama. Kvizovi su podeljeni po oblastima, tako da možete da birate da li ćete da rešavate pitanja sa zimskih ili letnjih igara, i neki od opštih kvizova. Znate li, recimo, koliko je Britanaca završilo maraton 1980. u Moskvi, ili u kojoj od disciplina nije oboren evropski rekord? Postoji i mogućnost da pošaljete e-mail kreatoru kviza koji ste rešavali, kao i da date svoje predloge ili pak sklopite sami grupu pitanja i postavite ih na ovoj prezentaciji.

Lepe stvari koje su se dešavale na Olimpijskim igrama zabeležene su na brojnim fotografijama. Kreatori sajta www.evarotsis.photoshot.com prikupili su veliki broj zanimljivih fotografija, od prvih modernih igara koje su održane 1896. godine u Atini, pa do Olimpijade koja se ove godine odigrava u istom gradu. Videćete da svetska mreža sve bolje pokriva velike sportske događaje, pa su posetiocima pored rezultata, dostupne i dnevne vesti i prenosi događanja. Na taj način je svima omogućeno da se uključe u velike Igre tokom kojih su u antička vremena prekidani svi ratovi. Danas se igre vezuju za promovisanje sportskog duha i zajedništva. Svetka mreža je tu da upotpuni vreme između takmičenja, da skrene pažnju na ružne događaje kako se isti ne bi ponovili, ali i da pomogne da se lepi trenuci zapamte. Još dugo po završetku Olimpijskih igara u Atini stranice svetske mreže će se puniti vestima i pričama o događanjima tokom dve nedelje igara. Nemojte dopustiti da vam neka zanimljivost promakne – sve je nadohvat ruke!