PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Hardver Hardver
PC #108 : Februar 2005 TehnoGuru

 Naslovna  Sadržaj 
Aleksandar Veljković  

Više od "idiota"

Ponuda digitalnih fotoaparata na tržištu nikad nije bila veća, a cene padaju gotovo neverovatnom brzinom. Kao i obično, ambicije počinju da rastu pa odluku nije lako doneti. Koji je najbolji izbor za kupca koji je spreman da za ovu "igračku" odvoji između 150 i 250 evra?

Digitalna revolucija u domenu fotografije došla je u zrelu fazu - prodaja digitalnih fotoaparata odavno je nadmašila prodaju klasičnih. Amateri, koji su se nekada zadovoljavali aparatima koji su svrstavani u klasu tzv. "idiota" zbog činjenice da ne poseduju nikakva podešavanja i da je dovoljno samo kadrirati i škljocnuti, danas kupuju jeftine digitalne aparate, koji ipak nude više od svojih klasičnih prethodnika.

Skupi i moćni digitalni fotoaparati su pomalo i stvar prestiža, a kupuju ih i (retki) entuzijasti za koje fotografija predstavlja nešto više od snimaka sa rođendana i porodičnih letovanja. Većina kupaca se opredeljuje za aparate iz ekonomske klase, nastojeći da ne potroši ni dinara više nego što je neophodno. Ipak, nema smisla uzeti ni najjeftinije - bacićete pare i nećete biti zadovoljni fotografijama. Konstatacija da je teško kupiti upotrebljiv fotoaparat za manje od 200 evra za mnoge još uvek deluje kao šok, pa smo ovoga puta odlučili da na uporednom testu skupimo najpopularnije modele iz najjeftinije klase, u pokušaju da procenimo koliko mora da košta aparat koji ima smisla kupiti.

Većina modela koje smo testirali nalazi se u cenovnom rasponu od 150 do 250 evra i nudi rezoluciju od 3 ili 4 megapiksela. Za modele vodećih proizvođača još uvek treba platiti nešto više, ali su se razlike drastično smanjile. Interesantno je da su se čak četiri Nikon-ova modela uklopila u klasu do 250 evra, iako Nikon važi za proizvođača sa visokim cenama. Doduše, cena je tu oborena nauštrb rezolucije - nijedan od aparata ne nudi više od 3.2 Mp.

Razlike u kvalitetu fotografija između 19 testiranih aparata nisu velike. Time ne kažemo da je tak kvalitet odličan, već samo da je ujednačen i prilagođen umerenim očekivanjima kupaca ove vrste aparata. Ako bismo ih uporedili sa aparatima iz srednje i više klase, lako uočavamo niz nedostataka kao što je šum na slici, izvesne hromatske aberacije (po ovom parametru se testirani aparati međusobno čak i ponajviše razlikuju), izvesna izobličenja geometrije i nešto slabija oštrina. Ni fokusiranje nije u svim uslovima savršeno, ali je dovoljno za amaterske potrebe i svakako znatno bolje nego što je bilo pre samo par godina - mnogi testirani aparati imaju i multipoint sistem fokusiranja, koji je nekad bio rezervisan za modele iz skupljih kategorija. Došlo je vreme da "svi" umeju da naprave aparat koji proizvodi dobre fotografije.

Kako smo testirali?

Ako su fotografije slične, kako se opredeliti za "idealan" aparat? Postoje mnogi naizgled sporedni kvaliteti koji mogu da utiču na komfor korišćenja. Za početak, tu su ergonomski faktori: oblik i dimenzije aparata, raspored tastera, jasnoća korisničkog interfejsa i laka dostupnost komandi. Brzina rada, bilo mehanike (uključivanje, izvlačenje objektiva i zumiranje) ili elektronike (efikasnost u pohranjivanju snimaka u memoriju i vreme potrebno između dva snimka) može takođe biti značajna za procenu upotrebne vrednosti modela. Nije svejedno ni koji tip baterija neki aparat koristi, a još je bitnije koliko često će vas dovesti u situaciju da su baterije ispražnjene. Kvalitet i dijagonala displeja je jedan od ključnih parametara vrednosti nekog aparata, što naročito dolazi do izražaja kad je reč o modelu koji ne poseduje optičko tražilo. Napokon, nije svejedno da li aparat poseduje čvrsto, metalno kućište ili liči na plastičnu igračku koja će se razbiti pri padu na bilo kakvu podlogu.

Kad saberemo sve faktore koji se mogu vrednovati kod jednog aparata u ovoj klasi, bilo je sasvim dovoljno materijala da se testirani modeli po ukupnom broju zasluženih poena rasloje i za više od 50%, što proizvodi neke nedvosmislene preporuke. Naravno, nismo zanemarili ni faktor cene, tako da smo pratili i indeks isplativosti, dobijen deljenjem ukupnog broja osvojenih poena sa cenom. Iako je ovaj parametar možda proizveo neobičnu rang listu, verujemo da će informacija biti korisna kako biste dobili najviše za uloženi novac.

Nekoliko podataka o ocenama: ocena za dimenzije i kvalitet displeja ujedno vrednuje dijagonalu (veće je bolje) i karakteristike samog ekrana - rezoluciju, brzinu osvežavanja, realističnost i jasnoću kolorita. Tip baterije i radna autonomija je zbirna ocena koja pokazuje koliko će vam muke zadavati napajanje konkretnog aparata. Akumulatorske baterije u startu deluju kao skupo rešenje, ali zapravo nude dužu autonomiju i ekonomičniji rad. Osim toga, ležište za AA baterije ne znači da ćete moći da radite sa baterijama kupljenim na prvom kiosku, u šta smo se uverili u slučaju Nikon-a (zahteva NiMH baterije, alkalne nisu od koristi). U oceni lakoće transfera fotografija prednost smo dali aparatima koji se PC-ju predstavljaju kao prenosivi disk, jer je mehanizam nešto fleksibilniji od onih koji zahtevaju sistemskog "čarobnjaka" za aparate i skenere.

Tabele će vam omogućiti da sagledate tehničke karakterisitike testiranih aparata, pa ćemo se u daljem tekstu pozabaviti njihovim opisima, naglašavajući elemente koje smo zapazili kao bitne, a ne mogu se iskazati tabelarno.

Za prikaze 19 fotoaparata, ocene i tabelu karakteristika pogledajte februarski broj časopisa "PC".

Canon Powershot A400
Canon Digital IXUS i
Fuji FinePix A330
Fuji FinePix A340
HP Photosmart M307
HP Photosmart M407
HP Photosmart R507
Kodak EasyShare CX7300
Kodak EasyShare CX7330
Kodak EasyShare CX7430
Kodak EasyShare CX7525
Nikon Coolpix 2100
Nikon Coolpix 2200
Nikon Coolpix 3100
Nikon Coolpix 3700
Olympus Camedia C-370
Olypus Camedia C-470
Yamada PowerCam 6300
Yamada PowerCam 7600