|
GPS je zapravo jednostavan sistem, koji se sastoji od dve komponente: mreže geostacionarnih satelita ravnomerno raspoređenih iznad zemaljske kugle koji difuzno odašilju svoj ID kod, te GPS prijemnika koji mereći vreme (tačno do u hiljaditi deo sekunde) potrebno da signal stigne od svakog pojedinačnog satelita u vidnom polju izračunava sopstvenu poziciju u 3D prostoru. GPS prijemnik je dakle samo vrlo precizan časovnik sa antenom za prijem određenog frekventnog opsega radio talasa; sve ostalo su softverske nadgradnje u cilju iskorišćavanja te jednostavne informacije u različite svrhe.
Do sada smo prikazali GPS uređaje namenjene različitim primenama – avijaciji, nautici, drumskoj navigaciji, sportu i orijentaciji u divljini. Bilo je tu naprava različitih gabarita, od ručnih i džepnih do onih koje ne bi bilo baš tako lako nositi unaokolo sa sobom. Osim po količini memorije koja služi za memorisanje karata (ima i onih koji uopšte ne poseduju memoriju za karte), ovi uređaji razlikuju se po kvalitetu, veličini i rezoluciji ekrana, te po spisku opcija koje stavljaju na raspolaganje korisniku. Ukoliko već posedujete uređaj koji je u mnogim od ovih aspekata superioran samostalnim GPS uređajima, a nedostaje mu samo onaj deo koji omogućava prijem satelitskih signala, zašto ne biste to iskoristili na racionalan način?
Verovatno već pogađate o čemu pričam – standardni notebook u funkciji GPS uređaja najširih mogućnosti. Sve što vam je za to potrebno jeste jednostavan GPS prijemnik bez ekrana, korisničkog interfejsa ili bilo kakvog internog softvera. Garmin je shvatio takvu potrebu korisnika i vrlo brzo reagovao – u kratkom roku pojavila su se dva nova modela u čak tri varijante, koji se razlikuju samo po načinu na koji komuniciraju sa računarom. GPS 18 postoji u PC (serijski, RS-232 interfejs) i USB (USB interfejs) varijanti, dok GPS 10 komunicira bežično, putem Bluetooth protokola.
Tri vida komunikacije
 |
Notebook pruža nesagledive mogućnosti izbora i konfigurisanja GPS softvera prema potrebama – a priori će ga odbaciti samo oni koji nemaju uslova da prate dešavanja na njegovom ekranu dok su u pokretu (orijentirci, planinari, biciklisti...). Notebook kao GPS uređaj je pre svega konkurencija sistemima za auto navigaciju. Ako posedujete mali računar kakav je recimo Fujitsu-Siemens Lifebook, nećete doći do zaključka kako suvozačko sedište mora da bude „rezervisano“ za GPS ili da ćete morati da „promovišete“ suvozača u navigatora. Najmanji notebook računari često se čak mogu udobno smestiti i na poklopac kasete između vozačkog i suvozačkog sedišta, ili uglaviti ispred vetrobranskog stakla tako da ne smetaju. Naravno, specijalizovani GPS sa sopstvenim ekranom i korisničkim interfejsom će se uvek lakše uklopiti u ostale instrumente i biti manje opasan po bezbednost saobraćaja, ali čak i najsofisticiraniji auto uređaji ne nude fleksibilnost notebook-a. Ova konstatacija naročito dobija na težini ako spadate u avanturiste koji se ne ustručavaju da svojim terenskim vozilom siđu sa proverenih puteva i lutaju kroz divljinu. U toj situaciji ni položaj ekrana više ne igra tako bitnu ulogu jer vrlo lako možete zastati i pažljivo razmisliti kojim putem dalje.
Oba GPS uređaja koje smo isprobali dizajnirani su „minimalistički“. GPS 18 sa svojim kablom motanim u jednu stranu deluje kao mali crni „puž“. Svakako je njegova USB varijanta daleko zanimljivija od one sa serijskim konektorom, kako zbog toga što većina notebook-a danas uopšte nema serijski priključak, tako i zbog činjenice da se USB varijanta napaja direktno iz računara, pa priključak za upaljač u automobilu ostaje slobodan za napajanje PC-ja. GPS 18 ima izvestan „višak kablova“ koji se motaju po automobilu ili čak van njega. Naime, sam „puž“ GPS prijemnika se može montirati i na vakuumske držače kojima će se prikačiti na vetrobransko staklo, ali se zahvaljujući tome što u svom podnožju ima jake magnete može i izbaciti kroz prozor i „prilepiti“ za krov automobila.
GPS 10 sa Bluetooth odašiljačem svakako će vam se mnogo više dopasti, jer vas rešava problema kablova. Možete ga staviti gde god poželite unutar automobila ili spolja, bez straha da će biti problema sa dometom (desetak metara). Njegova loša strana je što zahteva baterije koje povremeno treba puniti (jedno punjenje daje oko 12 sati prijema). Alternativa je napajanje putem priključka sa 12 V, ali onda ste potpuno anulirali njegovu glavnu prednost – odsustvo kablova. Dakle, ne možete nikako imati sve... Naravno, GPS 10 podrazumeva i da vaš notebook ima Bluetooth prijemnik, a Bluetooth veza je uobičajena i za komunikaciju sa PDA uređajima. Tako se polje primene GPS 10 širi sa notebook-a na PDA, poput CFQue GPS dodatka koji se priključuje na CF slot PDA uređaja. Ne zaboravite da obavezno ponesete GPS sa sobom kada napuštate vozilo, naročito ako imate običaj da ga držite na krovu – možda neko od prolaznika pomisli da je u pitanju nešto korisno...
Tajna je u softveru
Softverski paket koji se uz ove prijemnike isporučuje je prilično bogat i svakako opravdava njihovu cenu od skoro 300 evra. Osnovu čini Garmin nRoute, modifikovana varijanta dobro poznatog Mapsource klijenta, koja nudi nešto veću preglednost u interaktivnom radu, kada aplikaciju koristite uživo na terenu. Mape koje se koriste sa ovim aplikacijama su unificirane, a radi se o Garmin-ovom vektorskom formatu.
U kompletu se dobija i Europe City Select 6 paket koji pokriva celokupno područje Zapadne Evrope (za razliku od zasebnih GPS uređaja ograničenog memorijskog kapaciteta, ovde uvek možete imati komplet mapa na raspolaganju, praktično za čitav svet), a ravnopravno se može koristiti i SiCG Roadmap u izdanju Infoteam-a. Time je zaokružena funkcionalnost koju vam nude i klasični drumski navigatori, uz prednost većeg i preglednijeg ekrana čiji se elementi mogu prilično proizvoljno konfigurisati.
Računar opšte namene omogućava da pokrenete bilo kakav softver nezavisnih autora, kojih danas već u ponudi ima priličan broj. Jedan od najpoznatijih (na našim prostorima prilično popularan) je australijski OziExplorer (www.oziexplorer.com), o kome smo detaljno pisali u PC #100. Nećete, dakle zavisiti od toga dokle je stigao razvoj vektorskih mapa u organizaciji Garmin-a i njihovih lokalnih partnera.
OziExplorer radi sa rasterskim mapama, što znači da možete koristiti bilo koju skeniranu kartu na kojoj znate koordinate tri tačke, kako biste je kalibrisali (kalibracija je jednokratan proces čiji se rezultati beleže u zasebnoj datoteci). To može biti i obična autokarta, ali možete iskoristiti i precizne topografske karte, sa kakvima smo mi ove uređaje isprobali na terenu.
Avantura u Peščari
Deliblatska peščara je jedan od najboljih terena za isprobavanje bilo kog uređaja za orijentaciju. U pitanju je ogroman prostor pretežno ravnog terena ispresecan niskim, izuvijanim grebenčićima koji su nekada bili peščane dine, a danas je mestimično čak prilično gusta vegetacija stvorila lavirint u kome se čovek vrlo lako izgubi. Mi smo imali nameru da uz pomoć GPS-a 18, notebook-a, OziExplorer-a i preciznih karata pronađemo prolaz kroz srce Peščare, od nekadašnjeg omladinskog naselja (sećate li se radnih akcija?) do sela Grebenac na njenom istočnom obodu.
Iako je GPS 18 u sadejstvu sa Moving Map opcijom OziExplorer-a svoj posao radio besprekorno, obezbeđujući nam da u svakom momentu znamo tačno na kojoj tački na karti se nalazimo, on nije mogao da prokrči gusto šipražje u koje su zarasli puteljci kojima smo pokušavali da provučemo džip. Kad malo razmislim, nema ničeg čudnog u tome što su putevi kojima smo čitavog dana pokušavali da prođemo zarasli od nekorišćenja – da nismo imali tako sofisticirane i precizne uređaje za orijentaciju, verovatno bismo i mi daleko pre nailaska na te delove staza već bili potpuno dezorijentisani. Ovako smo, čak i nakon vijuganja od koga bi čovek izgubio svaku predstavu o stranama sveta, znali tačno gde se nalazimo, što je uvek korisno – stalno smo bili potpuno svesni koliko smo daleko od cilja, te da je pametnije okrenuti nazad i potražiti prohodniji put. Na kraju smo cilj i ostvarili, uz dragoceni trek log o putevima kojima smo prošli, koji nas verovatno posle samo jednog dana istraživanja po pitanju poznavanja Peščare dovode vrlo blizu znanjima kojima raspolažu lokalni šumari.
Nešto što smo prvobitno zamislili kao rutinsko prepodnevno isprobavanje GPS uređaja pretvorilo se u celodnevnu avanturu u kojoj nije izostalo ni malo fizičkih aktivnosti sa ašovčićima u trenutku kada su, usred prilično rastresitog peska, dva točka džipa ostala u vazduhu... Da bi stvari bile neizvesnije, nismo imali eksterno napajanje od 12 volti za naš Fujitsu-Siemens notebook, a kako je dan odmicao baterija je „surovo“ curila, i pored štedljive upotrebe. Naravno, iskusni avanturisti uvek idu sa po par „rezervnih“ GPS uređaja u džepu, zlu ne trebalo. Dakle, za pravu (polu)pustinjsku avanturu nije neophodno „skoknuti“ do Sahare, jer kompletan ugođaj imate već na svega pedesetak kilometara od Beograda. GPS uređaje ne smete da zaboravite, jer tamo čak ni mobilni telefoni na većem delu nemaju dometa – ako se sami ne izvučete, nikoga nećete uspeti da dozovete!
Korisne adrese:
InfoTeam
http://www.infoteam.rs/
|
