|
Veliko interesovanje koje vlada za ADSL priključke očito je iznenadilo i sam Telekom, koji od početka prodaje, za nepuna dva meseca, vrši već drugu reorganizaciju službi koje se bave realizacijom priključaka. Ideja da se posao objedini u istu direkciju, koja se ranije bavila međunarodnim uslugama, logična je i trebalo bi da rezultuje efikasnijom procedurom, ali reorganizacija i selidba uvek traju neko vreme, tokom koga se standardni poslovi sporo odvijaju. Tako je u vreme kada pišemo ovaj tekst ispitivanje tehničkih mogućnosti za uvođenje ADSL-a usporeno, pa se samim tim na instalaciju čeka znatno duže od toliko puta obećavanih desetak dana.
Vredi napomenuti da je, nezavisno od ADSL-a, Telekom pokrenuo obimne radove na sređivanju fiksne telefonije u Beogradu – korisnici iz mnogih delova grada se prebacuju na digitalne centrale i isturene stepene, uz promenu brojeva telefona – obično se ispred šestocifrenog broja dodaje 2 ili 3. Iako tip centrale nije presudan za dobijanje ADSL-a (moguća je instalacija i na starim centralama, ako u njima postoji ADSL oprema), ove promene ipak utiču na brzinu kojom korisnici dobijaju broadband priključke – obično se čeka zamena broja, pa se tek onda nastavlja procedura uvođenja ADSL-a.
 |
Druga važna komponenta rasta ADSL tržišta jeste instalacija opreme u centralama koje za sada ne podržavaju taj servis. Prema informacijama koje imamo, radovi u deset beogradskih centrala i isturenih stepena trebalo bi da budu završeni do kraja aprila. Telekom planira i neku vrstu decentralizacije ADSL-a – interesovanje čak i manje grupe korisnika može biti dovoljno da Telekom, na predlog Internet provajdera, obezbedi ADSL opremu u nekom tržnom centru, poslovnoj zgradi i sličnom okruženju, bez potrebe da se čeka na instalaciju ADSL opreme u centrali kojoj ta poslovna zgrada teritorijalno pripada. Stvari se najsporije odvijaju na planu instalacije u drugim gradovima Srbije – prvi je na redu Novi Sad, gde bi komercijalna instalacija mogla početi tokom narednih meseci, dok će drugi gradovi nažalost verovatno sačekati jesen.
ADSL i kućna infrastruktura
Već smo nekoliko puta napisali da se veći deo posla vezanog za uvođenje ADSL priključka obavlja u telefonskoj centrali, dok je instalacija kod korisnika sasvim jednostavna. Zaista, ako korisnik ima jedan telefonski priključak u stanu ili firmi, sve se završi za par minuta – kabl koji vodi iz zida se poveže sa LINE ulazom splitera, postojeći telefonski aparat se poveže na PHONE izlaz splitera (pazite da ne zamenite ova dva kabla – telefon će funkcionisati normalno, ali ADSL neće) a ruter ili USB modem priključi na preostali izlaz. Nakon povezivanja sa računarom i podešavanja mrežnih parametara u Windows-u sve je spremno za pristup Internetu.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Problem nastaje ako u stanu ili firmi ima više telefona koji su paralelno vezani na istu liniju. Prirodno rešenje, instalacija splitera i ADSL modema u prostoriji gde se nalazi računar, može dovesti do problema. Konfiguracija sa slike 1 će učiniti da pristup Internetu funkcioniše, ali drugi telefon i faks neće raditi kako treba – verovatno će se čuti šuštanje ili čak neće biti prepoznatljivog signala. Štaviše, kad god neki od tih uređaja zazvoni, ADSL veza će najverovatnije „pasti“ i ponovo će se (automatski) uspostaviti tek kada zvonjava telefona i (neuspešni) razgovor bude završeni.
Ispravan način povezivanja prikazan je na slici 2 – u tom slučaju pristup Internetu će raditi neprekidno, a sa svih telefona će moći normalno da se razgovara, koristi faks ili analogni modem. U konkretnim uslovima ovakva instalacija može biti komplikovana – tačka u kojoj telefonska linija dolazi u stan i grana se može biti nedostupna (recimo, ukopana u zid), razvlačenje kabla od tog mesta do računara može zahtevati instalaciju vođica i bušenje zidova, pomeranje nameštaja... Sve to, naravno, nije nerešiv problem – najzad, već ste puno puta razvlačili telefonske žice po kući – ali komplikuje instalaciju ADSL-a.
Na slici 3 predstavljamo neortodoksno rešenje, koje se može primeniti bez „zemljanih“ radova, u svakom prostoru. Trik je u tome da se ispred svakog od telefona stavi po jedan spliter, pri čemu se ADSL ruter priključuje samo na jednom mestu, u spliter koji je fizički najbliže računaru. Posle toga svi telefoni rade savršeno, pošto im pripadajući spliteri otklanjaju frekventni opseg iznad 4 kHz, a pristup Internetu teče neometano bez obzira na razgovore glasom. Za komfor je plaćena cena u vidu dva „poluiskorišćena“ (port koji vodi ka ruteru ostaje prazan) splitera, ali pošto SezamPro trenutno naplaćuje svega 400 dinara po dodatnom spliteru (prvi spliter se dobija u okviru ADSL paketa, dakle i dalje besplatno), trošak je verovatno manji od onoga što će naplatiti majstor za provlačenje kablova; brža instalacija i manje posla oko kasnijeg sređivanja prostorija vam dođu kao bonus.
Osim „telefonske", instalacija ADSL-a ima i svoju mrežnu komponentu – treba podesiti PC i mrežnu opremu za racionalan pristup Internetu. Tim podešavanjima bavićemo se u sledećem tekstu...
|
