PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Komunikacije Komunikacije
PC #110 : April 2005 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Nikola Milinković  

Enciklopedija u wiki stilu

Ako vam zatreba recept za lazanje, spisak najpoznatijih brendova piva, obrazac Njutnovog zakona gravitacije ili bilo šta drugo, posetite Wikipedia sajt. Dokaz da dobre stvari i dalje mogu da budu besplatne i da se razvijaju u svim zemljama sveta...

Wikipedia je slobodna on-line enciklopedija, pod GPL licencom, što znači da je nastala samo dobrovoljnim radom ljudi širom sveta. Sa radom je počela 15. januara 2001. na adresi www.wikipedia.org , a već do septembra iste godine imala je 10.000 članaka. Danas engleska verzija ima 1,3 miliona članaka (od kojih 470 hiljada ima više od jedne strane teksta), po čemu je premašila čak i poznatu Britaniku.

Jedne januarske večeri, uz piće i meze, Ben Kovitz je predstavio wiki format Leriju Sengeru, koji je shvatio da je to izvanredna ideja za otvorenu i neformalnu enciklopediju. Senger je u to vreme radio na Nupedia-i (on-line enciklopediji) i verovao je da joj treba doneti neke promene. Koncept wiki-ja predstavio je vlasniku Nupedia sajta, Džimiju Velsu. Nupedia je ubrzo bila prebačena u wiki format i puštena u rad 10. januara 2001. Nakon protesta korisnika, Nupedia je vraćena u prvobitno stanje, a stvorena je Wikipedia na svom domenu. Wiki server je postavljen u San Dijegu, a donirao ga je Džimi Vels. Od maja 2001. godine počela je internacionalizacija Wiki projekta. Uvedeni su mnogi svetski jezici, a do kraja godine Wiki je dobio interfejs na srpskom jeziku, kao i na hrvatskom, bosanskom, makedonskom... Danas se Wikipedia piše na 146 jezika.

O sajtu

Kad ga prvi put posetite, sajt može delovati malo komplikovano, ali pošto je svaka strana pravljena prema istom šablonu, brzo ćete se navići. Da biste što bolje iskoristili blagodeti sajta, predlažemo da se registrujete, mada to nije obavezno. Nakon registracije birate jedan od pet skinova sajta, pristupate forumima i, po želji, uključujete se u sređivanje enciklopedije.

Srpska verzija je urađena 100% ćirilicom, što je za pohvalu. Većina naziva prevedena je na srpski, pa se forum zove pijaca, sandbox se zove pesak itd. Jedino što im zameram je to kako su napisali program za pretraživanje sajta. Da biste uspešno pretražili sajt, upit morate pisati na ćirilici, tj. ako napišete „Beograd“, umesto ćiriličnog imena, dobićete „Izvinite, strana nije nađena“. Ako vam se Wikipedia bude toliko svidela, najnovije izdanje možete preuzeti u obliku MySQL dump fajla (od 10 GB), sa adrese download.wikimedia.org .

Dok budete surfovali Wikipedia-om, morate naći nešto što će vam koristiti (a kako i ne biste među tolikim člancima). Ali, imajte na umu kako je Wikipedia nastala dobrovoljnim radom njenih korisnika. Zato bi bilo sasvim na mestu da i vi date doprinos. Pošto verujem da većina naših čitalaca nije raspoložena za donaciju u novcu, najbolji način da pomognete je da napišete (ili doradite) poneki članak. Po tom pitanju, najveći „wikipedijanci“ su Francuzi, sa prosekom od 9,38 promena po stranici, dok je prosek srpske verzije 2,27. Kako biste popravili prosek „naše“ Wikipedia-e, nađite malo slobodnog vremena, sednite za računar i počnite da pišete (ili da prevodite članke sa neke druge Wikipedia-e). Verujte mi, bićete zadovoljni kad budete mogli da se pohvalite da je neka strana potpisana vašim imenom.

Pomoć oko uređivanja Wikipedia-e možete naći na sr.wikipedia.org , link Pomoć. Treba da naučite desetak pravila, a već posle prvog vašeg članka ući ćete u štos. Dobro bi bilo da posetite stranu Spisak poslova, kako biste videli na kojim se člancima trenutno radi. Za lakše uređivanje Wikipedia-e postoje i toolbar-ovi za browser-e IE i Mozilla, koje možete naći na pratećem CD-u, ili preuzeti sa meta.wikimedia.org .

Još malo wiki-ja

(kliknite za veću sliku)

Da Wikipedia ne bi bila sama, nastali su i drugi projekti sa prefiksom wiki. Glavni sajt Wikimedia fondacije (meta.wikimedia.org ) sadrži podatke o postojećim wiki-projektima, predloge za nove (meta.wikimedia.org/wiki/Proposals_for_new_projects ), kao i vodiče za rad sa wiki softverom. Zatim, tu je Wiktionary, on-line rečnik na 146 jezika. Srpska verzija ima 1.500 reči sa prevodima i deklinacijom i gramatiku, a nalazi se na sr.wiktionary.org . Wikibooks je kolekcija knjiga, nastala 10. jula 2003. godine. Verzija na engleskom jeziku sadrži 6.756 e-knjiga, od kojih su najposećenije: Cookbook (en.wikibooks.org/wiki/Cookbook ), Wikiversity (en.wikibooks.org/wiki/Wikiversity ) i Jokebook (en.wikibooks.org/wiki/Jokebook ). Srpske wikiknjige imaju 14 knjiga sa tekstovima poznatih domaćih opera. Wikiquote (www.wikiquote.org ) je kolekcija citata u istom maniru kao i ostali wiki-projekti. Za skupljanje poezije, novela, matematičkih formula, biblijskih tekstova stvoren je Wikisource (wikisource.org ). Registar biljnih i životinjskih vrsta nalazi se na species.wikipedia.org , a uvek ažurne vesti naći ćete na www.wikinews.org .