Napredak kućnog bioskopa

(kliknite za veću sliku)

Tajvanska kompanija CyberLink (www.gocyberlink.com ) ove godine slavi 10 godina uspešnog rada na polju obrade i reprodukcije digitalne slike i zvuka na PC platformama. Iako su tržište hardvera preplavili jeftini kućni DVD plejeri, pokazuje se da softveru koji reprodukuje DVD (i ne samo DVD) na Windows platformi još nije odzvonilo. Naš urednik Voja Gašić je svojevremeno primetio da je priča o DVD plejerima na PC-ju spram onih kućnih slična vicu o ženi i ljubavnici – kućni DVD plejer je naoko praktičniji, ali CyberLink PowerDVD pruža usluge koje samostalni uređaj jednostavno nema. Najnovija verzija paketa je adut u rukama zagovornika uživanja u multimediji na PC-ju.

Slika i efekti

Instalacioni EXE fajl se može download-ovati sa Web sajta proizvođača ili startovati sa našeg CD-a. Dug je oko 13 MB, a instalacija prolazi bez problema. Interesantno je da se sam PDVD6 isporučuje u dve verzije, Standard i De Luxe, i obe su sadržane u istoj instalacionoj arhivi – od koda za otključavanje zavisi koje će opcije kasnije biti dostupne.

Novine u reprodukcije slike, koje su uglavnom premijerno prikazane u prethodnoj verziji, ovog puta su znatno poboljšane. To se pre svega odnosi na CLEV tehnologiju druge generacije koja je delimično preuzeta od ATI-ja – tzv. step foreward procesiranje frejmova slike. Svaki frejm se analizira pre nego što dođe do njegovog projektovanja odnosno prosleđivanja grafičkoj kartici. Pojedinačno se meri interpolacija matrice RGB piksela i ukoliko je određena zona (rgbbc area) uniformne vrednosti RGB susednih piksela, kao i nivoa kontrasta i osvetljenosti, te vrednosti se ograđuju i dodatno pojačavaju ali do nivoa apsolutnih srednjih vrednosti ostalih zona. Drugim rečima, ukoliko na ekranu imate crno-belu zastavu na cilju trka Formule 1, CLEV2 će izračunati koliko može da zatamni crne „kvadrate“, ali ne toliko da se eventualne teget plave fleke na toj zastavi svojim RGB vrednostima pomere u zonu „crnih RGB vrednosti“. Sa druge strane, bele zone će biti posvetljene toliko da eventualne svetle zone drugih otvorenijih boja (žuta, svetlozelena...) ne ispadnu iz RGB opsega.

(kliknite za veću sliku)

Ovo je bitan pomak u dinamičkoj obradi slike, jer je do sada bilo moguće samo menjati osvetljenje i kontrast na celoj slici, a CLEV2 sliku deli na zone sličnih RGB vrednosti i svaku procesira posebno, vodeći računa o ostalim zonama, a zatim rezultujući MPEG2 (tj. sekventni niz JPEG matrica) kao novu interpoliranu virtuelnu matricu prosleđuje drajveru grafičke kartice. Rešenje nije idealno, pošto se MPEG2 zapis sada ne samo dekompresuje već i dodatno procesira, pa CLEV2 crpi procesorsku snagu. Zato je još u prethodnoj verziji PowerDVD-ja naznačeno da korisnik može da isključi ovu opciju na računarima starije generacije.

Osim Original opcije (gde se RGB vrednosti čitaju onakve kakve jesu), postoje Vivid, Bright i Theater režimi. Vivid opcija daje slikama življe boje bez pojačavanja kontrasta, pa odgovara animiranim filmovima za decu (i odrasle). Bright pojačava osvetljenje slike, i za sada je primećeno da postoji jedan DVD naslov koji se efikasno može gledati samo uz ovu uključenu opciju: legendarna „Odiseja u svemiru 2001“ je snimana delimično u Metrocolor-u, a kada je originalna traka iz 1968. remasterizovana smanjeno je osvetljenje, pa su se izgubili iskričavost i kontrast zvezdane pozadine, tako da je u nekoliko ključnih scena veoma teško (katkad i nemoguće) razaznati kretanje objekata u svemiru.

Opcija Theater se koristi za gledanje filmova: kontrast je nešto pojačan, a boje nešto zatamnjene. Bez obzira na sve preporuke, korisniku ostaje da isproba sve opcije za reprodukciju (tj. dodatno procesiranje) slike i da se odluči za najadekvatniju, s tim da ista opcija neće podjednako dobro funkcionisati na različitim DVD diskovima. Recimo, za pomenutu „2001“ preporučujemo Bright, za Walt Disney crtaće Vivid, a epopeja „Ratovi zvezda“ se gleda u originalu, pošto je LucasFilm sjajno pripremio DVD-ove.

PDVD6 automatski detektuje format slike i kao takvu je prikazuje. Ukoliko ne volite da gledate crne zone na ekranu sa gornje i donje strane, na raspolaganju je opcija Zoom kojom zumirate centralni deo slike, uz mogući gubitak na vizuelnoj vrednost filma. U toku izrade samog filma sastavni elementi režije su kamera i fotografija, pa ostaje pitanje koliko ima smisla koristiti ovu opciju na npr. „Lovcu na jelene“ ili „Apokalipsi danas“, gde su autori kamere i fotografije dobili Oskare, a korišćenjem PDVD zoom-a se izgubi barem 40% te slike. Da bi se ovaj nedostatak koliko-toliko kompenzovao moguće je koristiti opciju CLPV, gde se slika nelinearno sažima na ekranu. Koordinatni početak je smešten u centru slike i po X i Y osi se radi eksponencijalno sabijanje, tako da je centralnih 80% cele slike sažeto najviše 20%, a zatim se geometrijom širokougaonog sočiva sažima ostalih 80%. Identična tehnologija se koristi kod širokougaonih sočiva čuvene nemačke kompanije Carl Zeiss tako da slika čuva svoju geometriju iako dolazi do njenog sažimanja.

Time se izbegava vertikalna deformacija slike, barem u centralnom delu gde je slika neizdužena. Praktično je 80% polja na ekranu na koje je fokusirana naša pažnja preneseno bez izobličenja, a ostatak slike ionako gledamo „krajičkom oka“, pa je izobličena geometrija prihvatljiva. Ovaj, naoko manje važan segment PDVD-a je jedan od retkih primera produkcije softvera uz uvažavanje aspekta tzv. psiho-ergonomije, o čemu je bilo reči na jednoj od prethodnih „Sinergija“.

Priča o slici na PowerDVD-u ne bi bila kompletna bez pominjanja Smart De-Interlacing opcije kojom program eliminiše zamućenje slike prilikom brzih pokreta. Ukoliko PDVD detektuje nagle promene u kontrastu (tj. koordinate piksela istih RGB vrednosti u matrici), prosleđuje se dodatna „umetnuta“ tj. interpolirana matrica. Laički rečeno, između dve „brze“ sekvence umeće se nekoliko sličica, a njihov broj zavisi od brzine pokreta.

Zvučna pozadina

(kliknite za veću sliku)

Zbog neobičnog spleta okolnosti, softverski plejeri su u zadnjih godinu-dve kod manje iskusnih korisnika doživeli negativne kritike kada je zvuk u pitanju. Naime, cene DVD pisača (i kombo CDRW/DVD plejera) su značajno pale, a svako ko je kupio retail verzije ovog hardvera dobio je i CD sa PowerDVD 5 ili InterVideo 4. Korisnici su sistem obogatili 5.1 zvučnicima (5.1 zvučne karte su integrisane na bolje matične ploče), instalirali PDVD5 koji su dobili uz hardver, ubacili omiljeni DVD film i reprodukcija je počela. Zvuk se dobro čuo, ali se nije razlikovao od stereo 2.0 zvučnika. Na nekim DVD forumima su počele glasine da kućni DVD plejeri ipak daju bolji zvuk od PC platforme.

Ubrzo se ispostavilo da verzija PowerDVD 5 koja se isporučuje uz hardver (OEM) ograničava zvučnu reprodukciju na 2 speakers. Oni koji žele više mogu da dokupe sound pack, što zahteva plaćanje karticom preko Interneta, za šta mnogi korisnici nisu raspoloženi. CyberLink je naučio lekciju, pa je trial verzija koja se može download-ovati sa njihovog sajta potpuno operativna i sa zvučne strane. Sada možete čuti kako koplje koje baca Bred Pit u „Troji“ proleće kroz vašu sobu.

Oni koji ne vole da mnogo razmišljaju o podešavanjima, nakon Configuration – Audio, u meniju Speaker Configuration treba da izaberu broj zvučnika (za 5.1 sistem to je 6) ili aktiviraju opciju SPDIF (za eksterni dekoder), a u Output Mode meniju izaberu željeni izlazni efekat. Dolby Pro Logic IIx je odličan za gledanje filmova sa zvučnim efektima. Iako zasad praktično ne postoje filmski DVD naslovi koji su mapirani u 7.1 surround-u, ukoliko posedujete ovakav eksterni hardver Dolby Pro Logic će remapirati zvuk na onoliki broj zvučnika koliko ste naznačili. Sa druge strane, CLMEI2 je namenjen za gledanje koncerata ili „akademskih“ filmova koji nisu snimani u surround tehnici. CLMEI2 donekle simulira surround efekat tako što više zvučne harmonike koji se slabije čuju pojačava, ali ih šalje na zadnje (ili bočne kod 7.1) zvučnike i time ih izdvaja od centralnih glavnih harmonika koji se prosleđuju na centralne zvučnike, dok se basovi potpuno izoluju i prebacuju na subwoofer.

(kliknite za veću sliku)

Onima koji još uvek nisu nabavili surround ozvučenje i obične kvalitetne slušalice mogu da priušte pravo uživanje. Razdvajanjem harmonika i njihovim prosleđivanjem u odvojenim paketima preko istog hardverskog kanala (L/R), može se simulirati surround i preko slušalica ako se izabere Headphones (speaker environment), a u donjem meniju selektuje CyberLink Headphones. Ista tehnologija se koristi ako se izaberu dva zvučnika, što je najjeftinija varijanta. Koju god opciju da izaberete, dobićete najbolji zvuk koji sami zvučnici mogu da proizvedu, a sva ova napredna tehnologija ukratko ima za cilj da se veći broj kanala remapira na manji i obrnuto.

PDVD6, naravno, ne može da napravi surround tamo gde ga nema, jer je najbitnije kako je sam master filma napravljen. Mnogi filmovi starije generacije koji žive svoj novi život na DVD-u snimani su kada je surround postojao samo u nekim laboratorijama. Prva surround projekcija koju pamtimo je bio Indiana Jones u bioskopu „Kozara“, gde su svi posetioci bili šokirani zvučnim efektima sa zvučnika raspoređenih svuda po sali (svojevrsni 18.1 sistem), ali prvi sledeći film koji se prikazivao u istom bioskopu je zvučao krajnje „klasično“ (doduše sasvim korektno). Dakle, nije sve u hardveru, a Američka filmska akademija dodeljuje Oskare i za zvuk i za zvučne efekte.

Da se zaokruži priča o reprodukciji zvuka treba napomenuti i MLP funkcionalnost da se zvuk dekoduje i rekompresuje bez gubljenja pikova, neku vrstu restauracije izgubljenih viših harmonika, tehniku koju je prvi primenio Pioneer u MP3 audio sistemima za automobile. I na kraju, CyberLink može da se pohvali da je PDVD6 jedna od retkih Windows aplikacija koja reprodukuje DVD audio diskove kao i DTS audio format, o kome je detaljno pisano u PC #111. Uz DVD audio disk, sa uključenim opcijama vizuelnih efekata (karaoke), PDVD6 je odličan džuboks najnovije generacije. Mali broj kućnih DVD plejera poseduje DTS dekoder, pa je ovo još jedan adut u rukama CyberLink-a.

Zaokružena celina

(kliknite za veću sliku)

PDVD6 koji preuzmete sa sajta ili instalirate sa našeg CD-a je funkcionalan 30 dana, nakon čega treba platiti 40 dolara za osnovnu ili 70 dolara za DeLuxe verziju. Napredne audio opcije: Dolby Pro Logic IIx, DVD Audio support i DTS dostupni su samo u DeLuxe verziji, dok će za one koji se zadovoljavaju gledanjem filmova uz uobičajeni stereo zvuk standardna verzija biti sasvim dovoljna. Za koju god da se opredelite bićete nagrađeni dopadljivim korisničkim interfejsom (sa četiri skina), lakoćom rukovanja, mogućnošću da snimate snapshot-ove (brzinom kojom ste u stanju da klikćete mišem), aktiviranjem primarnih i sekundarnih titlova (moguće je prikazivati oba). Prosleđivanje slike na spoljni TV izlaz ne predstavlja problem (najbolje u full screen-u), a podrška ostalim formatima digitalne slike je unapređena. Ispravljen je neprijatni bag verzije 5 koji je tokom reprodukcije sinhronizovao sliku i zvuk WMV formata (slika se povremeno ubrzavala na početku i kraju kraćih sekvenci), tako da sada taj standardni format radi potpuno ispravno. Podržani su takoreći svi kodeci AVI formata, kao i MPEG4, mada je izostala podrška za sada već pomalo zaboravljene ASF i ASX formate (PDVD verzije 3 ih je reprodukovao).

Dodavanje bookmark-ova na omiljene scene se arhivira zajedno sa brojem DVD diska, tako da se svaki put kada ubacite određeni disk učitava i korespondentna lista bookmark-ova. Veoma je olakšano pravljenje playlist-a sa hard diska, a napredne audio opcije DeLuxe verzije nesumnjivo će ga, uz odgovarajući sistem zvučnika, učiniti veoma popularnim gostom većine žurki. Sve u svemu, PowerDVD vredi upoznati tokom tih 30 dana probnog perioda – za svoj jubilej CyberLink nije izneverio sve one koji i dalje smatraju PC centralnim multimedijalnim uređajem u svom domu.

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.