PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Komentari Komentari
PC #120 : Mart 2006 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Bojan Petrović  

Metronom


Prvog februara ove godine smo mogli da proslavimo 60 godina od dana kada je proradio prvi kompjuter na svetu. I slavili bismo, da nam je do slavlja. I da to, zapravo, nije tek delimična istina. ENIAC jeste bio prvi javno prikazani kompjuter, ali ni slučajno nije bio prvi ikada napravljeni kompjuter.

Februara 1946. godine J. Presper Eckert i John Mauchly su svetu prvi put pokazali ENIAC, čudo (tada) moderne tehnike koje je moglo da obradi 5000 operacija u sekundi i da rezultat prikaže na... čemu? Dva naučnika su u poslednjem trenutku u ENIAC ugradila rešenje koje će pokvariti većinu naučno-fantastičnih filmova: da bi publici lakše objasnili šta ste tu dešava, u poslednjem trenutku su na kontrolne panele ENIAC-a ugradili šarene sijalice sa ofarbanim brojevima, kako bi vizuelno bilo jasno kako proces teče. Ti „svetleći sferični pokazivači“ su kasnije postali deo mitologije o kompjuterima, pa čak i neizbežan deo mnogih kompjutera koji su nasledili ENIAC.

Zanimljivije od toga je da je pre ENIAC-a svetlost dana ugledao Z3, nemački komjuter koji je ratne 1941. godine mogao da uradi sve isto i ENIAC, samo sporije. Njegov tvorac, profesor Konrad Zuse, je imao nesreću da živi u nacističkoj Nemačkoj, pa je njegov izum uništen tokom rata, a onda i zataškan. Zapanjujuće je da je Zuse morao da reši problem nestašice papira tokom rata, zbog čega nije mogao da smešta komjuterski progam na bušene kartice, već je smislio način da podatke upisuje na filmsku traku. Još je šokantnije da je Zuse tvorac prvog algoritamskog programskog jezika koji je koristio za programiranje svojih kompjutera, ali je nešto slično ugledalo svetlost dana tek negde 1946. godine. Otprilike baš kada je ENIAC postao prvi kompjuter na svetu.

Zanimljivije od svega toga je i da je sredinom pomenutog rata jedna takva mašina radila u čuvenom Blečli Parku, razbijajući šifrovane poruke. Nemci su tada sve poruke šifrovali Enigmom, a Colosus je pomagao u razbijanju tih šifri. Čovek zaslužan za to je Alan Turing, koji je priznat kao jedan od očeva računarske tehnologije. Pošto je Colosus bio deo tajnih operacija za koje je znalo jako malo ljudi, ostao je tajna za javnost čitav niz godina posle rata.

Na kraju, najzanimljivije. Jedne zimske noći 1937. godine profesor John Vincent Atanasoff sa Iowa državnog univerziteta je našao rešenje za jedan od problema koji ga je godinama mučio. Na osnovu tog rešenja u sledećih godinu i nešto dana nastao je kompletan nacrt, marta 1939. godine je univerzitetska komisija dodelila celih 650$ za istraživanje, a krajem 1939. je mašina bila gotova. To je prvi kompjuter ikada napravljen, danas poznat kao ABC (Atanasoff Berry Computer).

Naravno, moramo razumeti da je vremenska distanca između ABC, Z3 i ENIAC kompjutera unela i velike tehnološke razlike, ali suština rada tih mašina je bila slična. Toliko slična da je 1971. godine održano suđenje u vezi sa patentnim pravima između naslednika patenata ENIAC-a i Atanasoff-a. Nedvosmisleno je pokazano, uz svedočenje Atanasoff-a, kao tvorca ABC kompjutera, i Mauchly-ja kao tvorca ENIAC kompjutera, da je ovaj drugi leta 1941. godine boravio kao gost u kući i laboratoriji ovog prvog i video nacrte, šeme, uputstva, pa čak i mašinu u radu. Tek nakon toga je Mauchly započeo razvoj svog kompjutera i tek tada je, verovali ili ne, upisao kurs iz elektronike. Štaviše, prvi naučni radovi koje je predao javnosti iz te oblasti su bili skoro identični onima koje je pročitao kod Atanasoff-a.

Presudom od 19. oktobra 1973. godine, Atanasoff je označen kao originalni vlasnik patentnih prava na automatski elektronski digitalni kompjuter. Štaviše, presuđeno je da je Mauchly piratizovao njegove ideje, lažno se prikazivao javnosti kao originalni tvorac i nepravedno skoro trideset godina uživao svetsku slavu na bazi tuđih ideja i zamisli.

Dakle, sa ove vremenske distance je teško sa sigurnošću reći ko je taj, jedini tvorac prvog kompjutera. Kako sada stvari stoje, Zuse i Atanasoff su otprilike u isto vreme imali mašine koje rade, ali je Atanasoff bio na pogrešnoj strani. Sećate se, slično se desilo i sa atomskom bombom, krstarećim raketama, mlaznim avionima, radarom, i ko zna čime već. Drugi svetski rat je, izgleda, pokrenuo ono najgore i ono najbolje u ljudima, ali se sada čini da već pet decenija živimo u civilizaciji koja počiva na otkrićima nastalim zbog rata i kao posledica rata.