Kako kuca srce kompjutera

Za samo dve decenije naše okruženje je digitalizovano: telefon, pošta, muzika, fotografije, filmovi... sve dolazi u digitalnom obliku. Svet se menja u jednoj generaciji, pred našim očima. I dok neki od nas to pasivno posmatraju, neki drugi su se brže-bolje okružili novom generacijom tehničkih uređaja. Ima i takvih koji su shvatili gde leži zarada pa su se dali u trgovinu savremenom opremom, a samo mali broj ljudi je poželeo da izbliza upozna digitalnu tehnologiju, da shvati na kojim principima ona radi i da pokuša da stvaralački učestvuje u tome.

Poslednja grupa ljudi je po svemu slična umetnicima. „Prokletstvo stvaranja“, koje su jednom okusili, nikada ih neće napustiti. Samo što taj ko ih je „prokleo“ nije mogao ni da pretpostavi koliko zadovoljstva će im doneti strast koju u sebi nose.

Teško je danas verovati da je na startu informatičke revolucije, početkom osamdesetih godina prošlog veka, malo ljudi videlo svojim očima kompjuter. Ogromna većina, takođe, nije znala šta je kompjuter, čemu on služi i šta može da radi, a da ne govorimo tek o tome kako radi. Za brzi prodor svih informacija na našem prostoru značajnu zaslugu ima grupa domaćih entuzijasta koja je medijski popularizovala nove tehnologije. Moj zadatak u toj akciji bio je da animiram mlade ljude koji su imali želju i sposobnost da upoznaju principe digitalnih sistema i da uposle svoj stvaralački potencijal na tom polju. Najviše što sam kao pojedinac u domaćim uslovima mogao da pružim, bilo je da vodim rubrike u kompjuterskim časopisima i povremeno popularizujem digitalnu tehnlogiju u medijima. Ovo je teklo sa promenljivim tempom i uspehom; bilo je produktivnih momenata, ali nažalost i velikih pauza. Poslednja je trajala od one „okrugle“ godine koja se piše sa mnogo nula, pa do danas.

Stvar će se izmeniti već od ove jeseni, kad počinje nova akcija na staru temu: projektovanje digitalnog hardvera i mikroprocesorskih sklopova. Ovoga puta, akcija će biti organizovana na dva fronta: kao škola, koja će raditi na komercijalnim osnovama, i kao stalna rubrika u časopisu „PC“. U programu će biti i hardver i softver, biće dosta samogradnji kakve su već upoznali čitaoci koji su ranije pratili časopis, ali i teorije koja će se obrađivati u svakom broju „PC“- ja, a znatno detaljnije predavati i u školi. Naziv škole je Digitalent, što je kovanica od reči Digital i Talent.

Program

Planovi za školu se razrađuju još od početka ove godine, pripreme su u toku, a prva grupa polaznika sešće u klupe sredinom oktobra. Tekstovi u „PC“- ju će početi ranije – tačnije, upravo su započeti ovom najavom. Već od sledećeg broja, koji izlazi početkom septembra, počinjemo sa teorijom za početnike.

U toku je razrada programa nastave, a mnogi detalji su već utvrđeni. Polaznici će biti podeljeni u dve grupe: početnu i naprednu. Svaka grupa će posećivati predavanja tri puta nedeljno, po tri časa. Ukupno trajanje tečaja svake grupe biće deset nedelja, mada će ovo vreme možda biti i duže – posle detaljne razrade programa, znaće se tačno trajanje. Termini će biti u večernjim časovima, mada postoji i mogućnost uvođenja prepodnevne grupe, ako broj prijavljenih polaznika bude to zahtevao. Po završetku škole, svaki učenik koji položi ispit dobiće diplomu.

Program početne grupe biće takav da se ne zahteva nikakvo predznanje polaznika pri upisu, ali se ipak podrazumeva poznavanje rada sa računarom u operativnom sistemu Windows. Za upis u naprednu grupu biće neophodno poznavanje osnova brojnih sistema, teorije rada digitalnih kola i mikroprocesorskih periferala, snalaženje u adresnom prostoru, kao i minimalno iskustvo u praktičnom radu. Ovo će se proveravati pre upisa, u razgovoru sa svakim kandidatom za naprednu grupu.

Predavanja će se održavati u grupama od po sedam polaznika. Svako će imati svoj kompjuter, neophodan alat (ne samo mehanička pomagala za praktičan rad, nego i elektronski merni i dijagnostički alat), mali razvojni sistem, ogledne pločice sa mikroprocesorima i ulazno-izlaznim periferalima, emulator i programator, ispravljač i tako dalje. Biće obezbeđene sve elektronske komponente i materijal za praktičan rad. Sve što učenik napravi tokom praktičnog rada ostaće u njegovom vlasništvu, bez obzira na to da li je koristio svoj ili školski materijal.

Prostorije i oprema

Nastava i praktičan rad će se obavljati u prostorijama koje se nalaze u Šumatovačkoj ulici u Beogradu. U najvećoj prostoriji je učionica, a u drugoj je neka vrsta društvenog kluba i mala radionica za mehaničke radove. Postoji još jedna manja prostorija, rezervisana za pušače.

Posebna priča su radni stolovi. Možda zvuči neobično da se o njima detaljno piše kad na tržištu već postoje dobro razvijeni i uhodani kompjuterski stolovi, ali ovi o kojima govorimo neće biti ni slični onome što je viđeno. Najpre, biće to prostrane radne površine sa složenom instalacijom, kojom se opslužuje puno elektronske opreme, ali organizovanom tako da kablovi ne smetaju, pa čak i da se ne vide, mada je svaki potreban konektor uvek pri ruci. U jednom od sledećih brojeva časopisa opisaćemo ove laboratorijske stolove, ne bez ponosa, jer je na njihov razvoj utrošeno mnogo vremena, rada i sredstava, pa i iskustva.

Svi kompjuteri su umreženi, pa će svako moći, umesto klasičnog „izlaska na tablu“, da pokaže drugima svoj projekat preko zajedničkog projektora i da ga pritom objašnjava, brani i modifikuje „uživo“.

Svaki polaznik će imati svoj hardverski i softverski alat, pa će u praktičnom delu obuke moći da se bez uznemiravanja posveti svom projektu. Tu su lemilica, merni instrument, logička sonda, emulator EPROM-a, PIC programator i, naravno, kompjuter na kome je instalirana sva softverska podrška. Iz kompanije Microchip, koja proizvodi poznatu familiju mikrokontrolera PIC Micro, naručen je određeni broj hardverskih razvojnih alatki, kao što je In-Circuit Debugger ICD2, koji omogućava postavljanje „prekidnih tačaka“ u programu i uvid u stanje registara, ili demonstraciona ploča PICDEM2 Plus, sa standardnim ulazno-izlaznim periferalima, koje će svako moći da konfiguriše po svojoj volji i da upisuje svoj program u memoriju njenog mikrokontrolera.

Ova oprema biće korišćena za praktičan rad na projektima, a za teorijsku nastavu biće dovoljni projektor (uz softverske simulatore sa glavnog računara) i ogledni sklopovi za prezentaciju. Neki „zanatski“ postupci, koje je takođe potrebno upoznati da bi se ovladalo praktičnim aspektima digitalne tehnologije, biće obavljani u maloj radionici.

Literatura

U pripremi je čitava serija specijalnih udžbenika koje će u budućnosti izdavati PC Press, ali je, zbog ostalih obaveza oko pripreme škole, neizvesno kada će svaki od njih biti završen. Ne treba očekivati da će oni ugledati svetlost dana pre nego što prvih nekoliko generacija polaznika završi školu, ali će i prema njima škola ispuniti obavezu da im, makar sa zakašnjenjem, pošalje primerke knjiga. Knjige će biti dostupne širokoj publici, dakle i onima koji nisu polaznici škole, s tom razlikom što ih oni neće dobijati besplatno.

Rad na pripremi ovih knjiga pomalo usporava stil koji nije baš uobičajen u stručnoj literaturi. Na svakoj stranici je ceo jedan stubac popunjen samo crtežima i slikama, pa će knjiga sadržati doslovno na hiljade raznih skica i šema. A za to je, priznaćete, potrebno ne samo mnogo truda, nego i vremena. Ali, ako su u pravu oni koji tvrde da jedna slika govori više od hiljadu reči, onda je sigurno da taj trud i uloženo vreme neće biti uzaludni.

Kontakt

Započet je rad na izradi sajta, koji se nalazi na adresi www.digitalent.co.yu . Osim osnovnih informacija koje bi mogle da interesuju potencijalne polaznike, biće dostupni još neki sadržaji. Izvodi i prezentacije sa predavanja, zanimljivi projekti, razne šeme i izvorni kodovi programa, saveti iz teorije i prakse – samo su deo onoga što je u planu. Biće otvorena i diskusiona tribina, a tu je i zabavna stranica, na kojoj će biti veselih ideja i zanimljivih patentnih prijava iz celog sveta. Ne samo onih sa ozbiljnim istorijskim pronalascima, kao što su Belov telefon, Edisonova sijalica ili kompjuterski miš, nego i sa nekim nebuloznim pronalascima. Tu je, recimo, šestar za pravljenje rupice na bradi, pokretna traka za automatsko pranje ljudi, majica za dve osobe, pecaljka za pantljičaru, razna rešenja za perpetuum mobile i tako dalje.

Kako rekosmo, pripreme bi trebalo da budu završene do sredine oktobra, kada će škola početi sa radom. Do tada, preliminarne informacije možete da potražite na sajtu ili telefonom, a nećemo zaboraviti ni tekst u septembarskom broju časopisa „PC“.

Korisne adrese:

Digitalent
Beograd
tel: 011/3443-366
http://www.digitalent.co.yu

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.