|
Leto je donelo neizvesnost na koju nekako nismo navikli - AMD je za 5,4 milijarde dolara kupio kanadsku firmu ATI, što će uzdrmati tržište grafičkih kartica i procesora. ASUS i Gigabyte se udružuju pod neobičnim okolnostima, što je uzburkalo tržište matičnih ploča.I dalje nepoznat datum promocije Viste uznemiruje čitav IT svet... Izvesno je samo da je IBM PC proslavio 25. rođendan.
Ako vam je uopšte potreban dokaz da su računari ušli u svakodnevni život, mogli ste ga naći u našim novinama - gotovo svi dnevni listovi su deo naslovne strane posvetili godišnjici PC standarda i to je prvi PC-jev rođendan pomenut u našim mainstream medijima. U avgustu 1981. nijednom "pravom" novinaru nije padalo na pamet da piše o nekim tamo računarima - mnogo važnije teme su bile lepote socijalizma, u kome Sergej Krajger zamenjuje Cvijetina Mijatovića na čelu Predsedništva SFRJ, kao i zla kapitalizma, u kome Ronald Regan otpušta kontrolore letenja i smanjuje poreze "da bi se bogati još više bogatili". Ipak, upravo su vesti sa IBM-ove konferencije za štampu u Njujorku promenile svet.
Za nas je još zanimljivije kako je ta promocija promenila svet malih računara. U leto 1981. personifikacija računarske industrije bio je Steve Jobs, vizionar čija je kompanija Apple Inc. pravila promet od 334 miliona dolara i profit od 39,4 miliona godišnje. Microsoft je tada, uz promet od 15 miliona dolara, poslovao na pozitivnoj nuli, a ime Bil Gejts bilo je poznato samo malobrojnim hobistima. Ipak, Gejts je, sa jednim ili dva ortaka, posedovao čitav Microsoft, dok je 85% Apple-a bilo u rukama bankara i fondova, čiji će predstavnici nešto kasnije oterati Džobsa. I tako Apple računari danas sve češće rade pod Windows-om...
Godine 1981. je promenjen i model poslovanja. Microsoft je tih dana licencirao programe proizvođačima hardvera po flat principu - Radio Shack plati 50.000 dolara i ugrađuje Microsoft bejzik u sve TRS-80 računare koje uspe da proda. Da je ostalo tako, možda bi se softver dobijao uz hardver pa piraterija ne bi ni postojalo; najzad, i veš mašine imaju programe, pa ih niko ne piratizuje.
Očekuje li nas uskoro još jedna promena plana poslovanja? Na adresi www.writely.com naći ćete Google on-line procesor teksta, Yahoo mail sve više liči na Outlook, a uz brze veze rad je prilično udoban. Da li će on-line servisi potisnuti pojedinačne računare izrasle iz IBM PC-ja i tako obesmisliti prodaju softvera? Ili će Vista vratiti klatno prema klasičnim rešenjima? Kroz 25 godina će nam verovatno sve biti mnogo jasnije, ali za početak treba rešavati izazove koje nam jesenji dani donose. Vidimo se 2. oktobra!
|
