PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Aktuelnosti Aktuelnosti
PC #125 : Septembar 2006

 Naslovna  Sadržaj 
Voja Gašić  

Kuća izlazećih ploča

Jedna od iznenadnih letnjih vesti odjeknula je 8. avgusta i odnosila se na zajedničko ulaganje ASUS-a i Gigabyte-a u novi pogon za proizvodnju osnovnih ploča i grafičkih kartica. Kako sve to izgleda na Tajvanu?

U pozadini „sporazuma“ je velika kupovina Gigabyte-ovih akcija od strane ASUS-a, koja ukazuje na pokušaj preuzimanja. Razvoj situacije dozvoljava različita tumačenja, a zvanično saopštenje samo donosi nove dileme, jer govori da su se ASUS i Gigabyte sporazumeli da grade novi pogon za proizvodnju osnovnih ploča i grafičkih kartica, te da će u investiciji ASUS učestvovati sa 49%, a Gigabyte sa 51%. I upravna struktura je poverena Gigabyte-u, što im daje pravo na direktora, supervizora i tri člana upravnog odbora, dok ASUS-u ostaju samo dva člana upravnog odbora.

Transakcija je na kraju označena samo kao joint-venture, zajedničko ulaganje partnera, a niz nezvaničnih informacija ukazuje da se sve dešavalo uz blagoslov tajvanske vlade. Naime, kineska kompanija Foxconn je u snažnoj ekspanziji i već je nekoliko puta pokazala očiglednu nameru da Gigabyte stavi „pod svoj šešir“, pa je ASUS-ovo ulaganje verovatno proizvod konsenzusa, kako bi se poslovanje kompanije Gigabyte zadržalo u okvirima tajvanske ekonomije.

Osnovna je osnovna...

U nizu proteklih poseta Tajvanu, Gigabyte se pokazao kao sjajan domaćin, pa je možda dobra prilika da vas upoznamo sa jednim od mesta na kome se rađaju ploče i grafike, te da vidimo šta to u stvari žele ASUS i Foxconn. Dobra vest je da će i novi pogon proizvoditi ploče i grafičke kartice pod Gigabyte brendom, a nadamo se i da će već provereni kvalitet ostati neokrnjen.

Gigabyte je osnovan 1986. godine, a 1998. kompanija je prerasla privatne okvire i nalazi se na berzi (TSE - Taiwan Stock Exchange), što znači da se njenim akcijama slobodno trguje, pa postoji i opasnost da kontrola izmakne osnivačima. Trenutno Gigabyte ima po dva pogona na Tajvanu i u Kini, a najveći od njih koji se nalazi u Nan-Ping tehnološkom parku počeo je sa radom krajem 2000. godine. Na osam prostranih spratova zgrade u Nan-Pingu prostire se kompletna logistika za proizvodnju osnovnih ploča, grafičkih kartica, te mrežne i komunikacione opreme. Pogon je opremljen sa 18 SMT i 10 DIP montažnih linija, devet linija za testiranje i osam linija za pakovanje proizvoda.

Ako ste nekada pravili štampanu ploču, verovatno ste koristili pripremljeni laminat koji je presvučen bakrom. Time počinje svaka škola elektronike, pa i najnovija škola Voje Antonića koju možete da pratite od prošlog broja „PC“- ja. Sećate se još od Galaksije: iscrtate veze hemijski otpornim flomasterom, a zatim potopite laminat u kiselinu koja skine bakar sa nezaštićenih površina... Međutim, jednom kada projekat prođe fazu prototipa, „bacanje“ tolikih količina bakra i kiseline bilo bi pogubno po ekonomsku računicu, pa za velike serije postoji i velika mašina koja se naziva PCB printer. Ta mašina će „iscrtati“ neophodne veze na potpuno praznom laminatu provodnom pastom.

Veliki i mali

Na ploču se zatim montiraju elementi koji se grubo dele na velike (integrisana kola, čipset, konektori...) i male (otpornici, kondenzatori...), a proces njihovog umetanja na ploču naziva se dipping. Naziv potiče od akronima DIP (dual in-line package) koji označava tip pakovanja integrisanih kola koja su u početku imala dva niza kontaktnih pinova.

Najpre se montiraju sitniji elementi čiji kontakti ne prolaze kroz rupice na štampanoj ploči. U ove elemente spadaju otpornici, kondenzatori, matrice od njihovih kombinacija i prostija integrisana kola. Za montažu ovih sitnih elemenata koristi se potpuno automatizovan proces u kome ogromne Fuji mašine prosto „zabijaju“ sićušne elemente, napre sa jedne, a zatim sa druge strane ploče. Pošto kontakti ovih elemenata ne prolaze kroz štampanu ploču, proces se naziva Surface Mounting Technology (SMT). Impresivno je posmatrati moćnu mašinu dok radi, kako sićušne elemente uzima sa papirnih traka na koje su upakovane i postavlja ih na ploču prosečnom brzinom od 0,7 sekundi po jednom SMT elementu.

Zatim na red dolaze veliki elementi čiji kontakti prolaze kroz štampanu ploču, a to su složenija integrisana kola, čipset, podnožje za procesor i svi neophodni konektori. Zbog raznovrsnosti ovih elemenata, čitav proces teče „ručno“ i zbog toga predstavlja kritičnu fazu u izradi ploče. Naravno, u DIP liniji svako je zadužen za određene komponente ili grupu komponenti. Sve DIP montažne linije ukrašene su šarenim, rukom ispisanim apelima da montažeri budu pedantni i skoncentrisani. Čak i ako ste totalni laik za elektroniku, razumećete da se poštovanje pravila „sedam S“ završava sa Smile. Činjenica je da većina radnika u Gigabyte-u zaista ima osmeh na licu dok radi, i to je nešto po čemu se Gigabyte razlikuje u poređenju sa većinom kompanija koje smo upoznali.

Iz domaće kuhinje

Ostale linije nisu toliko vizuelno atraktivne. Kada se sve komponente postave, ploče prolaze kroz „kalajnu peć“ koja će fiksirati postavljene komponente, a zatim sledi kontrola, najpre vizuelna, zatim test osnovne funkcionalnosti sa procesorom i memorijom, a na kraju kompletan dvosatni test u kome ploča prolazi sve temperaturne i naponske ekstreme iz deklaracije. Na kraju sledi pakovanje u retail ili bulk kutije.

Kada sagledate čitav proizvodni proces i pedantnost koju Gigabyte ulaže u svaki njegov korak, treba samo poželeti da se i u sledećem pogonu održi nivo kontrole i završnog kvaliteta na koji su nas navikli. I svakako, da nas Gigabyte i TAITRA ponovo pozovu da se i sami u to uverimo.