Rezolucija i stabilizacija

Powershot A630

Početak jeseni je vreme kada se održava Photokina, najveći svetski sajam foto tehnike, pa je razumljivo da je to i vreme kada proizvođači fotoaparata izbacuju na tržište najveći broj novih modela. Neki su požurili da još pre ovog događaja „zauzmu pozicije“, dok ćemo zaokruženu sliku o ponudi noviteta imati posle sajma. Međutim, već početkom septembra osnovne konture i trendovi su se jasno nazirali. Dok prosumer klasa, i pored ubedljivih modela kakav je Sony R1, izgleda bije izgubljenu bitku sa sve brojnijim, atraktivnijim i jeftinijim DSLR modelima (čak se i Sony nakon akvizicije Konica-Minolta pogona, uključio u DSLR trku), u kompaktnoj i sub-kompaktnoj klasi amaterskih fotoaparata smo svedoci sve apsurdnije licitacije sa rezolucijom. Pojavila se i nova, marketinški gledano efektna skraćenica: IS.

Iako je Canon još pre nekoliko godina svojim prvim ozbiljnijim ultrazum modelom, S1IS, pokrenuo priču vezanu za optičku stabilizaciju slike, dugo je bio praktično usamljen u forsiranju te tehnologije (doduše, Panasonic i danas ugašeni Konica-Minolta brend nudili su nešto slično), sredinom 2006. bitno se menja situacija time što i drugi značajni proizvođači uskaču u isti „voz“. IS tehnologija nije više ekskluzivni pratilac ultrazum modela (gde je logično kompenzovati podrhtavanje ruke), već se promoviše kod aparata u sub-kompaktnoj klasi i lagano širi na kompaktno polje. Canon je nakon Ixus-a optičku stabilizaciju slike implementirao i kod modela u A klasi (A710 IS, imamo ga na ovom testu), a ovo rešenje je implementirano i kod dugo očekivanog G7. Olympus, jedan od najglasnijih zagovornika povećanja osetljivosti senzora kao optimalnog rešenja za izbegavanje zamućenja snimaka (veća osetljivost omogućava kraću ekspoziciju), počeo je optičku stabilizaciju da implementira u svoje modele mju serije (na našem testu će se ubrzo naći mju 750).

Koliko smisla ima IS?

Oko realne korisnosti optičke stabilizacije se i dalje lome koplja, a nama se na osnovu konkretnih iskustava u velikom broju različitih situacija čini da je ona zgodna, ali nema toliki značaj koliki joj marketing danas pridaje, posebno van ultrazum sfere. Šta su njene dobre, a šta loše strane? Mogućnost da se izbegne zamućenje snimka pri dužim ekspozicijama čak i kad snimate bez stativa (ne postoji savršeno mirna ruka) svakako je poželjna stvar, ali kvalitetno implementiran IS sistem osetno poskupljuje aparat (tome smo svedoci kod S serije Canon-ovih ultrazum modela). Imajući u vidu razliku u ceni, logično se nameće pitanje koliko je situacija u kojima će nam IS zaista koristiti, odnosno gde se zamućenje ne bi moglo izbeći na neki alternativni način?

Najveća zamerka koju propagatori optičke stabilizacije upućuju na račun skraćenja dužine ekspozicije podizanjem osetljivosti je činjenica da skok osetljivosti povećava količinu šuma, odnosno veličinu „zrna“ u slici. Procesori su na ovom polju u poslednje vreme ostvarili značajan pomak pa je filtriranje šuma dostiglo zadovoljavajući nivo, na pojedinim modelima aparata čak i pri osetljivosti od 1600 ASA (u ovome su impresivni pojedini modeli iz Fujifilm F serije).

Ozbiljan hendikep IS pristupa, koji se retko pominje, jeste što se radi o rešenju koje daje zadovoljavajući rezultat samo pri snimanju savršeno statičnih scena; pojava pokretnih objekata će kod optičke stabilizacije dovesti do drastičnijeg zamućenja i tu je skraćenje ekspozicije jedino moguće rešenje koje daje snimak kakav želite. U krajnjoj liniji, solidan stativ će vas koštati značajno manje od razlike u ceni koju implicira implementacija IS-a, a njegov efekat na stabilizaciju aparata u scenama koje snimate biće nemerljivo bolji i dalekosežniji – nijedan sistem optičke stabilizacije recimo neće biti dovoljan da napravite kvalitetne noćne snimke sa ekspozicijom od tridesetak sekundi.

A rezolucija?

Jesen 2006. godine donela je kompaktne digitalne fotoaparate koji dostižu „magičnu“ granicu rezolucije od 10 Mp, koju do pre samo godinu dana nisu imali čak ni profesionalni DSLR modeli. Koliko trka za rezolucijom ima smisla? Posle iskustva sa najnovijim modelima moramo reći da je ona često kontraproduktivna i da je isključivo u službi efektnijeg marketinga.

Glavni problem sa ovim skokom rezolucije je što ga ne prati i povećanje površine CCD senzora, što znači da kod aparata rezolucije 10 Mp na istu površinu treba smestiti četiri puta veći broj foto-osetljivih ćelija nego kod aparata rezolucije 5 Mp. To neminovno dovodi do povećanja količine šuma i veličine zrna u slici, što je ne samo jasno vidljivo pri 100% uvećanju, već može proizvesti i subjektivni utisak da je fotografija niže rezolucije zapravo kvalitetnija. Sa podizanjem osetljivosti senzora, ovi nusefekti minijaturizacije foto-ćelija čak mnogo drastičnije dolaze do izražaja. Ono što je na neki način poražavajuće jeste da proizvođači ne nalaze za shodno čak ni da kod aparata namenjenih ambicioznijim amaterima implementiraju senzor veći od 1/1,8“ (slučaj najnovijeg Canon-a G7, koji ćemo detaljno prikazati u narednom broju), čime stvaraju sve očigledniji kvalitativni jaz u odnosu na DSLR klasu, a zbog čega nominalni porast rezolucije gubi smisao.

Dakle, ukoliko već posedujete dobar aparat rezolucije 5 Mp, kupovinom nekog novijeg sa višom rezolucijom (sa ili bez IS) ne ostvarujete veliki kvalitativni pomak. Mnogo više koristi donose sitna poboljšanja u brzini rada, kvalitetu LCD displeja, ergonomiji i korisničkom interfejsu, pa ćemo u nastavku teksta pokušati da napravimo kratak presek novih modela na tržištu, akcentujući njihove ključne kvalitete.

Canon A630 i A640

Powershot A640

U Canon-u dobro znaju da uspešan koncept ne treba (drastičnije) menjati, tako da novi modeli iz A serije koji počinju brojem 6 svojim kvalitetima zavređuju ostanak na tronu kompaktne klase, koji su na našem prošlom megatestu suvereno osvojili A610 i A620, svaki u svom cenovnom rangu. Da ne bi bilo zabune, treba malo razjasniti nomenklaturu u okviru Canon-ove A serije, gde početna brojka definiše kategoriju proizvoda. U širokom dijapazonu modela koji pripadaju ovoj familiji amaterskih aparata, oni najmanjih mogućnosti i najniže cene počinju brojem 4. Modeli koji poseduju spisak opcija bliži naprednijim kategorijama, ali po kvalitetu izrade i performansama još uvek spadaju u ekonomsku klasu počinju brojem 5, dok kategorija koja nudi maksimum performansi, kvaliteta izrade i opcija u okviru A serije počinje brojem 6 (A6xx kategorija je danas preuzela ulogu pomalo „uspavane“ Canon-ove G serije). Kategorija koja počinje brojem 7 nije, kako bi se lako moglo pomisliti, sledeći stadijum na putu ka uvek nedostižnoj perfekciji, već varijacija na temu kategorije 5, ali sa nešto jačim optičkim zumom (6x). Dakle, Canon A630 i A640 još uvek su aparati kojima se Canon prevashodno bori za prestiž u kompaktnoj klasi.

Zajednička karakteristika A6xx kategorije je veoma čvrsto, pretežno metalno telo, pa je to i sa A630 i A640 slučaj. A640 po prvi put donosi i novu boju, tamno braon metalik umesto tradicionalne srebrne, što daje osećaj još solidnije izrade. Zaštitni znak A6xx modela je i rotirajući LCD displej, koji je kod dvojice novajlija porastao na čak 2,5“, što ga čini najveći displejem ovog tipa na tržištu. Displej je ujedno i jedan od najjačih aduta A630 i A640: daje izvanredan, jasan prikaz scene koju želite da snimite čak i u uslovima jakog svetla, praktično vas lišavajući potrebe za optičkim tražilom (koje na modelima A familije još uvek postoji), a širok raspon njegove rotacije omogućava snimanje iz svakog ugla koji poželite, kao i mogućnost da displej zaklopite i tako ga zaštitite od oštećenja. Velika površina displeja je uslovila da upravljački tasteri budu kompaktnije sabijeni uz desnu ivicu poleđine aparata, ali sistem koji omogućava direktan pristup opcijama blica, makro moda, manuelnog fokusa i kompenzacije ekspozicije, a ostalim opcijama preko izuzetno pristupačno koncipiranog Canon-ovog func menija, ponovo se pokazuje kao najjednostavniji i najmoćniji korisnički interfejs u klasi.

Optički zum kod A630 i A640 i dalje iznosi 4x (ekvivalent 35-140 milimetara), a dva kvaliteta koja tradicionalno opredeljuju kupce za Canon, a to su kvalitet i ujednačenost kolorita i preciznost i brzina autofokusa, oblast su u kojoj ova dva modela i dalje briljiraju. Canon ima uistinu najnapredniji multipoint autofokus i može se slobodno reći da je on u ovom domenu otišao znatno ispred konkurencije, što amaterima olakšava rad (ne moraju da vode računa o kadriranju u fazi fokusiranja, a aparat će ih nepogrešivo obavestiti o objektima u kadru koje je „prepoznao“ i prema kojima je fokusirao). Sistem funkcioniše odlično čak i u uslovima slabijeg svetla, što ranije nije uvek bio slučaj. Za Canon je već godinama karakteristično savršeno određivanje balansa bele boje, koje obezbeđuje da aparati praktično u bilo kakvim svetlosnim uslovima prave slike toplih i zasićenih boja, a da to ne zahteva prethodnu intervenciju na WB parametru.

Četiri baterije AA formata Canon-ima A630 i A640 daju radnu autonomiju koja se proteže na više stotina snimaka, a skromna memorijska kartica od 32 MB koja se uz njih dobija u svetlu gabarita fotografija od 10 Mp (preko 4 MB u srednjem JPEG kvalitetu) deluje tragikomično (srećom, SD kartice koje ovi aparati koriste su danas jeftine). Kao što možete da naslutite iz dosadašnjeg teksta, ovi aparati su funkcionalno identični u svemu, a razlikuju se jedino u rezoluciji CCD-a: A630 nudi „samo“ 8 Mp, dok A640 nudi celih 10 Mp. Iako kvalitet fotografija koje ovi aparati prave po većini parametara još uvek možemo da deklarišemo kao vrhunski, nepotrebno „pumpanje“ rezolucije na CCD element nepromenjene veličine je narušilo jedan od tradicionalnih kvaliteta kojim se Canon ponosio, a to je minimalna količina šuma bez obzira na postavljenu ISO osetljivost. Zato ćemo vam, ako ne znate neki nama nepoznat razlog za insistiranje na amaterskom aparatu koji nudi 10 Mp, preporučiti da se zadovoljite sa „skromnih“ 8 Mp koje nudi A630. Uštedećete novac (sa maloprodajnom cenom od oko 330 evra A630 je za 60 evra jeftiniji od A640!) i dobićete sliku primereniju CCD-u skromne veličine 1/1,8“. A uštedećete i prostor na memorijskoj kartici i (kasnije) disku vašeg PC-ja.

Canon A710IS

Powershot A710IS

Dolazimo do novog Canon-ovog modela opremljenog optičkom stabilizacijom, koji nudi sjajno izbalansirane karakteristike i opremu po relativno pristupačnoj ceni od 350 evra, što bi ga lako moglo učiniti hitom. A710IS košta praktično koliko i A700, što znači da u njegovom slučaju 1 Mp više (7,1 Mp) i optičku stabilizaciju „dobijate na poklon“. Vrlo kompaktnih dimenzija poput A5xx serije, A710IS donosi 6x optički zum (35-210 mm), a primećujemo i veoma solidan kvalitet izrade u kome sada ima znatno više metalnih površina, koji tek marginalno zaostaje za aparatima serije A6xx. Korisnički interfejs i spisak opcija je praktično identičan, uključujući i raspored tastera. Najveća funkcionalna razlika u odnosu na A630 i A640 je odsustvo pokretnog LCD displeja, mada je njegova dijagonala ista (2,5“), a i kvalitet.

Zahvaljujući radu sa samo dve AA baterije radna autonomija modela A710IS je manja, no to je više psihološki nego funkcionalni faktor; da li će vam sve četiri baterije stajati u aparatu ili će vam dve stajati u džepu da biste im po potrebi zamenili mesta sa onima u aparatu gotovo da je svejedno, zar ne? Zahvaljujući novom „konceptu dve baterije“, aparat je manji i lakši (210 g, spram 315 grama koliko teže A630 i A640). Pozitivna stvar koju moramo da primetimo kod svih novih Canon modela je što konačno postoji i podrška za 3:2 format slike, umesto samo 4:3 kako je do sada bio slučaj.

Šta reći o IS mehanizmu... Dobijate ga bez doplate pa on svakako neće biti višak, a sigurni smo da će u mnogim situacijama napraviti razliku između zamućenog i korektno oštrog snimka. Brzina rada je praktično ista (što verovatno treba zahvaliti činjenici da i A710IS ima u sebi Digic II procesor), a razlike u kvalitetu fotografija su male u korist aparata serije 6xx, za šta je verovatno „kriv“ nešto manji CCD senzor kod A710IS (1/2,5“). Sve u svemu, ako možete da živite bez rotirajućeg LCD displeja, A710IS je kompaktan amaterski aparat kojim ćete verovatno biti veoma zadovoljni, a čiji su najjači kvaliteti raspon opcija i lakoća podešavanja, brzina i preciznost rada, raspon optičkog zuma i optička stabilizacija slike.

Canon S3IS

Powershot S3IS

Canon-ova SxIS serija aparata je najpopularnija ultrazum familija na svetu, a sem zvučnog imena proizvođača to verovatno treba zahvaliti dobroj i jakoj optici koja je uvek nudila referentan raspon, odličnoj ergonomiji, kao i optičkoj stabilizaciji slike (IS) prisutnoj od početka. Mi nikada prema SxIS familiji nismo pokazivali entuzijazam kakav su pokazivali neki drugi mediji, a razlog tome je činjenica da su ovi aparati uglavnom uvek bili nekako suviše prosečni, bez ičega (izuzev IS) što ih jasno izdvaja u vrlo specifičnom miljeu ultrazum kategorije. SxIS modeli niti su nudili najbolji LCD displej u optičkom tražilu (što je podrazumevajući prikaz optičkog tražila kod ultrazum modela), niti su nudili najbolje performanse, niti neki osobito impresivan ugao na širokom kraju raspona zuma. Drugim rečima, Canon u ultrazum kategoriji nije uspevao da bude superioran kao što često biva u drugim kategorijama, a naplaćivao je kao da je to postigao – sve se svodilo na blagodeti IS-a.

S3IS je najbolji Canon-ov ultrazum model do sada i posledica je višegodišnjeg finog doterivanja početnog proizvoda, ali koncepcija je ostala ista, a cena je i dalje prilično visoka – oko 520 evra. S3IS je zadržao optiku modela S2IS, koja nudi još uvek referentan raspon zuma od 12x (36-432 mm). Međutim, činjenica da ovaj raspon počinje tek od 36 mm je pomalo razočaravajuća, pošto „ultrazum korisnici“ sve glasnije traže objektive čiji bi raspon počinjao od 28 mm, ili čak i šire od toga, a koji postoje u ponudi konkurenata. Dakle, za dobijanje širih snimaka pejzaža, za S3IS su još uvek potrebni konverteri. Dobra strana optike kod S3IS je izvanredna kompaktnost – kada je aparat isključen objektiv se u potpunosti uvlači u telo aparata. Treba pohvaliti još i odličnu svetlosnu moć optike, koja na čitavom rasponu zuma opada sa početnih F2,7 tek do F3,5. Rezolucija je tek neznatno skočila i iznosi razumnih (i sasvim dovoljnih) 6,3 Mp, što je realni maksimum koji CCD veličine 1/2,5“ može da podnese bez gubitka kvaliteta.

Korisnički interfejs i ergonomija ostali su nepromenjeni u odnosu na model S2IS, što znači da korisnici imaju isti sistem func menija na kakav su kod Canon-a već navikli, ali uz pomalo rogobatan raspored i broj tastera, manje racionalno koncipiran nego što je to kod novih modela A serije slučaj. Aparat zahvaljujući odličnom rukohvatu sjajno leži u ruci, prsten za zumiranje i okidač su pozicionirani pod optimalnim uglom, a rotirajući LCD displej je porastao sa 1,8“ na 2,0“. Mehanika aparata je dobra, a posebno ćemo pohvaliti kvalitet motora koji obezbeđuje brzo i precizno zumiranje.

Jedan od značajnijih kvaliteta S3IS je i činjenica da pri snimanju video materijala obezbeđujući rezoluciju 640×480 sa 30 kadrova u sekundi, uz stereo zvuk i mogućnost zumiranja tokom snimanja (zahvaljujući bešumnom radu motora). Pri tom je za snimanje video materijala zadužen poseban taster, tako da se ono u bilo kom trenutku može inicirati bez posezanja za glavnim točkićem za izbor moda snimanja. Osobina vredna pomena je i izvanredan makro mod, koji omogućava fotografisanje objekata već od 0 cm udaljenosti od objektiva (praktično dodirujući staklo!).

Digic II procesor je modelu S3IS obezbedio brži rad, superiornije fokusiranje, kao i porast osetljivosti senzora na 800 ASA, što je odlična alternativa za situacije kada IS nije dovoljan da se zadovoljavajuće odradi posao. IS mehanizam je na S3IS referentnog kvaliteta i njegovim ponašanjem ćete zaista biti zadovoljni – savršeno oštre snimke (pod uslovom da se radi o statičnim scenama, naravno) dobijaćete sa i do četiri puta dužom ekspozicijom nego što je to slučaj kod aparata bez optičke stabilizacije. U svakom slučaju, napredak u domenu performansi u odnosu na S2IS je toliki da S3IS iz klase prosečnih unapredi u klasu natprosečnih ultrazum aparata. Između S3IS i titule najboljeg ultrazum aparata isprečila se samo veoma jaka konkurencija, koja u ovoj kategoriji nudi modele sa više originalnosti i pojedinim u praksi korisnijim kvalitetima.

U sledećem broju čitaćete o novitetima iz proizvodnog programa firmi Olympus, Fujifilm, Benq i drugim.

Korisne adrese:

PC Centar
Gornjogradska 34, Zemun
tel: 011/3168-793

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.