CAD na Windows način

(kliknite za veću sliku)

Pre mesec dana smo izneli neke konstatacije o značaju upotrebe 3D softvera u mašinskom projektovanju i suštinskim razlikama koje drastično poboljšavaju produktivnost u odnosu na tradicionalne 2D alate. Takođe smo skrenuli pažnju na neobičan problem koji je proizašao iz decenijske upotrebe piratskog softvera na ovom podneblju – korisnici nisu birali alat na osnovu realnih potreba, već su se, vođeni logikom „ako ne znaš šta je dobro – uzmi šta je skupo“, oslanjali na najskuplje programe koji postoje. Tako je stasala čitava generacija inženjera naviknuta na rad sa moćnim ali glomaznim programima, čija je cena tolika da su nakon početka legalizacije softvera ostali izvan domašaja manjih firmi. Dugo očekivana rešenja stižu u vidu tzv. mid-range aplikacija više proizvođača, a jedna od najzanimljivijih je SolidWorks.

Mašinskim inženjerima su uglavnom poznata imena koja dominiraju ovim tržištem, ali ne bi bilo loše da odmah na početku razjasnimo nedoumicu – iako ime programa SolidEdge, o kome je „PC“ već pisao, podseća na SolidWorks, u pitanju su proizvodi konkurentskih firmi. Ni jedan od konkurenata nije kopirao onog drugog, pa je sličnost njihovih naziva slučajna.

Drag & drop, point & click

(kliknite za veću sliku)

Najbitnija karakteristika SolidWorks-a je intuitivan i korisnički orijentisan interfejs, na kojem tvorci ovog programa insistiraju unapređujući ga iz verzije u verziju. U prošlosti su ovim tržištem dominirala softverska rešenja koja su se izvršavala na višeprocesorskim radnim stanicama pod Unix-om i samim tim bila u startu odbojna za prosečnog inženjera. Sa sve većim prodorom Windows-a, grupa nezadovoljnih korisnika rešila je da napravi moćan ali jednostavan softver baziran na Windows-u kao prijemčivijem operativnim sistemom, uz interfejs i menije po ugledu na Word, Excel i slične, dobro poznate programe. Uprkos tome što je ovakav pristup u početku smatran neozbiljnim i bio maltene predmet podsmeha „ozbiljnih“ proizvođača softvera, danas mnogi konkurentski programi naginju sličnoj logici, otvoreno kopirajući neka rešenja iz SolidWorks-a. Ovakav pristup uopšte nov – ranih devedesetih je kružio vic o DOS komandi koja i najbrži kompjuter pretvara u „prastari“ AT; komanda glasi win! Danas bi se malo ko tome smejao, jer je upravo grafičko okruženje Windows-a približilo PC „običnim“ ljudima, zato što je omogućavalo početak rada uz minimum obuke.

U firmi Solfins, koja je zastupnik SolidWorks-a za Srbiju, priredili su nam mali eksperiment. Zamorče je bio jedan od saradnika časopisa „PC“ (ne, nećemo otkriti njegov identitet), čovek koji nema obrazovanje iz oblasti mašinstva i koji nikada ranije nije koristio CAD alate. Dotični je postavljen pred računar sa jednostavnim zadatkom – da nacrta kocku. Na pitanje „Kako?“, odgovor je bio „Onako kako ti se čini da treba.“ I zaista, za par minuta dobili smo 3D model kocke.

Program je toliko user friendly da čak i korisnik koji ga prvi put u životu vidi može da, na osnovu zdravog razuma i analogije sa programima koje svakodnevno koristi, samostalno napravi prve korake u njemu. Sve je prilagođeno Windows navikama – na primer, postojeća rupa na 3D modelu se najlakše umnožava tako što se, držeći Ctrl, „prevuče“ mišem na željeno mesto. Delovi modela se lako premeštaju u drag and drop maniru, obeležavaju i razvlače na način na koji ste navikli, a ako nešto ne umete da izvedete, probajte to da uradite onako kako vam se u prvom trenutku učini da treba – najverovatnije ćete biti u pravu.

Sistem menija i toolbar-ova sa kratkim objašnjenjem svake od virtuelnih alatki omogućava učenje metodom pokušaja i promašaja, dobro poznatom svakom samoukom korisniku računara. Posebna pažnja posvećena je preglednosti, pa nema ogromnih dijalog-prozora koji sa pokretanjem neke opcije „iskoče“ pokrivajući pola ekrana, već radni prostor uvek ostaje u celosti vidljiv. Sa filozofijom koja u prvi plan stavlja korisnikov rad, pretpostavljajući projektovanje čak i samom softveru u kojem se projektovanje obavlja, SolidWorks je postavio nove standarde u CAD svetu.

SWIFT – inteligentni pomoćnici

(kliknite za veću sliku)

Jedan od glavnih aduta najnovije verzije SolidWorks 2007, zahvaljujući kome se ovaj program izdvaja od konkurencije, je SWIFT (SolidWorks Inteligent Feature Technology) koji dodatno poboljšava korisnički interfejs. Zamišljen kao tim virtuelnih „eksperata“ koji asistiraju inženjeru u poslu, SWIFT poseduje dozu veštačke inteligencije koja obavlja onaj dosadniji deo posla, olakšavajući projektantu da se usredsredi na ono što radi.

Pravi značaj dela SWIFT-a koji nosi naziv FeatureXpert neće biti jasan samo onome ko nije iskusio muke koje u CAD programima donose zaobljenja oštrih ivica (fillet) i uglova nagiba (draft). Naime, prilikom projektovanja 3D modela u svim CAD programima postoji redosled kojim se operacije obavljaju. U slučaju nepoštovanja redosleda program izbacuje poruku o grešci, što pogubno deluje na početnike koji obično teško uviđaju u čemu je problem. Kada na gotovom modelu treba još samo definisati zaobljenja i uglove nagiba, to takođe treba obaviti po određenom rasporedu, a ako je model iole složeniji, ova „sitnica“ postaje noćna mora. Zbog toga je korisno što softver poseduje sposobnost pamćenja redosleda izvedenih akcija, koje prikazuje u formi stabla u levom delu ekrana. Kada dođe do greške, na scenu stupa FeatureXpert koji je u stanju da „pretumba“ ovo stablo i poređa operacije ispravnim redosledom.

Značaj SketchXpert-a leži u specifičnosti izrade inicijalnih skica koje se koriste za dobijanje 3D modela. Kao što je korisnicima CAD aplikacija poznato, prilikom kotiranja 2D skice dimenzije koje se definišu ne smeju biti u konfliktu. Primera radi, ako za pravougaonik definišemo dužinu obe stranice, ne smemo da mu definišemo i dijagonalu, jer ona direktno zavisi od već definisanih vrednosti pa bi crtež bio predefinisan. Slično važi za izostavljanje neke dimenzije, kada se kaže da crtež nije u potpunosti definisan. Primer sa pravougaonikom je jednostavan, ali komplikovani crteži imaju veliki broj dimenzija, pa je teško „golim okom“ odrediti koje dimenzije ili relacije su konfliktne. Ovaj problem rešava pomenuti SketchXpert koji nudi nekoliko mogućih rešenja, ostavljajući korisniku da odabere ono koje mu najviše odgovara.

MateXpert izlazi na kraj sa problemom pravljenja složenih sklopova. Iako su pojedine komponente od kojih se sklop pravi propisno definisane, njihovim sklapanjem u celinu neretko se dešava da relacije u novonastalom složenom modelu budu u konfliktu, pa MateXpert ukazuje na problematična mesta prikazivanjem pop-up balona u kojima sugeriše rešenje.

Na kraju, svaki završen model treba da bude propisno kotiran, a veštačka inteligencija DimXpert-a je u stanju da ovo izvede automatski, vodeći pritom računa o standardima i o logici kotiranja. Na primer, ovaj pomoćnik je u stanju da prepozna da pojedina rupa predstavlja zapravo samo jedan u većem šablonu otvora i da ih sve jednim potezom propisno obeleži. Iako nije u stanju da spreči grešku korisnika, SWIFT vreba ovakve situacije i odmah uskače sa sugestijama kako da se greška ispravi. Na DVD-u uz ovaj broj časopisa „PC“ možete naći niz animacija koje demonstriraju rad sa ovim softverom.

Pošto modul?

(kliknite za veću sliku)

Sledeći na spisku je Freeform Surfacing, alat koji elegantno izlazi na kraj sa svim onim nepravilnim zaobljenim, ergonomskim ili jednostavno umetnički dizajniranim površinama kakve često odlikuju moderne proizvode. On omogućava dizajneru da razvlači površinu u svim željenim pravcima, kao da modeluje glinu – sve dok ne dobije željeni oblik. Tu je takođe i novi Google-u sličan pretraživač koji može da uštedi puno napornog traganja za davno napravljenim delom, zaboravljenim u nekom folderu još prošle godine, a koji bi baš pasovao u novi sklop koji upravo projektujete. Pretraga se vrši po samom računaru, PDM sistemu pa čak i specijalizovanoj bazi na Internetu, a kriterijumi, pored uobičajenih imena fajlova i metapodataka, mogu da budu i usputne zabeleške koje je inženjer napravio na dotičnom crtežu. U SolidWorks 2007 su ugrađeni i bolji alati za simulaciju složenih mehanizama i otkrivanje sudara pokretnih delova, Design Checker koji usklađuje dokumente tako da ispunjavaju odgovarajuće standarde, kao i opcija ScanTo3D za rad sa trodimenzionalnim skenerom.

Korisnici paketa SolidWorks imaju na raspolaganju ogromnu bazu standardnih delova koja se održava na Internetu (3DContentCentral) i iz koje mogu da odaberu deo koji im je potreban, sa svim podacima o proizvođaču. Ovaj softverski alat koristi i tzv. Smart Components – delove koji su definisani ne samo sopstvenim osobinama već i načinom povezivanja sa drugim delovima, pa ubacivanjem „pametne“ komponente u projekat ona odmah nalazi svoje mesto povezujući se (zavrtnjima, spojnicama itd.) sa ostatkom modela. Npr. „pametan“ kuglični ležaj prilagođava prečnik osovine svom unutrašnjem prečniku i dodaje tolerancije i tehnološke parametre, koji se pri izradi tehničke dokumentacije automatski prikazuju na crtežu, što inženjera oslobađa velikog posla.

Četiri bitne komponente koje ozbiljan programski paket iz ove oblasti mora da poseduje su CAD, CAM, CAE i PDM. Za prvi je zadužen sam SolidWorks, dok je za CAM najpogodniji SolidCAM koji, iako potiče od drugog proizvođača, ne postoji kao samostalan program već je ugrađen u SolidWorks. Slično je i sa CosmosWorks-om koji je nekada postojao kao zaseban CAE program za sve vrste proračuna i simulacija metodom konačnih elemenata, ali je kupljen od strane SolidWorks-a i uključen u porodicu. Za manipulaciju projektnom dokumentacijom je zadužen PDMWorks. Svi ovi programi su tako vešto integrisani u sam SolidWorks da se sve odigrava u samo jednom prozoru – njihovim pokretanjem korisnik dobija samo nove toolbar-ove i padajuće menije unutar osnovnog prozora u kojem je i započeo rad.

Za kupca je obično najvažniji podatak cena softverskog paketa, a po ovom pitanju je SolidWorks pomalo egzotičan. Iako se sastoji od velikog broja modula namenjenih specifičnim zadacima kao što su npr. rad sa limom (Sheetmetal) ili zavarenim konstrukcijama (Weldments), rutiranje cevnih i elektro-instalacija (Routing), simulacije procesa i kretanja sklopova ili rendering foto-realističnih modela i animacija za potrebe marketinga, većina modula se ne dokupljuje posebno. Već i u najslabijoj (čitaj: najjeftinijoj) konfiguraciji u sastav softvera ulaze i mnogi napredni moduli kao što su MoldTools – alat za izradu kalupa za livenje, i MoldflowExpress, namenjen simulaciji procesa ulivanja plastike.

SolidWorks je devedesetih godina svrstan u tzv. mid-range CAD aplikacije, odnosno programe namenjene srednjem sloju tržišta koji služe za svakodnevno projektovanje. Nasuprot ovome, proizvodi iz high-end serije nudili su obilje naprednih opcija koje su svoju primenu nalazile u specifičnim oblastima rada, npr. auto ili avio industriji. Danas je gotovo nestala granica između ove dve velike familije programa, pa bi bilo pogrešno reći da su high-end aplikacije „isto to samo još bolje“. Izbor softverskog alata bi trebalo da zavisi od posla kojim se projektantska firma bavi, a često je mnogo lakše obaviti posao upravo nekim mid-range rešenjem. Dobar primer za ovo je podatak da SolidWorks u novijim verzijama sve više postaje program za industrijski dizajn.

Korisne adrese:

Solfins
http://www.solfins.com

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.