PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Hardver Hardver
PC #129 : Januar 2007 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Branislav Bubanja  

Treća stanica za igru

Iako je Sony očekivao veliku potražnju, teško da su se usudili da veruju kako će kompletna proizvedena zaliha njihove nove igračke konzole biti rasprodata za samo nekoliko časova. Evropsku premijeru čekaćemo još par meseci, ali se pred nama ekskluzivno našao jedan primerak nove konzole...

Početkom i sredinom novembra na dva kraja sveta desila se potpuno ista stvar. Prvo u Japanu, a zatim i desetak dana kasnije u SAD, desetine hiljada ljudi je provelo noć u redovima. Neupućeni posmatrači, naročito ako dolaze iz naših krajeva, mogli bi da pomisle da je Daleki Istok i (daleki) Zapad zadesila ista sudbina kao i nas pre petnaestak godina, u doba gazda Jezde i Dafine - ljudi su čekali da ulože svoj novac, ali ne u piramidalne banke, već u novo čudo tehnike koje se upravo pojavilo. Evropljani su za sada ostali pošteđeni ove histerije, ali ne zbog svoje nezainteresovanosti nego zato što se Playstation 3 na evropskom tržištu očekuje tek u martu 2007. Razlog možemo samo da nagađamo: potrebne hardveske intervencije, teškoće u proizvodnji ili, najverovatnije, činjenica da je proizvodna cena konzole za oko 30% veća od prodajne cene. Svaki prodati primerak konzole donosi Sony-ju gubitak od nekih dvestotinak dolara, pa stoga ovaj proizvođač nema neki veliki interes da proizvodi neograničen broj konzola. To će se promeniti tek kada broj igara i hardverskih dodataka za PS3 bude dovoljno veliki da njihovom prodajom Sony pokrije gubitak izazvan prodajom konzola.

Desetak dana nakon američke i dvadesetak dana nakon svetske premijere dobili smo ekskluzivnu priliku da testiramo Playstation 3. Do nas je došao jedini primerak Playstation-a 3 u Srbiji, a verovatno i jedan od retkih koji su se pojavili na tlu Evrope. Inicijalno je namenjen japanskom tržištu, što se vidi po uputstvu koje je napisano na japanskom jeziku, kablu koji je namenjen za njihove utikače i po mnogim drugim sitnicama. Da bismo uopšte mogli da testiramo ovaj uređaj morali smo da improvizujemo. Pošto je konzola bila namenjena za napon od 110 V, poslužili smo se eksternim adapterom, koji ne izgleda baš reprezentativno, ali je obavio svoj posao.

Izgled i tehničke karakteristike

U paketu koji je otprilike četiri puta veći od Playstation-a 2 je, pored same konzole, stigao jedan džojped i svi potrebni kablovi. I sama konzola je mnogo većih dimenzija nego Playstation 2. Umesto oštrih ivica i robusnog izgleda koji su bili zaštitni znak prethodne generacije, Playstation 3 se odlikuje blagim zaobljenim ivicama koje daju "mekši" izgled. Ipak, karakterističan Playstation look je i dalje prisutan.

Sony je rešio da i Playstation 3 napravi od crne plastike uglačane do visokog sjaja, kao što je to bio slučaj i sa PSP konzolom. Neki rani prototipovi su bili pravljeni u beloj i srebrnoj varijanti, ali se Sony odlučio da finalna verzija svetlost dana ugleda samo u crnoj boji koja deluje veoma elegantno. Kada tome dodamo i senzorske tastere koje je dovoljno dodirnuti da bi se izvršila komanda, utisak elegancije se još više pojačava. Inače, sve komande su premeštene na džojped, jer se na samoj konzoli nalaze samo tasteri za uključivanje i izbacivanje medija iz slot mehanizma. Izgleda da se Sony odlučio za ovako futuristički dizajn, koji nas je pomalo podsetio na monolit iz "Odiseje 2001", u želji da svojom linijom Playstation proizvoda postigne uspeh sličan onome koji je ostvario Apple serijom iPod MP3 plejera. Međutim, kako je nedavno odlučeno da se džepna PSP konzola proizvodi u više boja, možda ni PS3 u budućnosti neće biti samo crn. Na osetljivoj, velikoj i savršeno sjajnoj površini otisci se vide "iz aviona", pa predviđamo da će srećni vlasnici Playstation-a 3 morati neprekidno da nose i magičnu krpu za brisanje fleka"

PS3 se proizvodi u dve varijante. Mi smo imali priliku da probamo jeftiniju varijantu, a sve što važi za nju važi i za skuplju, uz nekoliko dopuna. Srce konzole kuca u vidu IBM PowerPC Cell procesora na 3,2 GHz, sa RISC setom instrukcija koji poseduje 512 KB L2 keša. Ovaj procesor je rezultat zajedničkog napora kompanija IBM, Sony i Toshiba i napravljen je specijalno za PSP3, što je pravi paradoks ako se zna da Sony i Toshiba pripadaju različitim taborima po pitanju novih formata optičkih zapisa (Sony je za Blu-ray a Toshiba za HD-DVD); naravno, PS3 sadrži Blu-ray drajv. O Cell procesoru treba znati na prvom mestu to da je pravljen za novu klasu "fizike u igrama", koja će programerima omogućiti da kreiraju spektakularne efekte i ostvare viši stepen realizma u igrama.

Ugrađena memorija je kapaciteta 256 MB XDR DRAM. Toliko ima i video memorije (brzine 700 MHz) koja je postavljena na nVidia grafički čip zasnovan na GeForce 7800 GTX tehnologiji (300 miliona tranzistora). Ovaj čip nosi naziv Playstation 3 RSX Reality Synthesizer graphics processing unit i radi na frekvenciji 550 MHz. Grafička kartica je sposobna za HD rezoluciju (1920*1080 piksela) i problematično je samo to što će programerima verovatno biti potrebne godine da iskoriste sve njene prednosti. Playstation 3 koji smo testirali sadrži izmenjivi SATA hard disk veličine 2,5 inča i kapaciteta 20 GB (isti diskovi se koriste i za prenosne računare), dok se u skupljoj varijanti nalazi model od 60 GB. Ovde je možda opravdano postaviti pitanje zašto su stavljeni diskovi tako malog kapaciteta, kada su trenutno standardni kapaciteti 2,5-inčnih diskova višestruko veći. Odgovor leži u tome što je Sony hard disk u svojoj konzoli predvideo kao zamenu za nekadašnje memorijske kartice na PS1 i PS2 konzolama. Uostalom, ukoliko vam zatreba više mesta, lako možete dokupiti i instalirati disk većeg kapaciteta.

Tu je i već pominjani BD-ROM u slot varijanti, koji je unazad kompatibilan sa CD-ROM i DVD-ROM tehnologijama. Sa Blu-ray diskovima kapaciteta 25 GB odnosno 50 GB inicijalni kapacitet harda ne predstavlja toliko ograničenje, pogotovo što se sadržaj medija ne može iskopirati na disk. Na modelu koji smo testirali postoje četiri USB 2.0 porta sa prednje strane. Prototipovi koji su bili predstavljani javnosti imali su još po dva dodatna USB porta na zadnjoj strani, ali očigledno je da su u finalnoj verziji oni izgubili svoje mesto na uređaju. Skuplji model ispod poklopca na prednjoj strani krije MemoryStick, SD i CompactFlash portove. Povezivanje sa drugim komponentama se postiže preko mrežnog priključka ili Bluetooth 2.0 konekcije, dok skuplji model poseduje i mogućnost Wi-Fi bežične konekcije po 802.11 b/g standardima. Preko Bluetooth-a se može povezati do sedam kontrolera, a preko USB porta do četiri kontrolera. AV Multi Out izlaz je zadužen za povezivanje na kompozitni video i stereo RCA audio ulaze na TV prijemniku, a ukoliko posedujete HDMI priključak, možete i njega iskoristiti. Digitalni audio izlaz je implementiran u vidu optičkog priključka.

Kao i prethodna verzija konzole, PS3 se može postaviti vertikalno ili horizontalno. Ispravljačka jedinica je upakovana u konzolu, tako da vam neće biti potrebna eksterna varijanta, osim ako se ne nađete u specifičnoj situaciji u kojoj smo mi bili. I kabl za napajanje je standardan - može se iskoristiti bilo koji strujni kabl koji se povezuje na PC računare.

Uz PS3 se isporučuje džojped koji podseća na tradicionalni model za PS2 konzole. Ipak, vrlo brzo se uočavaju razlike, pre svega nedostatak kablova. Već smo pomenuli da se veza sa konzolom ostvaruje preko Bluetooth konekcije, a dozvoljeno je konektovanje do sedam džojpedova istovremeno. Domet je standardan za Bluetooth - uspeli smo da kontrolišemo konzolu sa nekih deset metara, iako Sony tvrdi da je maksimalan domet duplo veći. Kapacitet ugrađene baterije u džojpedu je nekih 30 časova rada, a dopunjavanje se vrši povezivanjem na PS3 konzolu preko klasičnog USB kabla koji je dugačak oko tri metra, kada se džojped može koristiti kao klasičan žični kontroler. Pokušali smo da otkrijemo kako se menja baterija na džojpedu, ali svi naši pokušaji su bili bezuspešni. Traganjem po Internetu (pošto nismo mogli da se snađemo u japanskom uputstvu) otkrili smo da se baterija i ne može zameniti; ukoliko propadne, moraćete da zamenite čitav džojped, a bez baterije ga možete koristiti samo kada je preko USB konekcije povezan na konzolu. Vreme će pokazati koliko dopunjavanja baterija može da izdrži i da li će to biti jedna od nepoželjnih odlika nove konzole. Cena novog kontrolera iznosi oko 50 USD, što nije beznačajan izdatak, naročito kada se u obzir uzmu njegove ostale karakteristike.

Osetljivost tastera u odnosu na PS2 džojped je povećana, naročito kod analognih kontrola, čime se postiže bolje upravljanje u zahtevnijim igrama. Tome doprinosi tzv. SixAxis senzor pokreta. Njegovo ime ukazuje na to da prati i prepoznaje pokrete u šest pravaca: gore, dole, levo, desno, napred i nazad. Podrška za ovu tehnologiju bi trebalo da bude implementirana u sve nove igre. Izostala je mogućnost vibracije, pa je u tom svetlu pomenuta cena zasebnog kontrolera još veća nego što se u prvi mah moglo pomisliti.

Za detaljan opis korisničkog interfejsa, upotrebe, prvih igara i iskustava sa konzolom pogledajte PC #129.

Korisne adrese:

Big Apple Electronics
Beograd
tel: 011/3344-696
http://www.bigapple.co.yu