|
U istraživanju Zavoda je upotrebljen uzorak u kome se našlo 1200 domaćinstava, 1200 pojedinaca i 600 preduzeća. Korišćena je metodologija EUROSTAT, na osnovu koje Srbija konačno dobija pouzdane i međunarodno uporedive podatke o broju računara, broju ljudi koji stalno ili povremeno koriste Internet, ali i primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u raznim oblastima poslovanja i života.
Koliko nas ima?
Rezultati istraživanja Republičkog zavoda za statistiku su pokazali da 26,5% domaćinstava u Srbiji poseduje računar. U Beogradu računar ima 30,7%, u Vojvodini 29,6% a u centralnoj Srbiji svega 22,7% domaćinstava. Potvrđeno je da je pitanje postojanja računara u kući usko povezano sa stepenom obrazovanja ukućana, ali i sa visinom njihovih mesečnih prihoda. Domaćinstva koja imaju mesečne prihode koji prelaze 600 evra poseduju 65,9% ukupnog broja ličnih računara, dok porodice čija primanja ne dosežu cifru od 300 evra raspolažu sa samo 15,7% tog broja.
Internet koristi 18,5% domaćinstava u Srbiji, i to opet najviše u Beogradu (22,7%); u Vojvodini 19,8% a u centralnoj Srbiji 15,6% domaćinstava ima pristup svetskoj informatičkoj mreži. Od ukupnog broja domaćinstava čiji mesečni prihod prelazi 600 evra njih 50,9% koristi Internet, ali domaćinstva sa prihodom ispod 300 evra koriste mogućnosti svetske Mreže samo u 8,6% slučajeva. Naravno, postavlja se i pitanje šta zapravo znači „koristiti Internet“ – istraživanje je pokazalo da je 1.400.000 lica, odnosno 23,9% stanovništva Srbije, u poslednja tri meseca koristilo Internet, dok preostali procenat predstavlja one koji su sadržaje na Internetu nekada pratili, ali mu odavno nisu pristupali. Istraživanje je pokazalo i da 68,4% stanovništva nikad nije koristilo Internet, što je svakako podatak koji bi trebalo da izazove zabrinutost.
Građanima Srbije je Internet najčešće potreban zbog elektronske pošte i raznoraznih informacija, a mnogo ga ređe koriste da bi saznali podatke o robi i uslugama, da bi se igrali, preuzimali video i audio zapise, čitali on-line novine, kupovali, tražili posao, download-ovali softver itd.
Na osnovu istraživanja je ustanovljeno da je samo oko 100.000 korisnika Interneta u poslednja tri meseca kupilo nešto preko Mreže. Oni su na taj način uglavnom kupovali odeću i sportske proizvode (27,4%), te robu za domaćinstvo (26,5%).
Istraživanje o primeni informaciono-kumunikacionih tehnologija u preduzećima koja zapošljavaju najmanje 10 radnika je pokazalo da 97,3% preduzeća koristi računar u poslovanju i da pristup Internetu ima 90,2% preduzeća u Srbiji. Web sajtove ima 52,9% preduzeća i najčešće ih koriste za marketing i postavljanje proizvoda i cenovnika. Posebno je neobičan podatak da je samo 17,6% preduzeća naručivalo proizvode i usluge preko Interneta.
Kuda dalje?
Veći deo stručne javnosti je prijatno iznenađen objavljenim rezultatima – posle raznih procena koje smo čitali prethodnih godina, strahovalo se da je stanje gore. Sada nadležni organi treba da prouče objavljene podatke kako bi sagledali samo tržište i doneli adekvatne mere za njegovo širenje.
Prikazani podaci nedvosmisleno ukazuju da su na sadašnji obim i nivo opremljenosti i primene računara i Interneta u Srbiji najviše uticali mali broj obučenih korisnika, siromaštvo, nedovoljno poznavanje mogućnosti IKT-a, te odsustvo stimulativnih mera. Veoma su indikativni odgovori na pitanje „zašto domaćinstvo nema pristup Internetu?“. Od ukupnog broja anketiranih 33,4% je odgovorilo da je „oprema suviše skupa“ a 25,2% smatra da im „Internet nije potreban“. Posebno je neprijatno što nezaposleni, njih oko 1.200.000, čine svega 13,9% broja korisnika Interneta.
Loša situacija u poređenju sa stanjem u razvijenim zemljama, potreba da i naši građani više koriste tekovine savremenog informacionog društva i neophodnost da preduzeća razvijaju svoje potencijale u sferi elektronskog poslovanja treba da podstaknu nadležne organe na donošenje stimulativnih mera.
Proces nabavke opreme i širenja primene informaciono-komunikacionih tehnologija će se i dalje spontano razvijati i širiti sa porastom ličnog standarda građana i ekonomskim jačanjem domaćih firmi, ali bi trebalo da uradimo i više od toga – informatizacija u Srbiji ne bi smela da bude prepuštena stihijskom razvoju. Zato je neophodna aktivna politika i ona bi trebalo da podrazumeva smanjenje PDV-a na računarsku opremu, uvođenje novih servisa e-uprave, popularisanje usluga e-banking-a, motivisanje menadžera i podsticanje samoobuke u oblasti upotrebe računara i Interneta. Svakako bi bilo korisno i stalno osavremenjavanje nastave informatike u školama, uključivanje u međunarodni program nabavke povoljnih računara i donošenje čitavog niza drugih mera. Građani i kompanije u Srbiji imaju pravo i potrebu da neuporedivo više koriste tekovine savremenog informacionog društva.
|
