"Vidimo se" umesto "čujemo se"

Kako izgleda video-poziv? Pa, sagovornici su jedva stali u prozor skromne rezolucije, a u manjem prozoru vidite sebe tj. ono što sagovornik treba da vidi. Pričamo, vidimo se i čitav doživljaj je neobičan jer telefon držim 20-30 cm ispred sebe, uz (automatski) uključen spikerfon, što znači da slabije čujem sagovornika nego kod uobičajenog razgovora. Zamišljam kako izgleda video-poziv na nekom javnom mestu gde je buka i mnogo ljudi koji čuju sve što pričamo. Hands-free je definitivno rešenje za zvuk, dok za začuđene poglede ka vama dok držite telefon ispred vas, a ne prislonjen na uvo, nema rešenja. Navićiće se.

Kako se gledamo?

Video veza definitivno ne izgleda kao na reklamama jer je rezolucija videa koji vidite mala. Mali je i broj frejmova u sekundi pa svako pomeranje razmazuje sliku i potrebno je nešto vremena da se opet „smiri“. Ne očekujte čuda, ali uz mirnu ruku, sistem je upotrebljiv.

Video-servis će sigurno biti jedan od najpopularnijih. Lepo je videti nekog ko je daleko i koga nismo odavno videli. Neko će želeti da pokaže novu frizuru, novu odeću, novi stan ili nameštaj, drugi će koristiti video-poziv kao stvar mode, neki će kontrolisati svoju decu ili mesto gde im se nalazi bračni partner. Ima mnogo situacija kada video poziv neće odgovarati nekom od sagovornika, iz jasnih razloga – zbog frizure, kontrole, nereda u stanu...

Tokom video komunikacije se na većini telefona može preći na klasičan razgovor, što će se automatski desiti i kada izađete iz dometa 3G mreže i pređete na klasičnu GSM mrežu. Za prvi 3G video poziv nije potrebno nikakvo posebno setovanje telefona, dovoljno je samo pronaći sagovornika koji ima 3G telefon na MT:S mreži i koji je voljan za video razgovor. Srećom, 3G je nova stvar i svi su raspoloženi da po ko zna koji put probaju „čudo tehnike“.

Važno je znati da nemaju svi 3G telefoni mogućnost korišćenja usluge video-poziva. Lako ćete ih prepoznati jer nemaju karakterističnu VGA kamericu na prednjoj strani telefona. Takvi su recimo Sony Ericsson W950i, HTC MTeoR, Nokia 6151, Samsung F500 i drugi.

Brzi Internet

Video-poziv je definitivno prva stvar koju na 3G mreži svi žele da probaju, ali nije najvažnija. 3G je mnogo više od video-poziva. Naime, imali smo GPRS, pa EGDE a sada je tu 3G tj. UMTS. Nove generacije donose veću brzinu, a sa većom brzinom stižu i nove usluge koje na sporijim vezama nisu bile moguće ili su zbog sporosti bile realno neupotrebljive.

Da bi pokazao neke od mogućnosti, MTS je na portalu Mondo dodao novu opciju „3G“ gde imate na raspolaganju audio i video zapise: muzičke spotove, filmske trailer-e ali i gledanje TV programa i praćenje saobraćaja na nekoliko tačaka u Beogradu preko postavljenih kamera. Lepa stvar je što u promotivnom periodu MTS ne naplaćuje pristup Mondo portalu.

Pre nego počnete da koristite Mondo usluge, treba konfigurisati UMTS telefon. A ja sam imao ne jedan, nego četiri ispred sebe: Sony Ericsson T800i, HTC MTeoR Windows Mobile 5 Smartphone te dva HTC Pocket PC telefona – TyTN i P3600. Četiri moćna uređaja i 3G na jednom mestu, što bi rekao jedan prijatelj ponesen tehnološkim oduševljenjem: „E, šta ti je život!“

Na MT:S sajtu postoje upustva za konfigurisanje telefona za korišćenje 3G usluga. Konfiguracija je slična onoj za GPRS, tako da ako ste već konfigurisali i uspešno koristili GPRS, već ste spremni za UMTS tj. 3G. U listi telefona sa uputstvima za konfigurisanje na MT:S sajtu nema modela Sony Ericsson K800i, pa sam odabrao upustvo za model K700. Jedina modifikacija u odnosu na GPRS uputstvo je ta da sam napravio dve data konekcije i dva Internet profila, jedan za pristup Internetu (APN: grpsinternet) a drugi za pristup Mondo portalu (APN: 3Gmondo). Razlog je što je besplatno korišćenje Mondo portala moguće samo ako se koristi 3Gmondo APN, dok je pristup Internetu moguć korišćenjem gprsinternet APN-a.

Posle par minuta setovanja, startovao sam browser i otkucao http://wap.mts064.telekom.yu – adresu Mondo portala. Nekoliko sekundi za konektovanje i 3G sadržaji su tu. Izabrao sam kameru postavljenu kod „Londona“ u Beogradu i... radi! Znao sam da je gužva, ali danas je izgleda potpuni saobraćajni kolaps. Slično pokazuje i kamere na zgradi PTT-a. Da pogledamo kako je na Autokomandi. Naravno, i tamo je gužva! Neću kretati ka gradu, ostaću i dalje u toploj sobi uz 3G.

Prebacio sam se na drugi Internet profil (APN: gprsinternet) kako bih probao vezu ka Internetu. Otkucao sam www.pcpress.co.yu ali sam umesto očekivanog Web sajta dobio Web stranu za NettGain Acceleration Settings, što znači da MTS koristi NettGain sistem za optimizaciju Internet saobraćaja. Ponuđeno je da NettGain izmeni slike sa Interneta tako što će im smanjiti kvalitet čime se smanjuje i vreme prenosa. Setovanja se mogu i kasnije izmeniti na adresi http://2.2.2.2 . Veoma korisna opcija.

Nakon izbora, počela je da se učitava www.pcpress.co.yu Web strana. Klik na nekoliko linkova i sve funkcioniše kako treba. Brzina je zadovoljavajuća, bolje reći sasvim upotrebljiva. Otišao sam na mini.opera.com i instalirao sjajni MiniOpera browser koji je omogućio veće uživanje u krstarenju Internetom.

Skinuo sam nekoliko većih fajlova i dobijao brzine od 20 do 32 kilobajta u sekundi. Zadovoljan brzinom, ipak sam konstatovao da je to dosta manje od 2 Mbps koje viđam na reklamnim panoima MT:S-a. Razlog je što Sony Ericsson K800i koristi WCDMA UMTS koji omogućuje maksimalne brzine do 384 kbps; za veće brzine, telefon treba da podržava napredniji HSDPA.

Mobilni Windows

Srećom, oba HTC Pocket PC telefona podržavaju HSDPA, pa krećem u konfigurisanje HTC TyTN-a. Na MT:S Web sajtu nema posebnog uputstva za konfigurisanje Windows Mobile 5 uređaja, ali nije bilo previše komplikovano. Otvorio sam Settings i došao do Network Management prozora gde sam kliknuo na New da kreiram nova setovanja kojima ću se povezati na Internet. Upisao sam MTSInternet i kliknuo na Modem tab da upišem parametre za konekciju. Kao modem biram Cellular Line (GPRS, 3G), za Acces point name (APN) kucam gprsinternet i konačno upisujem „mts“ i „064“ u polja za username i password. Nakon toga kreiram nova setovanja za vezu na Mondo portal; postupak je isti, osim što za APN upisujem 3Gmondo i definišem HTTP proxy na IP adresi 172.17.88.198, port 8080.

Biram Internet setovanja i probam download fajlova koje sam prenosio i na K800i – 120 kilobajta u sekundi! Krstarenje Internetom je ugodno brzo. Instaliram Opera-u, ICQ, Pocket Email Checker, sve funkcioniše besprekorno. Biram setovanja za Mondo portal i kameru na Autokomandi, startuje se Media Player, ali dobijam poruku o grešci. TV, muzički spotovi, kamere... ništa ne funkcioniše.

Pokazalo se da Media Player na Windows Mobile 5 ne podržava rtsp protokol za streaming kao ni .3gp format videa koji se uglavnom koristi na Mondo portalu. Rešenje za Pocket PC je Philips Platform4 Player for Pocket PC koji je srećom besplatan. Nažalost, za Windows Mobile 5 Smartphone nisam našao odgovarajući plejer tako da na HTC MTeoR-u nije bilo prilike za korišćenje Mondo 3G usluga.

Notebook u igri

Došao je red za pristup Internetu sa notebook-a uz korišćenje 3G telefon za vezu ka svetu. IC port bi bio usko grlo zbog sporosti, pa je logičan izbor Bluetooth koji ima dovoljnu brzinu a i uvek je lakše raditi bez kablova. Notebook je opremljen Bluetooth adapterom kao i svaki od četiri telefona koja su testirana.

Počeo sam od K800i. Treba uključiti Bluetooth i na notebook-u i na telefonu i upariti ih. Proces se sastoji iz definisanja proizvoljne lozinke (passkey) koju treba uneti na oba uređaja da bi nakon kratkog vremena proces uparivanja bio završen. U Control Panel-u treba pronaći Bluetooth modem i pod Advanced dodati inicijalizacioni string: at+cgdcont =1,"ip","gprsinternet". Nakon toga, na notebook-u sam u Bluetooth Explorer-u izabrao upravo upareni K800i i izlistao servise koje nudi. Među njima je bio Dial-up networking koji omogućuje da se K800i koristi kao modem za 3G mrežu. Ostalo je da unesem username i password („mts“ i „064“) kao i broj za poziv („*99#“). Nakon par sekundi, veza je uspostavljena.

Već sam se obradovao što ću, dok čekam prijatelje u kafeu, surfovati Internetom na notebook-u veoma brzom bežičnom vezom. Ali, veza baš i nije bila brza – daleko od toga. Prekinuo sam vezu i umesto K800i sam napravio Bluetooth vezu sa HTC P3600 Pocket PC-jem – postupak je isti, ali P3600 nema Dial-up networking među ponuđenim servisima. Srećom, tu je druga, po meni logičnija opcija da se 3G uređaj ne koristi kao običan modem već kao mrežni gateway. Potrebno je startovati program Internet Sharing, setovati da je računar povezan Bluetooth-om i izabrati jedan od definisanih profila za 3G vezu. Na notebook računaru, među servisima koje nudi P3600 se nalazi i Network Access Point. Dvoklik i posle par sekundi, veza je uspostavljena.

Logično i jednostavno, ali i dalje veoma sporo. Konačno, probao sam na drugom računaru te sa klasičnog Pocket PC-ja, ali veza Bluetooth-3G nije radila kako treba. Tek je USB kabl rešio sve probleme – brzina prenosa sa notebook-a je bila identična onoj sa samog telefona. Možda rešenje nije tako elegantno kao ono korišćenjem Bluetooth-a, ali pouzdano i brzo radi uz jednostavnije podešavanje. Očigledno na ovom polju ima mesta za dalje istraživanje.

A planovi?

Tokom nekoliko dana korišćenja 3G mreže bilo je povremenih prekida, usporenja i drugih sitnih problema. Međutim, mogućnosti koje otvara stalna brza veza ka Internetu koja je uvek uz vas ostavljaju više nego pozitivan utisak. Mreža je dostupna u priličnom broju gradova po Srbiji, pa sam mogao bez problema da proverim e-mail i pogledam vesti na Internetu u jednom smederevskom kafeu.

Zamislite sledeći futuristički scenario: izlazite iz kuće i na mobilnom vidite kamere koje pokazuju gde je najmanja saobraćajna gužva. Birate najbolji put do klijentove kancelarije. Dok čekate da sastanak počne, pogledate vremensku prognozu i pročitate vesti. Na sastanku, klijent traži dodatne podatke koje se nalaze na serveru u vašoj firmi. VPN vezom se povežete na kompanijsku mrežu i pokupite dokument. Kad ste već povezani na vaš server, možete da koristite poslovnu aplikaciju i na svako klijentovo pitanje imate spreman odgovor. Nakon uspešnog sastanka se javljate video-pozivom detetu koje ponosno pokazuje svoj novi crtež. U povratku pustite mobilni televizor da vidite kraj teniskog meča Jelene Janković. Dok gledate, uređaj vas obaveštava da je stigao novi e-mail sa informacijama koje ste tražili, a u e-mail-u je i link na Web sajt koji je posle par sekundi ispred vas... A sada ono najlepše: nema nikakvih tehničkih prepreka da ovaj futuristički scenario postane realnost, sada i ovde.

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.