|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Dejan Ristanović | |||
ADSL širom Srbije |
|||
Širokopojasni pristup Internetu pristupačan je sve većem broju korisnika - u januaru i februaru omogućena je instalacija ADSL priključaka u Čačku, Kragujevcu, Kraljevu, Topoli, Užicu, Leskovcu, Vranju i još 20 gradova, a proširene su i neke Beogradske centrale, u kojima već dugo nema slobodnih priključaka. |
Stalna veza sa Internetom je danas neophodna za racionalan i udoban rad sa računarom, kako na poslu tako i kod kuće. Najčešće su u upotrebi tri metoda povezivanja sa provajderom: ADSL (preko telefonske mreže), kablovski (preko mreže kablovske televizije) i wireless (bežična komunikacija). Od početka 2005. godine broadband veze su bile pristupačne pre svega korisnicima u Beogradu, a onda i u najvećim gradovima Srbije, dakle u Nišu i Novom Sadu – u većini tamošnjih centrala raspoloživi su ADSL priključci, a i kablovski operateri polako razvijaju infrastrukturu i šire Internet ponudu. Korisnici u drugim gradovima su, nažalost, mogli samo sa čežnjom da čitaju (ili ljutito preskaču) reč broadband, pošto njima ta tehnologija jednostavno nije bila na raspolaganju, ako se izuzme nekoliko wireless provajdera čija je cena, zbog nedostatka konkurencije, bila visoka, a često i nepodržana kvalitetom servisa. Čuo se i ironični komentar da se od unutrašnjosti očekuje da bude srećna što ima SMIN, pa dial-up vezu ne mora da plaća po cenovniku međugradskih razgovora. ADSL oprema u centralamaPokazalo se da je ADSL tehnologija najpogodnija za širenje broadband-a po manjim gradovima – telefonska mreža je dovoljno razgranata i upotrebljiva čak i na starijim centralama; čim Telekom instalira odgovarajuću opremu u centrali, svi okolni korisnici dobijaju mogućnost da se povežu na Internet. Trebalo je samo sačekati da ta oprema stigne, bude instalirana i testirana – tokom čitave prošle godine govorilo se da „samo što nije“, ali su stvari počele da se događaju tek u februaru 2007. Srećom, počele su da se događaju brzo – iz nedelje u nedelju su stizale informacije o raspoloživosti priključaka u raznim mrežnim grupama i centralama, pa su Internet provajderi i sam Telekom imali pune ruke posla. U doba pisanja ovoga teksta povezivanje korisnika je uveliko u toku i svakodnevno po nekoliko stotina firmi i stanova biva opremljeno infrastrukturom za novo doba – ADSL priključkom izabrane brzine. Ako se stvari nastave sličnim tempom, za par meseci bi ADSL servis mogao (i morao) biti raspoloživ u čitavoj Srbiji. Vredi ovde pomenuti i problem beogradskih centrala, gde je ADSL inicijalno bio raspoloživ, a onda je u nekom trenutku „nestalo portova“, pa su samo najbrži dobili priključak – onima koji su se nešto kasnije zainteresovali za ADSL ostalo je samo da čekaju, i to ne nedeljama, nego mesecima. Početkom ove godine oprema je instalirana u neke beogradske centrale tako da se situacija polako popravlja, ali i dalje na mnogim mestima, rekli bismo bez ikakvog realnog razloga, nema mogućnosti za uvođenje ADSL-a. Posebna priča su korisnici na čije je linije instaliran PCM ili FM uređaj koji automatski eliminiše mogućnost uvođenja ADSL-a, a nažalost ima i onih koji čitavu prvu deceniju XXI veka provode kao „dvojnici“. Tek kada ti problemi budu rešeni (pri tom razdvajanje dvojnika pomoću PCM uređaja ne smatramo rešenjem problema) moći će da se kaže da smo doveli komunikacionu infrastrukturu u koliko-toliko prihvatljivo stanje. Kako do ADSL-aAko tehnički uslovi postoje, do ADSL priključka se dolazi brzo i lako. Pre svega, treba da izaberete Internet provajdera i da se prijavite za uvođenje priključka, najčešće popunjavanjem formulara na Web sajtu provajdera – navodite broj telefona, ime vlasnika i birate brzinu koja može biti 256, 512 ili 768 kilobita u sekundi (za download). Iskoristićemo priliku da vam ukažemo na problem primećen u praksi: neki korisnici se prijavljuju za uvođenje ADSL-a kod nekoliko provajdera, čisto da vide ko će biti najbrži, čime (pre svega sebi) naprave problem – u bazi podataka Telekoma konkretan broj telefona biva „zaključan“ za nekog provajdera (ili za sam Telekom, kada je problem najveći), pa ako se onda opredelite za nekog drugog, morate više puta zvati ili čak ići u korisnički servis sa ličnom kartom vlasnika telefona da biste svoj broj „otključali“. Proučite, dakle, ponudu provajdera, izaberite onoga čiji vam uslovi najviše odgovaraju i u čiju reputaciju najviše verujete, pa ostavite podatke samo na njegovom sajtu. Ne brinite ako pri tom niste sigurni u svoje potrebe – paket za pristup i brzinu kasnije možete promeniti, i to bez prevelike administrativne procedure. Ostatak posla obavljaju izabrani Internet provajder i Telekom – ako postoje tehnički uslovi, na vašu liniju će biti instalirana odgovarajuća oprema u centrali, pri čemu će telefon sve vreme biti u funkciji. Kada sve bude spremno, provajder će vas pozvati da preuzmete odgovarajuću opremu ili poslati tehničara da vam je instalira. Stvar je zapravo veoma jednostavna – kabl od standardnog telefonskog priključka stiže do male kutije nazvane splitter, koja odvaja „analogni opseg“ linije za prenos glasa od „digitalnog opsega“ za prenos podataka, a onda se dva kabla iz splitter-a dovode do postojećeg telefona, koji i dalje koristite za razgovore glasom, i do ADSL modema/rutera, koji se povezuje sa računarom. Nakon provere čitave instalacije i eventualnog podešavanja Windows-a, bićete stalno na Internetu, komunikacija će biti četiri ili čak dvadeset puta brža od ranije modemske veze, a telefon će sve vreme biti slobodan za klasične pozive. Jednostavno je za instalaciju i korišćenje, već dobro provereno, široko pristupačno, a i cene su za prethodne dve godine gotovo prepolovljene – nema razloga da čekate! |
|