U modi je široko

Predviđanja od pre nekoliko godina se obistinjuju - 2007. je godina u kojoj LCD tehnologija dostiže punu zrelost, a cene monitora zasnovanih na panelima sa tečnim kristalom postale su čak povoljnije nego što su donedavno bile cene CRT monitora sličnih dijagonala. LCD paneli donose nove standarde i trendove, dijagonala (pa samim tim i rezolucija) rastu, a u skladu sa time i naši prohtevi ne mogu ostati na starom...

Ako se osvrnemo samo godinu dana unazad i pokušamo da povučemo neke paralele u odnosu na naš prethodni veliki test LCD monitora, primetićemo da se fokus tržišta pomera sa 17" modela ka monitorima dijagonale od 19" - 17" doživljava sudbinu koja je pre godinu dana zadesila 15" panele. Razlog za to je potpuno logičan - prosečan kupac itekako vodi računa da dobije maksimum za uloženi novac, a razlika u ceni između monitora od 17" i 19" se poslednjih meseci smanjila na jedva pedesetak evra, što znači da nabavka monitora manje dijagonale ne znači uštedu novca, nego odricanje od komfora i produktivnosti...

Widescreen u trendu

U prošlom testu smo hrabro nagovestili prelazak na široke panele, koji su mnogi smatrali "prolaznom modom", dakle proporciju slike 16:10 umesto 5:4 i 4:3. Široki monitori su prihvaćeni pre svega u populaciji kućnih korisnika zbog svojih očiglednih prednosti pri projekciji video materijala (DVD filmovi iskorišćavaju čitavu površinu ekrana umesto da rasipaju prostor dodavanjem debelih crnih traka ispod i iznad video prikaza). Ipak, marketing vodećih proizvođača monitora je odnedavno počeo da promoviše 16:10 proporcije slike i među poslovnim korisnicima, sa tezom da se tako povećava produktivnost zbog mogućnosti paralelnog prikaza više aplikacija na ekranu.

Teza nije marketinški trik: pri rezoluciji 1680*1050, koja predstavlja matičnu rezoluciju širokih monitora dijagonale 20" i 22", u tekst procesoru možete komforno da prikažete dve stranice A4 teksta jednu do druge tako da njihov sadržaj bude lako čitljiv. Na sličan način možete da kombinujete bilo koju poslovnu aplikaciju sa Web browser-om ili klijentom za elektronsku poštu, ili možda da prikažete Word i Excel kako bi izbegli naizmenično "skakanje" iz jednog u drugi prozor. Sve u svemu, široki ekrani ne samo da nam omogućavaju bolju zabavu, već povećavaju produktivnost, zbog čega očekujemo da će vrlo brzo potisnuti monitore sa "klasičnim" proporcijama u drugi plan. Tome u prilog ide i podatak sa našeg testa da su široki monitori obično par evra jeftiniji od standardnih monitora iste dijagonale. Možda "tajna" takve cenovne politike leži i u činjenici da su 19" široki monitori zapravo po visini nešto niži od standardnih 17-ica (što je prilično logično, pošto po vertikali imaju samo 900 umesto 1024 tačaka), dok je tek 20" wide format zapravo proširena 17-ica (1050 tačaka po vertikali). Ako želite proširenu 19-icu, moraćete da posegnete za širokom varijantom dijagonale 22".

Dok su prošle godine široki monitori bili samo "egzotični" posetioci testa, ove godine od ukupno 39 testiranih modela široki ekran ima čak njih 17, što predstavlja skoro polovinu. Ako iz računice izbacimo devet testiranih modela dijagonale 17" (koja se uopšte ne pravi u širokoj varijanti, sem za notebook računare), ispada da široki monitori sa 17 od ukupno 30 modela u dijagonalama 19"-30" već u ovom trenutku odnose brojčanu prevagu.

Jednačenje panela

Već posle desetak pregledanih monitora postalo nam je jasno da ujednačenost kvaliteta panela nikad nije bila veća i da danas loši monitori zapravo ne postoje; dilema se uglavnom svodi na to da li uzeti dobar monitor za malo novca, ili odličan monitor za nešto više novca. O načinu ocenjivanja monitora biće reči nešto kasnije, a sada bismo da razjasnimo neke konceptualne nedoumice vezane za različite tehnologije panela.

Donedavno su pojmovi TN Film i MVA/PVA/IPS označavali dijametralno suprotne pristupe konstrukciji LCD panela, koji su imali svoje jasne prednosti i mane. TN Film paneli (inače znatno jeftiniji za proizvodnju) po pravilu su podrazumevali 6-bitni kolorit, što je sa 64 nijanse crvene, zelene i plave komponente davalo ukupno 262.000 boja, ali su nudili znatno brži odziv od drugih tehnologija. S druge strane, MVA/PVA/IPS paneli su po pravilu bili 8-bitni, donoseći superioran tonalni raspon i pun kolorit sa 16,7 miliona boja, ali i sporiji odziv. Mana TN Film panela bio je i znatno manji ugao vidljivosti ekrana bez koloritnih distorzija, koje se posebno očigledno manifestuju kroz zatamnjenje kada gledate ekran odozdo. Kod loših TN panela ta mala tolerancija na promenu ugla gledanja čak dovodi do toga da ravnomerno bela površina ekrana uopšte ne deluje ravnomerno, već se njegov osvetljaj smanjuje odozdo naviše. TN paneli su takođe bili skloniji i isijavanju pozadinskog svetla po ivicama ekrana. U takvoj situaciji logična odluka se nametala - korisnik kome je vernost boja ne ekranu od ključnog značaja, a spreman je da žrtvuje brzinu odziva u igrama, odvojiće više novca i nabaviti neki profesionalni LCD monitor, kakvi su uglavnom bili bazirani na (Samsung-ovoj) PVA tehnologiji.

Vremena se menjanju, tehnologije napreduju (u nekim aspektima čak i regrediraju), pa ništa više nije toliko jasno. TN paneli, koji su zbog svoje povoljne cene zavladali tržištem, u poslednjih godinu dana ostvarili su značajan napredak. Rasterizacijom (poznatom i kao Frame Rate Control, ili FRC) oni već duže vreme mogu da prikažu 16,2 miliona boja (dakle, nije u pitanju puna paleta od 16,7 miliona, ali je razlika zanemarljiva). Pravu konfuziju na tržištu je uneo Samsung koji je neke svoje TN panele počeo da deklariše kao sposobne za prikaz pune palete, što znači da je otpočeo proizvodnju 8-bitnih TN panela (što je tehnološki moguće). U svakom slučaju, stiče se utisak da rasterizacija kao put do pune palete boja lagano biva potiskivana u drugi plan.

Da bi situacija bila još komplikovanija, u pojedinim slučajevima je pojeftinjenje (P)VA panela postignuto njihovim regrediranjem na 6-bitni kolorit (uz primenu rasterizacije), što je Samsung za neke modele panela i zvanično potvrdio. Dakle, podatak da neki panel prikazuje 16,2 ili 16,7 miliona boja više nam ne daje pouzdanu informaciju o korišćenoj tehnologiji. U načelu još uvek važi preporuka da se korisnici kojima je bitna savršena ravnomernost spektra boja i njihova realističnost radije opredeljuju za skupe model bazirane na MVA/PVA/IPS panelima (jedan od primera superiornosti kvalitetnog PVA panela je Samsung Syncmaster 305T). Ipak, ive dve tehnologije međusobno su se približile do te mere (PVA paneli su obaranjem na 6-bitnu paletu i korišćenjem overdrive tehnologije postali i značajno brži) da je čak i iskusnom oku u mnogim slučajevima gotovo nemoguće da identifikuje tip panela na osnovu vizuelnog uvida u test ekrane. Činjenica je da i proizvođači vrlo često ne navode tip panela u specifikacijama svojih monitora, tako da na osnovu deklarisanih 16,2 ili 16,7 miliona boja i brzine osvežavanja možemo samo da nagađamo o kojoj je od mogućih kombinacija reč.

Ovo je sve teorija, a šta ona znači za vas kao korisnika? Prilično malo - kao što smo u uvodnom delu teksta već konstatovali, razlike u kvalitetu slike od monitora do monitora su postale minorne, što znači da danas više nema loših LCD monitora, čak ni iz pogona tzv. "budžetskih" proizvođača. Dok smo pokušavali da ocenimo tehničke parametre morali smo da budemo značajno rigorozniji nego prošle godine, tako da ovoga puta, recimo, jednu "sedmicu" od "desetke" dele nijanse. Doduše, i te nijanse su bile dovoljne da, u sadejstvu sa funkcionalnim i estetskim sitnicama, formulišu rezultate na osnovu kojih smo dobili pobednike našeg testa.

Odnos snaga

Za poslednjih godinu dana na svetskom tržištu se malo toga promenilo kada je odnos snaga vodećih proizvođača u pitanju. Na vrhu se još snažnije izdvojio "korejski dvojac" Samsung - LG, koji su i prošle godine pokazali da imaju onaj kvalitet više koji im omogućava da u foto finišu na cilj stignu ispred nekih drugih, takođe velikih imena svetskog tržišta monitora. Ovo nije nimalo neobično ako znamo da je reč o proizvođačima koji imaju sopstvenu proizvodnju panela (LG ima zajednički razvoj sa Philips-om) i da većina manjih proizvođača monitora panele kupuje upravo od njih. Treći značajan svetski proizvođač panela je AU Optronics, koji snabdeva panelima neka velika imena poput Viewsonic-a i Dell-a, a značajni inovatori na tržištu panela su još i Sony i NEC.

Šok je izazvala nedavna najava Sony-ja da se povlači sa tržišta PC monitora. Sredinom marta se ipak ispostavilo da je reč samo o restruktuiranju u kome će se usresrediti na vrhunske, profesionalne monitore, napuštajući slabo profitabilno i konkurencijom zagušeno tržište niskobudžetnih proizvoda. Viewsonic i dalje pokazuje vitalnost i visok kvalitet, dosledno negujući svoj pomalo konzervativan pristup kada su korisnički interfejs i razna podešavanja u pitanju, ali i specifičnu vizuelnu estetiku svojih modela koja imponuje krugu vernih korisnika koji su se u kvalitete njihovih proizvoda uverili još u CRT eri. Šteta je što su sa našeg testa izostali neki bitni "igrači" poput Dell-a i NEC-a. Ipak, većina onih koji su nastupili prošle godine i ovoga puta su bili tu.

ASUS je ponovo jednim izrazito egzotičnim modelom demonstrirao svoj cyber pristup koji sigurno ima publiku, a Proview/MAG, BenQ i Belinea su potvrdili konstantu kvaliteta u niskobudžetnom segmentu. HP je dokazao da je univerzalni proizvođač hardvera koji od svojih kvalitativnih standarda ne odstupa ni kada su monitori u pitanju (mada im nešto viša cena ipak pretežno donosi korporativne kupce koji u okviru većih nabavki HP opreme u paketu uzimaju i monitore), a Fujitsu-Siemens i Acer nisu imali sreće da se ovoga puta nametnu nekim specifičnostima svojih proizvoda (doduše, Acer nudi ubedljivo najpovoljnije cene svojih modela, što je svakako dobar argument za kupovinu). Tu je i jedan evropski novajlija, HannsG, koji nas je prijatno iznenadio odnosom kvaliteta, opreme i cene za koju se sve to dobija.

Kako smo testirali?

Tokom ovog testa primenili smo neznatno modifikovanu metodologiju od prošle godine, koja obuhvata ocenjivanje serije kvalitativnih i funkcionalnih parametara, čija se zbirna ocena deli sa cenom i ponderiše različitim faktorom za svaku kategoriju kako bi se dobio indeks isplativosti. Od mogućih 90 poena ocene kvaliteta mogu da donesu 50, dok preostalih 40 poena monitor može da zaradi na osnovu funkcionalnosti. Za ocenu kvalitata koristili smo Passmark Monitor Test v2.2 (kod monitora sa dinamičkim kontrastom evaluacija je vršena dvaput, sa uključenom opcijom i bez nje), reprodukciju DVD filma, reprezentativnu bateriju fotografija u visokoj rezoluciji, kao i DirectX generički test za procenu brzine prikaza.

Pri proceni osvetljaja i kontrasta uziman je u obzir kako statički, tako i dinamički kontrast. Ugao vidljivosti je ocenjivan na osnovu promena u izgledu ekrana posmatranog iz različitih pozicija bilo po vertikali ili horizontali, a ocena kvaliteta i konzistentnosti kolorita je proizlazila iz zbirnog utiska kako egzaktnog, Passmark testa, tako i multimedijalnih (foto, video) sadržaja. Pri oceni oštrine je, osim slike po fabričkim parametrima, uzeta u obzir i mogućnost (i efekat) podešavanja oštrine iz menija, a "duh" na kontrastnim površinama se negativno odražavao na ovu ocenu (uglavnom je to slučaj kod monitora koji imaju samo analogni priključak). DVI konektor je korišćen za priključivanje svih monitora koji su ga posedovali, nezavisno od tipa kabla koji je isporučivan uz njega.

Ocena "vrste konektora/dodaci" davana je na osnovu bogatstva priključaka koje monitor poseduje - prisustvo DVI konektora, integrisani zvučnici (uz eventualni dopunski izlaz za slušalice), USB hab, HDMI, Web kamera i drugo. Oceni za rotaciju ekrana i podešavanje pozicije raspon je smanjen od 6 do 10, pri čemu su monitori koji imaju klasično postolje sa minimalnim rasponom promene ugla ekrana dobijali 6, a za svaki dodatni element u ovom pogledu (veći raspon naginjanja, mogućnost regulacije po visini, pivot rotaciju, fleksibilniji sistem postolja) mogli su zaraditi bod više. Ocena za korisnički interfejs podrazumeva kako bogatstvo opcija podešavanja, tako i preglednost i lakoću upotrebe menija i samih tastera. Napokon, ocena za dizajn odražava naše mišljenje o estetskim kvalitetima ili originalnosti kreacije kod svakog testiranog modela.

U nastavku teksta ćemo se detaljno osvrnuti na monitore koji su dobili nagrade na testu. Da bismo više prostora mogli da posvetimo onim modelima koji to zaista zaslužuju, ostali monitori neće biti opisivani; iz tabela možete dobiti informaciju kako se u odnosu na konkurente kotiraju modeli koji su ostali bez nagrada, a mnoge karakteristike su zajedničke za modele svakog od proizvođača.

Za detaljan pregled karakteristika 40 monitora dijagonala 17, 19, 20, 22 i 30 inča, tabelu ocena i pobednike u svakoj od kategorija pogledajte PC #132.

Galerija nagrađenih:

Philips 190C
Belinea 1935 S1W
Belinea 2025 S1
Hanns-G AG172D
HP L1740
LG L1770HQ
LG L194WT
LG L204WT
LG Flatron Fantasy 1900J
ASUS PG191
BenQ FP 222WH
ProView SH-770
Samsung 206BW
Samsung 226BW
Samsung 305T
Samsung 931BW
Viewsonic VG 2230wm

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.