|
Smatrajući da su realni svet i planeta Zemlja već u dovoljnoj meri poznati i iskorišćeni, čovek se okrenuo istraživanju i praktičnoj primeni sveta virtuelne realnosti – cyberspace-a. Tako je nastao paralelni svet virtuelnih zajednica različitih interesnih grupa. Svet virtuelne realnosti kreiran je kao slika realnog, što se može smatrati ostvarenim uvođenjem treće dimenzije u virtuelna okruženja. U ovom trenutku njegovog razvoja, međutim, svedoci smo obrnutog procesa – primene rešenja iz virtuelne realnosti u stvarnom svetu. I, kao što se svet virtuelne realnosti proširio i sa nastankom Interneta postao globalni fenomen, tako će primenom rešenja iz sveta virtuelne realnosti u stvarnom svetu nastati 3D Internet.
Iz virtuelnog u opipljivi svet
Prvi primer poslovne primene virtuelne realnosti predstavlja avion Learjet 45 (Silicon Graphics), a zatim je taj princip iskorišćen u automobilskoj industriji za simulaciju vožnje i testiranje ergonomskih komandi za upravljanje vozilom (Volvo, BMW, Mercedes-Benz). Bez virtuelne realnosti i 3D okruženja danas se ne mogu ni zamisliti proizvodnja u automobilskoj industriji, izrada različitih projekata u građevinarstvu i arhitekturi, medicinska dijagnostika, hirurgija i mnoge druge oblasti industrije, nauke i tehnike. Ali, sve su to pojedinačni primeri primene 3D okruženja. 3D Internet podrazumeva globalno povezivanje ljudi i njihov pristup različitim sadržajima u 3D okruženju.
 |
Zahvaljujući naprednom softveru za kreiranje 3D okruženja, u okviru Interneta već postoji (funkcioniše) nekoliko uspešnih 3D svetova. A sve je počelo od RPG (Role Playing Games) igara u kojima čovek uzima aktivno učešće i upravlja događajima. Najambiciozniji primeri sadrže virtuelne gradove sa virtuelnim institucijama, valutama, posedima, trgovinom, radnim mestima... Gradovi su prerasli u države i tako su nastali pravi paralelni svetovi – Cyber Town, Second Life, World of Warcraft, Google Earth, Forbidden City. Okupljanje, koje je otpočelo najpre kroz igru (dakle, zabavu), postepeno je počelo da dobija praktične dimenzije, kroz preplitanje i implementiranje u stvarnom svetu. Krećući se po tom virtuelnom svetu, veliki broj ljudi je napravio i prave poslovne karijere.
Informacije o sadašnjim „drugim svetovima“ pokazuju da se i u transakcijama virtuelnih zajednica okreću pravi dolari. Dnevno se, kažu, u Second Life virtuelnom okruženju obrće oko 500.000 dolara. Čak i kompanije kao što su IBM, Sun Microsystems, Dell i novinska agencija Rojters imaju svoju „kancelariju“ u Second Life-u u kome se okuplja oko 1,4 miliona korisnika. Tamo se održavaju on-line konferencije za štampu i prikazuju novi proizvodi. Osim Second Life-a, veliku popularnost i neku vrstu poslovne primene našao je i Google Earth. On je osnovan 2005. godine i već je postigao značajan uspeh. Dosad je ostvareno oko milion preuzimanja odgovarajućih aplikacija za pristup „Google-ovoj Zemlji“.
Vizija 3D Interneta
Trodimenzionalni svetovi današnjeg Interneta biće polazna osnova za formiranje nove generacije – 3D Interneta (Web 3D). Kao što su nekadašnje on-line stranice (DARPA, AOL, Prodigy) evoluirale u Internet (World Wide Web), tako će 3D virtuelna okruženja u okviru Interneta evoluirati u 3D Internet. On će, pre svega, biti namenjen poslovnoj primeni. Po ugledu na virtuelni svet Second Life-a kompanije će formirati svoja virtuelna ostrva i na njima voditi pregovore sa drugim kompanijama, prezentovati svoje proizvode, držati konferencije za štampu, sklapati ugovore, prodavati proizvode i ostvarivati profit uz znatno manja ulaganja. 3D Internet će biti mnogo više od 3D igre, pošto će imati ozbiljnu poslovnu funkciju. Kompanije će dobiti mogućnost da svoje proizvode reklamiraju i verno prikažu u 3D okruženju, a zainteresovani kupci će te iste proizvode moći u potpunosti da upoznaju pre nego se odluče za kupovinu.
 |
Vrlo značajna primena budućeg 3D Interneta biće povezana sa obrazovanjem, medicinom, kao i sa različitim informacionim servisima namenjenih građanima (vladine organizacije i institucije, lokalne zajednice). Ljudi iz celog sveta će iz svoje kuće ili kancelarije, sa svog PC-ja, moći da uđu u realna 3D okruženja učionica i laboratorija, medicinskih ustanova. Takođe, biće im omogućeno da se sretnu sa najeminentnijim stručnjacima iz različitih oblasti i iz čitavog sveta.
Razvoj ideje 3D Interneta doneće i pad cene proizvodnje 3D sadržaja (okruženja), koja je dosad iziskivala ozbiljna sredstava i višemesečni rad. Zbog toga su mnoge kompanije širom sveta pokazale interesovanje i spremnost da prihvate takav način funkcionisanja. Ovo rešenje će biti izuzetno povoljno za kompanije koje ne raspolažu velikim finansijskim sredstvima, jer će im omogućiti ravnopravne poslovne kontakte i pristup najširem mogućem krugu potencijalnih kupaca. Na primer, kompanije koje se bave izradom nameštaja uvešće zainteresovane kupce unutar svojih prostorija sa izloženim eksponatima i pod različitim uglovima i iz različitih perspektiva im prikazati u 3D okruženju proizvod koji ih zanima.
IBM i 3D Internet
Jedan od glavnih „krivaca“ za nastanak ideje 3D Interneta je čuveni IBM. Sarađujući sa on-line zajednicama koje okupljaju veliki broj članova (pre svega sa Second Life-om, a zatim i sa Forbidden-om) i zahvaljujući svom iskustvu u radu na tri velike platforme – igračke konzole Microsoft Xbox 360, Nintendo Wii i Sony PlayStation 3, IBM je napravio strategiju stvaranja nove generacije Interneta. Krajnji cilj te ideje je integracija različitih virtuelnih svetova u jedan jedinstveni 3D svet, u kome IBM planira da primeni princip virtuelnih udruženja za čisto poslovne svrhe.
IBM je za početak investirao 100 miliona dolara u projekte povezane sa razvojem 3D tehnologije, među kojima jesu i 3D Internet, nadogradnja procesora za igračke konzole, Web 2.0 i superkompjuterska vizuelizacija za prikazivanje 3D okruženja. Više od 320 IBM-ovih stručnjaka, članova razvojnih timova i konsultanata radi na 3D Internet okruženju, koje će u potpunosti promeniti način poslovanja i komunikacije .
Ilustraciju potencijala primene virtuelne realnosti u stvarne poslovne svrhe IBM-ova laboratorija iz Nemačke prikazala je na CeBIT-u 2007. Prikaz je baziran na Second Life platformi. Demo materijal prezentovan na sajmu predstavljao je virtuelnu šetnju kroz njihove laboratorije u 3D okruženju. Osim 3D Interneta, IBM planira i realizaciju 3D intraneta u kome bi zaposleni u okviru kompanije mogli međusobno da komuniciraju, održavaju sastanke i razmenjuju informacije i podatke.
Put do 3D Interneta
Put od početne ideje 3D Interneta do njene realizacije neće biti ni kratak ni lak. Razvojnim timovima IBM-a i drugih kompanija predstoji ogroman posao na definisanju protokola i standarda za hardversku, softversku i komunikacionu platformu 3D Interneta kojim će korisnici surfovati između virtuelnih 3D svetova (komercijalnih, vladinih i lokalnih samouprava, obrazovnih sajtova i informacionih usluga).
Sadašnji Internet bazira se uglavnom na stranicama kodiranim u HTML fajlovima kombinovanim sa Flash-om i Java Script-om, a komunikacija među korisnicima je bazirana uglavnom na tekstu (chat). Sve sadašnje 3D platforme u virtuelnim svetovima su specifične, zasnovane na različitim aplikacijama (na primer, u Second Life okruženju koristi se aplikacioni KML programski jezik), pa nedostaje opšta standardizovana forma 3D okruženja. Problem 3D Internet koncepcije je u tome što se svi postojeći sadržaji ne mogu dobro prevesti u 3D okruženje (recimo mašine za pretraživanje). Zato će se u početku pretraživanje u 3D svetu verovatno obavljati primenom nekih hibridnih rešenja.
Na kraju ćemo još jednom ponoviti poslednjih godina tako često citiranu izreku – slika govori više od hiljadu reči. A još kada je ta slika trodimenzionalna i pokretna, njen „govor“ može da zameni i čitavu knjigu. 3D Internet će, prema tome, slikom i trećom dimenzijom preskočiti barijere i doneti novu revolucionarnu promenu u ljudskoj komunikaciji.
|
