|
NEC je jedan od prvih proizvođača koji je proizveo i tržištu ponudio univerzalni „PC desktop“ monitor. Njihov prvi kolor MultiSync monitor je sredinom osamdesetih koštao više od pet hiljada nemačkih maraka i prikazivao je fantastičnu VGA rezoluciju, uz čak 256 boja. Danas su aktuelni neki sasvim drugačiji standardi, ali je MultiSync i dalje brend za vrhunske monitore ovog japanskog proizvođača. Na testu smo imali nekoliko modela, od kojih smo ovom prilikom izabrali četiri, ostavljajući tri skuplja monitora za sledeći broj.
AccuSync
NEC AccuSync LCD 73V pripada budžetskoj, V seriji i po karakteristikama teško da odskače od proseka value klase. Ima tilt postolje, koje obezbeđuje minimalnu ergonomiju, a kućište je od srebrne plastike, u kome je integrisan i AC adapter. Priključak je isključivo analogni, a ne postoji ni mogućnost da promenite kabl bez posete servisu. OSD meni je otprilike na nivou no name proizvođača, a da li je i kvalitet slike uporediv sa njima?
Umesto direktnog odgovora, reći ćemo da smo se iznenadili kad smo videli da pozadinsko osvetljenje ne probija u onoj meri u kojoj je to već postalo očekivano za jeftine TN monitore. Štaviše, monitor ima odličan prikaz crne i solidnu uniformnost. Najmanje su nam se dopale boje, koje su pomalo drečave i neprirodne, pre svega zbog loše rešenog kontrasta, koji je isuviše blag na vrednostima od oko 40 % a prenaglašen već od 58 %. Fini nijansirani prelazi su gotovo savršeno prikazani, ali opcije kao što su podešavanje gamma vrednosti ili backlight-a nedostaju. Uglovi vidljivosti su solidni, ali ne iznad proseka, koji i ovoga puta kvari vertikalni, dok je odziv vrlo dobar, uz minimalna zamućenja, uočljiva samo u brzim, kontrastnim FPS igrama. Ako u obzir uzmemo povoljnu cenu, solidan kvalitet i renome proizvođača, monitor možemo preporučiti manje zahtevnim korisnicima. Veliki plus je i garancija u trajanju od 36 meseci.
 |
Veći brat modela 73V nosi oznaku AccuSync LCD 93V i po konstrukciji, dizajnu i načinu povezivanja je jednak prethodno opisanom. Ipak, u slučaju većeg modela moramo uputiti kritike za nešto lošiju izradu – kućište ume da krcka kad se monitor nosi u rukama, a OSD tasteri su loše uklopljeni, te ovaj deo uređaja podseća na jeftinu dalekoistočnu robu. Međutim, test crne je otkrio tek blago probijanje CCFL lampi iza panela, a uniformnost je sasvim dobra, čak i ako posmatramo prosek kod daleko skupljih modela. I za prikaz boja imamo samo reči hvale, a jedina mana je nešto lošije rešen kontrast, koji je prenaglašen već od 44 %, pa je dobro što je već na ovoj vrednosti sasvim dovoljno izražen. Prikaz sivih tonova nas nije oduševio, ali je to sasvim očekivano za ovu klasu monitora i verujemo da će kućni korisnici biti zadovoljni. Kada su uglovi vidljivosti u pitanju nema nikakvih iznenađenja, jer su oni sasvim solidni, dok je u kategoriji odziva AccuSync LCD 93V nešto lošiji nego što bi danas jedan TFT monitor trebalo da bude. Kašnjenje je primetno i kada ga pogledom ne tražite, pa je jasno da je u ovaj model NEC integrisao neki TN panel sa "zaliha".
NEC MultiSync 1990FX će vam delovati kao da je doputovao iz prošlosti. Potpuno crna završna obrada je korektna, ali je čudno što isti nije sjajan već mat, dok kućište po obiliku podseća na prve TFT-ove koji su se kasnih devedesetih pojavili na našem tržištu. S druge strane, ergonomija je savršena – postolje obezbeđuje tilt, svivel, pivot, podešavanje visine i ugla pod kojim kućište panela postavljeno u odnosu na vas... Veoma je zanimljiva i mogućnost da se položaj OSD-a prilagodi položaju monitora, pri čemu se i pored tastera smeštenih u G na donjoj desnoj ivici na ekranu prikazuju njihove trenutne funkcije (poput popularnih soft tastera na mobilnim telefonima), što do sada nismo videli kod LCD monitora, a što je vrlo efektno i korisno.
Slika koju ova retro "devetnaestica" prikazuje je dopadljiva i kvalitetna. Počevši od crne, kod koje nismo uočili probijanje pozadinskog svetla, do odličnih uglova i još bolje reprodukcije boja, reprodukcija grafike, fotografija i teksta je, rečju, ubedljiva. Interesantna je opcija automatskog podešavanja osvetljenja, koja svake sekunde vrši blagu korekciju jačine brightness-a (što se lepo i vidi dok je OSD uključen). Dok radite u Windows-u ili se igrate to je još i u redu, ali kada kucate u Word-u ili Excel-u sve deluje kao da vam je naponska mreža nestabilna, pa smo ovu opciju ubrzo i isključili.
Preporučujemo i da gamma vrednost (NEC je zove black level) smanjite sa početnih 50 % na minimum, jer će u suprotnom kontrast biti prenaglašen već od 52 % (inače je prenaglašen tek od 72 %). Uniformnost je veoma dobra, ali je primetno da je gornja ivica blago tamnija od ostatka ekrana, što se vidi samo pri slabijem kontrastu i nema veze sa uglovima vidljivosti koji su, inače, sjajni, što je i očekivano za jedan IPS monitor. Odziv je vrlo korektan, ali će zahtevniji igrači primetiti kašnjenje, zbog nedostatka agresivnih overdrive tehnika, koje osim ubrzavanja odziva imaju neke druge negativne posledice na kvalitet prikaza. MultiSync 1990FX je, dakle, „kontroverzna ličnost“, jer je spolja neupadljiv, a kada ga uključite ume vrlo prijatno da vas iznenadi.
MultiSync
MultiSync 20WGX2 Pro stiže u pažljivo spakovanoj kutiji sa dosta dodataka, koji uključuju analogni, digitalni i naponski kabl, kao i DVD sa brojnim korisnim aplikacijama, među kojima, nažalost, nijedna nema funkciju OSD-a, poput Samsung-ovog MagicTune-a. Sam monitor je spakovan kao prehrambeni artikl, kako do samog hardvera ne bi došla vlaga tokom dugih prekookeanskih vožnji. Iako ne spada u veoma tanke modele, solidno je dizajniran i vrlo kvalitetno izrađen, počev od kvalitetne plastike, preko solidne i čvrste konstrukcije, pa sve do fine završne obrade. Posebno je zanimljivo i raditi sa njegovim OSD menijem, koji osim tri tastera poseduje i mini-džojstik kojim se veoma lako dolazi do željenih opcija. Ergonomija je, ipak, minimalna, jer je postolje zapravo klasičan tilt, iako je kućište panela postavljeno poprilično visoko u odnosu na površinu stola.
Ekran poseduje NEC Opticlear glare premaz, koji se mnogima neće dopasti zbog refleksije koju sa sobom neminovno donosi, ali je zbog njega slika generalno dopadljivija (kontrastnija, boje su življe). Test crne otkriva jedan zaglavljeni piksel, a pohvalno je što ne postoji prelivanje pozadinskog osvetljenja, čak ni pri maksimalnom brightness-u. Vertikalni ugao je nešto lošiji nego što bismo to želeli, pogotovo kad se prikazuju tamnije scene. NEC poseduje i opciju automatskog podešavanja kontrasta koja radi veoma dobro, ali je ipak logičnije koristiti priložene presete (standard, text, movie, gaming, photo). MultiSync 20WGX2 Pro ima i opciju dinamičkog kontrasta, koju NEC „zove“ Advanced DV mode. Od dodatnih opcija, pomenućemo i Off (tj. Sleep) tajmer, kao i mogućnost podešavanja intenziteta pozadinskog osvetljenja.
Slika je veoma svetla i po potrebi kontrastna. Uniformnost je na visokom nivou, a reprodukcija boja za devetku (blagi, ravnomerni banding je jedva primetan kada je slika jako svetla). Odziv je veoma dobar, iako monitor nije namenjen igračima. Najveći aduti modela MultiSync 20WGX2 Pro su, ipak, visok statički kontrast, dobra uniformnost i veoma svetao ekran.
U kategoriji mainstream monitora japanske kompanije NEC, naš favorit je MultiSync 1990FX, koji donosi visoku ergonomiju i jednu od najprijatnijih slika koje smo, nakon duže vremena, imali priliku da posmatramo na LCD monitoru. Korisnici kojima se glare tip ekrana dopada će modelom MultiSync 20WGX2 najverovatnije biti oduševljeni, a dva prikazana monitora iz AccuSync serije će biti dobra kupovina ako se zaista uklope u najavljene cenovne kategorije od 130 i 190 evra. Zahtevnim korisnicima preporučujemo da sačekaju test NEC-ovih profi modela narednom broju "PC"-ja.
Korisne adrese:
Pakom
http://www.pakom.com
|
