Roboquad: brbljivi Marsovac

WowWee se proslavio Robosapien‑om (predstavili smo ga u PC #122), malim robotom „opasnog“ izgleda i velike pokretljivosti, koji ima nekoliko senzora, obezbeđuje čak i jednostavno event‑driven programiranje a ipak košta manje od 100 dolara. Onda je došao simpatični dinosaurus Roboraptor, pa onda duplo viši, duplo jači u duplo skuplji Robosapien v2, da bi ove godine bili predstavljeni Robopanda, simpatični meda koji se mazi sa malom decom i priča im priče (moduli sa pričama se instaliraju kao memorijske kartice), agresivni Roboreptile koji se brzo kreće, stalno je gladan i napada sve što mu se nađe na putu, kao i neobični Roboquad, neka vrsta četvoronožnog „Marsovca“ koji se ponosi sa desetak različitih personality‑ja – sami birate onaj koji vam prija. Roboquad tek ovih dana počinje da se prodaje u Americi, dok je u Evropi prisutan već nekoliko meseci; Comtrade Shop‑ovi su ga ponudili najširoj publici po atraktivnoj ceni od oko 7.000 dinara.

Muke po pakovanju

Pošto donesete „Marsovca“ kući i podnesete sve poglede koje nepogrešivo privlači veliki natpis „za decu od 8 godina i više“, dolazi vreme da pokrenete robota, što nije ni malo jednostavno. „Spakovali su ga“, što reče naša savetnica upravo odgovarajućeg uzrasta, „kao da će da pobegne“. Svaka noga je vezana plastificiranom žicom, vrat i glava su fiksirani višestrukim žicama, a kada sve to na jedvite jade odlepite i raspetljate, primetićete da je robot vezan za (inače kasnije nepotrebno) podnožje sa čak četiri šrafa – potreban je dugačak zvezdasti šrafciger. Plus još jedan nešto drugačiji zvezdasti šrafciger da otvorite spremište za baterije – Roboquad se napaja iz četiri size C („one srednje“) baterije – i sklopite neobični daljinski upravljač u koji se ubacuju tri AAA baterije. I u jednom i u drugom slučaju veoma je poželjno koristiti što kvalitetnije alkalne baterije koje treba dodatno kupiti, što povećava cenu za oko 800 dinara; ako planirate puno igre, vredi razmisliti o baterijama koje se pune.

Roboquad ne liči na nekog realnog stvora – glavom i vratom podseća na ET‑ja, ima malo telo i široko razmaknute noge, pa po načinu kretanja podseća na velikog pauka (dobro, pauci imaju po osam nogu), a mimika pomalo podseća na kuče. Dakle, Marsovac ili, kao što reče naš nešto stariji savetnik, „kao da je Robosapien konačno stigao Aibo“. Iako deluje veoma pokretljivo, Roboquad zapravo ima samo šest motora – po jedan za okretanje svake noge u kuku (i to za 360 stepeni), jedan za okretanje vrata u korenu i jedan za podizanje i spuštanje glave. Na slikama deluje kao da se noge savijaju u kolenima, ali tu nema pokretnog zgloba, tako da se kod hoda noge ne podižu sa tla – robot puzi okrećući zadnje i prednje noge za 180 stepeni naizmenično.

Kretanje robota predstavlja rezultat pažljive optimizacije i proračuna stabilnosti – nije naročito brzo (Roboquad je osetno sporiji od Robosapien‑a, a naročito od Roboreptile‑a – da, organizovali smo trku) niti je precizno, ali možete ga duže vreme posmatrati i neće vam biti dosadno. Zahvaljujući tome što su noge postavljene po sistemu ekscentra, njihovim povlačenjem ispod robota neka njegova strana se može podići, ili čak robot može da stoji na tri noge i maše četvrtom, a da to ne poremeti ravnotežu. Zapravo, uspeli smo samo jednom kombinacijom komandi da ga oborimo (videćete na filmu smeštenom na prateći DVD, kad „padne na nos“ pred Robosapien‑om), a posle takvog pada neophodna mu je prijateljska pomoć čoveka da se digne (eh, Aibo i Robosapien 2 umeju sami da ustanu...). U svim ostalim prilikama hod je bio stameno stabilan.

Prethodna tvrdnja se, da se odmah ogradimo, odnosi na kretanje robota po dovoljno velikoj površini, dakle po podu. Roboquad nije igračka koju bi trebalo stavljati na sto – pre svega, efikasnije se kreće po tepihu ili tapisonu, a što je mnogo važnije, sa svojim dugim kracima i neurotičnim udaranjem na sve strane začas će „pronaći“ ivicu stola i pasti sa njega. Pogledajte na kraju filma kako je uspeo da iskopa sebi rupu u stolu, pa da upadne u nju. Sećamo se da je Aibo mogao šetati po stolu čitav dan a da ne padne, što verovatno znači da su „pamet“ i sistemi senzora Roboquad‑a daleko elementarniji.

Pogled na svet

Za razliku od Robosapien‑a, Roboquad nema senzore za dodir. Jedno njegovo oko je IR predajnik a drugo je prijemnik, zahvaljujući čemu robot „oseća“ prepreku ispred sebe. Pošto je glava prilično pokretna, on može da ugleda objekat levo i desno od sebe i da ode do njega. Dobro primećuje nagle pokrete ispred „očiju“, recimo kada bacite nešto na njega ili brzo prođete rukom, i tada će reagovati kao prava mala životinja, tresući glavom i osvrćući se na sve strane.

Robot ima senzor za zvuk, mada on ne deluje baš sjajno s obzirom na buku (pardon, „svemirske zvuke“) koju robot inače pravi. Ipak, sposoban je da detektuje rezak zvuk u blizini (recimo, ako jako pljesnete rukama) i da se, recimo, okrene na tu stranu i „pogleda“. Na leđima je i senzor za osvetljenje, na osnovu koga robot pojačava svoja svetla kada se nađe u mraku. A tih svetala ima dosta – uz gomilu sijaličica na glavi, postoje i crveni LED‑ovi na svakoj strani robota, ali svi oni imaju pre svega estetsku funkciju.

Mada to nigde ne piše, zaključili smo da robot prepoznaje i situaciju u kojoj neka od nogu ne može da se pokreće, što preuzima ulogu senzora dodira. Ako se, dakle, jedna noga zaglavi u stolicu, robot će „shvatiti“ o čemu se radi i prilično inteligentno pokušati da se izvuče iz nevolje. Ukoliko, međutim, zaključi da je totalno zaglavljen ili ako padne, oglašava se nekom vrstom pulsirajuće sirene koja će nepogrešivo dozvati pomoć.

Na komandu ili slobodno

Roboquad na sebi ima samo taster za uključivanje – sve ostale funkcije obavljaju se preko povećeg daljinskog upravljača sa dvadesetak tastera. Pošto mogućih pokreta ima mnogo više, svakom taster su dodeljene po četiri funkcije, pri čemu se tri postižu uzastopnim pritiscima na Shift – posle prvog pritiska pali se zelena lampica, posle drugog narandžasta a posle trećeg crvena. Dakle, kao na Spectrum‑u? Ne baš – šiftovane funkcije nisu ispisane iznad tastera, pa ćete morati mnogo da pamtite (prebrojali smo 76 funkcija) ili da stalno listate uputstvo dobijeno uz robota. Naravno, čovek brzo zapamti da se sa Red / Program zvuk robota utišava (najvažnija funkcija na Roboquad‑u), ali kada se treba setiti kako se zadnja desna noga izbacuje ustranu...

Robotom možete da upravljate komandu po komandu, pri čemu su neke komande trivijalne (pomenuto izbacivanje noge) a druge su razmerno sofisticirane, tipa „pronađi najbliži objekat sa desne strane i priđi mu“. Kada upoznate komande, možete da pišete i programe – pritisnete taster P i unesete sekvencu od najviše 40 komandi koje će biti reprodukovane kada pritisnete P>. Neke od komandi su osmišljene za potrebe programiranja (recimo, postoji naredba „idi unapred“ koja se izvršava dok korisnik ne pritisne STOP na upravljaču, ali i „idi unapred jedan korak“, „idi napred četiri koraka“ i tome slično. Nažalost, načinjen je značajan korak nazad u odnosu na Robosapien‑a – tamo su mogli da se pišu programi vezani za neki događaj, recimo da robot skrene udesno kada udari u neku prepreku ili da počne da hoda tek kada čuje zvuk. Ovde je program strogo linearan i nema u njemu nikakvih if‑ova ili event procedura. Kao i kod Robosapien‑a, programi ostaju u memoriji samo dok je robot uključen – čim isključite prekidač, program nepovratno nestaje.

Najzanimljivije je kad robota prepustite samom sebi – stavite ga na pod, pritisnete taster na kome je nacrtan mozak i... posmatrate. Robot će gledati oko sebe, kretati se na razne strane, upadati u nevolje i pokušavati da se izvuče iz njih (najveći problem prave kancelarijske stolice sa zvezdastim postoljem). Ubrzo ćete po oborenim telefonima primetiti da robot nije slabašan poput prethodnika – ako se neka od nogu zaplete u mrežne kablove, može svašta da se desi (i to ne toj nozi!), a manju decu bi trebalo uputiti da ne guraju prste blizu robotovih pokretnih delova.

Tri neobično oblikovana tastera na vrhu daljinca omogućavaju izbor personality‑ja robota – podešavate Activity (koliko će robot biti raspoložen za šetnju), Aggression (da li će izbegavati prepreke ili ih „gaziti“) i Awareness (koliko će senzori „gledati u daljinu“ – u idealnim uslovima, robot vidi objekte udaljene 6 metara). Svaki od parametara se bira u tri nivoa (zeleno, narandžasto i crveno), ali realne razlike u „karakterima“ i nisu tako velike. Preciznije bi bilo reći da robot ima „mirni mod“, kada se više vrti u mestu, izvodi figure i „peva“, te „agresivni mod“ u kome istražuje svoje okruženje.

Roboquad je neprijatno glasan, naročito u demo modu (postoje četiri demoa, od kojih je samo prvi dugačak), a ti zvuci nisu baš uvek prijatni, mada se srećom mogu utišati. Sa druge strane, zvukovi koje proizvodi nepogrešivo privlače pažnju, a činjenica da nisu usvojeni maniri nekog živog bića dala je konstruktorima šansu da osmisle pomalo neočekivane pokrete i zvuke, čineći tako robota atraktivnijim. Ukratko, zanimljiva igračka koja će doneti dosta zabave, ali i jednu želju – krajnje je vreme da WowWee počne da pravi robote sposobne da uče!

U sekciji PC Plus DVD‑ja koji prati ovaj broj časopisa „PC“ naći ćete desetominutni film snimljen u Redakciji našeg časopisa tokom testiranja Roboquad‑a

Korisne adrese:

ComTrade Shop
http://www.comtradeshop.com

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.