|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Branislav Mihaljev | |||
Sledeći Access |
|||
Kako će izgledati budući Access? Ili, bolje reći, šta se korisnicima ne sviđa u aktuelnoj verziji? Ribbon je zamenio menije i tastere, a okno navigacije prozor baze podataka. Da li je to dobar put? |
Početkom juna Clint Covington, šef tima za razvoj Access‑a, postavio je pitanje na svom blogu: „Da li vam se dopada okno za navigaciju?“. No, vratimo se koju godinu unazad. Iako može zvučati čudno, Microsoft je vredno beležio i analizirao reakcije korisnika. Poziv korisnicima da šalju svoje predloge nije služio samo za stvaranje iluzorne slike kako proizvođač softvera brine o korisnicima. I onda je došao Access 2007 sa velikim brojem izmena. Ujedno su ispravljene greške koje se provlače od verzije do verzije. S druge strane načinjena je dramatična promena koja je uzburkala mišljenja – interfejs je kompletno promenjen. Zamislite da godinama vozite automobil onakav kakav jeste i onda jednog dana umesto volana morate da koristite korman, kvake su zamenjene tasterima, tasteri kvakama... Vrući blogoviBlogovi razvojnih timova su dobro mesto da se dođe do svežih informacija. Ovakav vid komunikacije dozvoljava interakciju između dve udaljene strane, u ovom slučaju između onoga ko odlučuje o osobinama programa i korisnika. Pri tom je sve javno – poruke upućene s obe strane može pročitati bilo ko. Ovo je ujedno i mesto gde programeri dolaze do informacija. Iako sam mišljenje o novom načinu navigacije već formirao, interesantno je bilo pročitati šta drugi učesnici bloga misle o tome. Najviše je kritikovano okno za navigaciju, ali su kritikovani i drugi delovi interfejsa. Naime, prethodni je objekte grupisao po karticama umesto po grupama. Kada poželite da radite sa modulima, bilo je dovoljno da kliknete na karticu modula. Jednim klikom prelazite na karticu formulara ili izveštaja. Jedinstvena lista u kojoj se „skroluje“ između grupe objekata usporava pronalaženje objekata: npr. ako radite sa tabelama, pa poželite da radite sa modulima, morate povući klizač nadole i preći preko upita, formi i izveštaja. Navigaciono okno je natrpano zgodnim opcijama koje se, iskustvo je pokazalo, veoma retko ili gotovo uopšte ne koriste. Korisnik želi da brzo dođe do objekta, što može učiniti sa dva klika u starom interfejsu. Sada je potrebno pronaći grupu, kliknuti na nju da bi se videli objekti i povući klizač dok se željeni objekat nađe na ekranu. Govorimo o tome kada znate kako se objekat zove. Kada prvi put pokrenete bazu sa nekoliko stotina objekta, pitanje je kako ćete pronaći onaj koji želite i koliko će to trajati. Programeri su navikli da najveći prostor na ekranu zauzme prikaz objekta sa kojim rade, a kada se objekat odabere i otvori okno za navigaciju nije potrebno, ali je ono i dalje prisutno. U novom Access‑u je inicijalno dostupno svega 60% ekrana za rad sa objektom. Preračunato na 21“ monitor, na raspolaganju je objekat iste veličine kao i u full screen prikazu na 13“ monitoru. Drugačije rečeno, treba vam monitor od 30“ da bi na njega „odjednom“ stala forma koja će se prikazati na punom ekranu od 19“. Dobro, ribon i okno za navigaciju se mogu smanjiti ili sakriti, ali onda se gubi poenta njihove namene – kada vam zatreba neka od opcija ili objekat, opet morate da ih „otkrijete“. Jedan od predloga koji je da se načini okno za navigaciju koje se samo sakriva. U prethodnom interfejsu ste mogli da odaberete npr. formu i kliknete na taster za njen prikaz u dizajn‑pogledu. Sada to nije moguće: prvo morate da pronađete i odaberete formu, otvorite je, kliknete na dugme ribona View i odaberete Design View. Izborom forme bez pokretanja primetićete da je dugme View nedostupno. Rešenje je desni klik na naziv objekta, pa na opciju Design View. Korisnici traže navigaciono okno koje se možete premestiti, koje se može prikazati u oknu i koje se može samo sakrivati i prikazivati i na kojem su objekti grupisani kao ranije. Verovatno ste primetili da pored naziva objekta više nema datuma i vremena poslednje izmene, niti opisa objekta. Obe osobine su pružale bitne informacije. Ako koristite preporuke konvencije imenovanja objekata, programeru kome prepustite bazu podataka na dalji rad neće odmah sve biti jasno. Doduše, listu možete prikazati po grupama, npr. sortiranu po datumu izmene, ali će u toj listi biti prikazani baš svi objekti – i tabele, i upiti, i formulari. Prikaz yesterday će prikazati sve objekte koje ste izmenili dan pre, ali često vas zanima cela lista u kojoj odmah vidite sve objekte jedne grupe sa datumom izmene, što ne mora da bude uvek dan pre. Previše bezbedno?Drugi veliki problem korisnicima stvara novi sistem bezbednosti. Koristi li iko bazu podataka sa uključenim merama bezbednosti? Da li ste do sada imali bazu koja se ponaša destruktivno prema ostalim datotekama? Verovatno je odgovor na oba pitanja: „Ne“. Ali, sistem bezbednosti je pojačan i on ne samo da zadaje glavobolje programerima, već i korisnicima. Pokušajte da objasnite zašto vaš program svaki put traži od korisnika da isključi sistem bezbednosti. To ga prosto navodi na sumnju da s vašim programom nešto nije u redu i ne zanimaju ga priče o tehnologiji i to da ga takva zaštita štiti od samog programa koji ne radi sve dok se zaštita ne isključi. Dok to ne učinite, malo toga možete uraditi sa bazom. Ali, čim je isključite, otvorili ste vrata nezvanom gostu. O ribonu je takođe izneseno mnogo različitih komentara. Ukratko rečeno, korisnicima se dopada, ali programerima ne! Kakav će biti budući interfejs ostaje da vidimo, ali svakako će biti izmenjen. Možda već sada gledamo jednu od epizoda priče „ako nije pokvareno, ne popravljaj“? |
|