Pixol-logikom do budućnosti

(kliknite za veću sliku)

Mnogi korisnici ZBrush‑a koriste termin digitalno vajanje. ZBrush je zaista doneo renesansu u vajarskoj umetnosti, ali nije se tu zaustavio. Od koncepta do završnih detalja, sve je moguće odraditi na jednom mestu, uz visok nivo kontrole nad sadržajem koji stvarate u svim fazama dizajna. Uz to, ZBrush je otvoren ka drugim aplikacijama, što ga čini idealnim alatom u multimedijalnim projektima svih vrsta.

Ova sjajna aplikacija je i hardverski optimizovana, što će vam omogućiti da na prosečnim mašinama (Pentium 4 sa 1 GB RAM‑a) kontrolišete milione poligona, da ih vrtite, vajate, oslikavate i renderujete u realnom vremenu. Naravno, preporučena konfiguracija je multi‑core CPU sa 2 GB RAM‑a i što boljom grafičkom karticom. Na Pixologic‑ovom sajtu se kao jedna od osnovnih osobina navodi da ZBrush multithreading ima podršku za 256 procesora. Već iz prvih sub‑division testova je jasno da je ZBrush ozbiljna multi‑threaded aplikacija novog doba i da će umeti da iskoristi snagu novodolazećih multi‑core mašina. Time je uklonjena i poslednja tehnološka barijera da umetnici svoje ideje sprovode u delo. Od ove verzije, kako reče Meats Meier, jedan od najtalentovanijih umetnika iz ZBrush zajednice, limiti su ideje, talenat i inspiracija umetnika.

Sledeći korak

(kliknite za veću sliku)

Pixologic je u relativno kratkom roku objavio dve verzije ZBrush‑a. Verzija 3 je donela veliki korak napred kako po pitanju izgleda samog programa, tako i po broju alata koji su ponuđeni korisnicima. Verzija 3.1 je usledila posle relativno kratkog vremena i donela nekoliko bitnih poboljšanja koja su tražili korisnici verzije 3.

ZBrush je oduvek imao specifičan korisnički interfejs, a u prethodnim verzijama smo kritikovali njegov rasipnički odnos prema korisnom/radnom delu ekranskog prostora. U novoj verziji korisnički interfejs je i dalje vrlo prepoznatljiv i njegova filosofija se nije promenila, mada je estetski sada veoma doteran, jer je napravio veliki iskorak ka Vista/MacOS stilu. Radni deo ekrana je u isto vreme maksimizovan, koliko to ovakav tip korisničkog interfejsa dopušta, a prilagodljivost je dodatno pojačana i uprošćena, tako da je ZBrush trenutno aplikacija koja i na ovom polju sasvim sigurno postavlja standarde.

Jedna od interesantnih novosti verzije 3 bio je Rapid Start – skriptovani korisnički interfejs dizajniran za početnike sa standardnim File/Edit menijima i permanentnim edit modom. Nažalost, ova opcija je izbačena iz verzije 3.1, ali je Pixologic obećao da će je ubrzo vratiti u formi plug‑in‑a.

Verovatno najbitniji novi alat, koji bi mogao da ukaže na pravac kojim se kreće ZBrush, jeste Transpose. On omogućava da pozicionirate, pozirate i deformišete modele. U pitanju je potpuno novi princip pozicioniranja pomoću tri elementa: tzv. akcione linije, transform operacija (move, scale i rotate) i maski. Iako bi ovakav alat bilo komplikovano naterati da poštuje inverznu kinematiku, sistem je intuitivan i odlično odgovara na zahteve ZBrush korisnika, koji su ranije za ovo koristili druge pakete.

Transpose ima i bones mode, koji je u stvari specijalan masking mode. Ukoliko akcionu liniju postavite na poziciju zamišljene kosti, a zatim držite Alt dok izvršavate neku od tri transform operacije, model će se deformisati kao da se zaista radi o kostima. Ovo je u najboljem slučaju tek forward kinematika, ali ukoliko bi se akcione linije mogle sačuvati za višekratnu upotrebu, to bi mogao biti uvod u inverznu kinematiku bez koje je teško zamisliti ozbiljan animatorski alat. Za sada, ZBrush je fenomenalan 2,5D i 3D ilustratorski alat, a korisnička zajednica i ne vrši pritisak da se to promeni.

U HD svetu

(kliknite za veću sliku)

ZBrush se sve više kreće 3D vodama. Korisnici mnogo češće proizvode 3D sadržaj koji se češće i traži na tržištu. Zbog toga je logično da je velika većina poboljšanja u odnosu na prethodnu verziju upravo vezana za 3D operacije. Napredak na polju 3D hardvera, veća zahtevnost publike, ali i sve bolji uređaji na kojima posmatramo 3D sadržaj i kompjutersku grafiku uopšte zahtevaju viši stepen kompleksnosti i tu ZBrush briljira.

HD geometrija je novost verzije 3.1 koja je dočekana sa velikim interesovanjem. U pitanju je ekstenzija subdivision operacije, koja vam omogućava da svoj model „usložite“ do čitavih milijardu poligona. To se postiže regularnim subdivision operacijama do nivoa na kome se vaš sistem odaziva promptno na nove zahteve. Iza ove granice ćete koristiti HD subdivision, koji će vašem modelu dodavati poligone na isti način kao i običan subdivision, ali će se samo deo geometrije na kome radite prikazivati u punoj rezoluciji, što će omogućiti da performanse sistema ostanu na upotrebljivom nivou. Nažalost, veliki nedostatak je što se HD geometrija ne prevodi u eksportovane displacement mape, no sigurni smo da će se i ova mogućnost pojaviti u nekoj od narednih verzija ZBrush‑a.

Nova verzija je donela još jedan zgodni alat koji će vam omogućiti da relativno brzo, bez velikog tehničkog znanja, materijal sa fotografije prenesete na svoj model. MatCap to postiže pomoću 4-8 kalibracionih markera kojima se uzorkuju osobine materijala sa fotografije. Pošto odaberete karakteristične tačke i ručno postavite normale na tim tačkama u odnosu na površi sa fotografije, MatCap će moći automatski da podesi parametre za materijal vašeg objekta. Na ovaj način ne prenosi se samo boja i druge karakteristike materijala, već i samo osvetljenje, što olakšava dodavanje ili menjanje objekata sa fotografije. Naravno, ovaj metod postiže pristojne rezultate samo sa jednobojnim materijalima i to treba imati u vidu kod postavljanja kalibracionih markera. Krajnji rezultat je moguće fino podesiti, što je naročito korisno ukoliko je na fotografiji sa koje „uzimate“ materijal prisutno kompleksno osvetljenje, ali ukoliko markeri nisu postavljeni racionalno fino podešavanje neće izvaditi fleku.

Digitalno vajanje

(kliknite za veću sliku)

Modelarski alati doživeli su brojne promene. Vajanje uz pomoć alpha rastera (16‑bitnih sivih slika) je nezamenljivo za površinske detalje, recimo na koži ili kori drveta. Ovo je zapravo alat vrlo sličan displacement‑u u tradicionalnim 3D paketima, ali je u ZBrush‑u obogaćen nivoom kompleksnosti koji tradicionalni 3D paketi ne mogu da ponude. Na ovaj način se bilo kojoj četkici mogu dodati novi detalji, a moguće je čak i podesiti ZBrush da se pokreće sa korisničkim alpha‑ma.

Vajanje je potpomognuto senčenjem u realnom vremenu. Davno su prošli dani kada se radilo sa žičanim modelima, međutim uobičajeni OpenGL prikaz obično nije dovoljno detaljan da bi se izvodile fine manipulacije nad hiljadama poligona, što je u ZBrush‑u svakodnevna pojava. Senke u realnom vremenu imaju vrlo jednostavne kontrole koje omogućavaju da one budu duže ili kraće, tamnije ili svetlije i slično. Uz pomoć ove opcije i drugih, npr. MatCap ili polypainting, moguće je render maksimalnog kvaliteta svesti na apsolutni minimum i time ubrzati modeliranje.

LazyMouse je alat koji daje veću kontrolu potezima vaše četkice. Najjednostavnije je ako o njemu mislite kao o stabilizatoru vaše ruke koji će drhtanja i skretanja kursora ispeglati u uverljive poteze, što je korisno, naročito ako radite mišem. Prosto je neverovatno da se ovakav alat nije ranije pojavio.

Kad stvari radite digitalno, onda se možete nadati i alatima kakav je Gravitacija – potpuno nezamenljiv kada želite da simulirate nabore na koži, tkaninu na vetru, magnetizam itd. Kada je Gravitacija uključena, geometrija na kojoj radite će trpeti pritisak u smeru koji odredite u zavisnosti od snage koju odredite. Iako ovaj alat deluje bogomdan, možda ga je vredelo kombinovati sa verteks mapama da bi se modelima dala dinamička gravitacija.

Posvećenost detaljima

(kliknite za veću sliku)

Teško je navesti sva poboljšanja koja je Pixologic uneo u poslednje dve verzije. Ipak, tumarajući po forumima i slušajući šta su vodeći umetnici govorili, teško je oteti se utisku da je ono što zaista odvaja ZBrush od ostalih aplikacija upravo posvećenost detaljima. Gotovo je nemoguće naći 3D modeler koji tako lagano dodaje geometriju na mestima gde je najpotrebnija i koji pri tome zadržava isti nivo kontrole. ZBrush to postiže uz pomoć nekoliko vrlo moćnih alata, a jedan od najpopularnijih je Subtools. On omogućava da svoj model tretirate kao skup zasebnih objekata i da na njima tako i radite. To znači da ćete mnogo lakše moći kontrolisati nivo kompleksnosti na ključnim delovima modela, što je od vitalnog interesa za performanse vašeg sistema, a posredno i za krajnji utisak koji vaš model ostavlja na publiku.

Još jedan alat kojim možete povećati nivo detalja na željenom mestu u geometriji je i Local Subdivision. Povećavanje rezolucije na delovima geometrije je jednostavno jer je dovoljno da maskirate model i primenite subdivision. Treba voditi računa o tome da ako ovo radite na modelu koji ima višestruke subdivision nivoe, morate biti na najnižem da bi alat radio. To znači da ćete za efikasnu upotrebu ipak morati da planirate unapred gde treba „dodati mesa“. Takođe, lokalni subdivide menja topologiju geometrije na mestima koja „usložnjavate“, što ponekad može biti nezgodno.

ZBrush je konačno dobio i lejere koji predstavljaju trend u 3D paketima. Sada i njime možete raditi prvo na onim delovima modela za koje imate inspiraciju, a možete i držati različite verzije iste geometrije, različite rezolucije, testirati ideje, ne morate imati striktni hronološki plan...

Kvorum za budućnost

(kliknite za veću sliku)

Ostalo je mnogo toga da se pomene, jer je ZBrush prepun opcija. Fenomenalni poly paint će vam omogućiti da slikate svoje teksture direktno po poligonima. Ne morate brinuti o UV mapama i sličnim stvarima – sve se to rešava pošto postignete ono što ste želeli. Direktno iz ZBrush‑a Pixologic je mudro ponudio link ka drugim paint aplikacijama (čitaj: Photoshop‑u) u vidu Zapplink plug‑in‑a. Ovo može izgledati nepotrebno, s obzirom na odlične paint sposobnosti samog ZBrush‑a, ali Pixologic razume kolika je baza korisnika i raznih plug‑in‑ova dostupna Photoshop‑u. U isto vreme Photoshop je gotovo sigurno već prisutan u produkcijskoj liniji svih potencijalnih korisnika ZBrush‑a, a mogućnost integracije sa postojećim softverom često presuđuje prilikom kupovine.

Jedna stvar koja nas nije oduševila u novom ZBrush‑u jeste nepostojanje lokalne dokumentacije. No, treba uzeti u obzir i da Pixologic tretira dokumentaciju kao živu stvar koja se svakodnevno menja na njihovom sajtu i na čemu radi praktično cela ZBrush zajednica, što je zaista redak slučaj.

Prijatno iznenađenje je i prelazak na user‑centric licenciranje, koje omogućava da svaki korisnik aktivira dve kopije (kućnu i kancelarijsku) softvera, pod uslovom da on sam zaista koristi obe. Takođe, ZBrush se može i deaktivirati preko Web‑a, ukoliko želite da prebacite softver na novu mašinu. Konačno, vlasnici ZBrush‑a mogu i da prodaju ili poklone svoju licencu trećem licu, što je velika prednost u odnosu na većinu softverskih paketa. Na ovaj način korisnici su, pored izvanredne fleksibilnosti, i dodatno obezbeđeni da njihova investicija u softver neće propasti. Imajući sve navedeno u vidu, ZBrush nema čega da se plaši – budućnost je ružičasta.

Autor se zahvaljuje kolegama iz Pixologic‑a na predusretljivosti i pomoći prilikom realizacije ovog teksta

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.