Virtuelni džeparoši

Nisam mogao da propustim da u novogodišnju Razglednicu ne ubacim vest iz kategorije „Čega se sve neće setiti...“. Eksperti za bezbednost Dino Dai Zovi i Charlie Miller iskoristili su rupu u Apple QuickTime plejeru za krađu Linden dolara od korisnika Second Life virtual reality igre firme Linden Lab. Dai Zovi je odranije poznat kao haker, a Miller je kreator prvog uspešnog hakerskog napada na Apple iPhone. Način da pomoću QuickTime‑a od korisnika Second Life‑a kradu virtuelne dolare otkrili su dok su radili na projektu u kojem je trebalo istražiti bezbednost korisnika on‑line igara.

Krađa je moguća ako se koriste verzija 1.178.4(3) igre i 7.3 QuickTime‑a. „Sve što žrtva treba da uradi jeste da, uz uključenu video opciju u Second Life‑u, stupi na područje čiji je vlasnik virtuelni lopov“, kaže Miler, i dodaje da će lopov odžepariti svakog korisnika igre koji prođe kroz njegovu teritoriju, nakon čega će virtuelni lik žrtve uskliknuti „Hakeri su me napali!“ Postoji i tržište virtuelnih Linden dolara, na kom 250 Linden dolara vrede jedan američki dolar, pa se krađa odvija u sivoj zoni između pravog i virtuelnog sveta.

Kako je ovo moguće? Second Life dozvoljava igračima da u objekte u virtuelnom svetu ugrade medijske sadržaje, koji reprodukuje QuickTime. Ti sadržaji mogu da se reprodukuju sve vreme ili kada lik igrača, avatar, stupi na teritoriju. Ako je igrač stupio na teritoriju čiji je vlasnik haker, on kroz QuickTime preuzima kontrolu nad akcijama igračevog avatara. Miller i Dai Zovi blokiraju avatar igrača, šalju 12 Linden dolara na svoj račun i narede avataru da vikne „Hakeri su me napali!“ Sve dok Apple ne objavi patch za QuickTime, Miler preporučuje isključivanje opcije da avatar reprodukuje video uključen u objekte virtuelnog sveta.

Facebook, MySpace i zavisnici

(kliknite za veću sliku)

„Dobar dan, moje ime je Piter i ima već dva sata kako se nisam ulogovao na Facebook.“ „Zdravo, Piter“, veselo će otpozdraviti ostalih 20 lica na sastanku grupe Social Networking Anonymous.

Ovo je možda nategnuta paralela između korisnika Interneta i u SAD raširenih Alcoholic Anonymous grupa za međusobnu pomoć bivših zavisnika. S druge strane, social networking sajtovi MySpace i Facebook postali su prava pošast, čiji se uticaj proširio na američko društvo. Kao što zavisnici broje minute do sledećeg piva ili linije kokaina, zavisnici od social networking sajtova broje minute do sledeće posete sajtu, sledeće e‑mail poruke koja ih obaveštava o novom pozivu za druženje ili virtuelnom poklonu koji im je neki prijatelj poslao. Iako su neko vreme rasli istom brzinom, poslednje statistike pokazuju da je MySpace usporio, dok broj korisnika Facebook‑a i dalje raste.

I ja sam doprineo porastu broja korisnika Facebook‑a: pre dva meseca sam, u roku od pet ili šest dana, dobio pozive od 15 ili 20 poslovnih partnera i desetak članova šire porodice da se povežemo preko Facebook‑a. Za poslovne kontakte sam odranije koristio LinkedIn, već nekoliko godina; Facebook je važio za „neozbiljan“ sajt. Dobro, rekoh, hajde da isprobam Facebook. U roku od nekoliko dana imao sam prvih 50 prijatelja.

Onda je postalo vrlo zanimljivo. Bratova žena je otkrila Facebook i u roku od nedelju dana povezala se sa stotinak školskih drugova i poslovnih partnera, „zarazivši“ i moju suprugu. Počela je da uz Facebook provodi po nekoliko sati, između poslovnih sastanaka, ujutru pred posao i uveče pred spavanje. Moja supruga, srećom, nije toliko vremena provodila na sajtu, ali je ovo bio prvi put da se toliko zainteresovala za neku Internet uslugu. Siguran sam da postoji isti broj zavisnika od MySpace‑a.

Da li Facebook i MySpace mogu da koegzistiraju, ili će Darvinov princip selekcije odrediti ko će biti novi kralj? Prema statistikama, Myspace.com je najposećeniji Internet domen u SAD: 4,92% od poseta američkih korisnika svim sajtovima završava na MySpace‑u. Samo u junu ove godine čak 7% poseta sajtovima završavalo je na MySpace.com‑u. U isto vreme, iako učestvuje sa samo 1% u posetama svim sajtovima, Facebook beleži najbrži rast broja posetilaca, pa je trenutno deveti po broju poseta, odnosno popularnosti.

Iako je publika oba sajta veoma slična, barem na nivou statistike, ipak postoje važne razlike. MySpace više posećuju žene, dok korisnici Facebook‑a imaju veće prosečne prihode, preko 60.000 dolara po domaćinstvu. Najveći deo korisnika Facebook‑a spada u kategoriju dobrostojećih stanovnika iz predgrađa većih gradova, koje firma Mosaic, koja se bavi ovakvim istraživanjima, karakteriše kao najbogatija domaćinstva u SAD. Najveća grupa korisnika koja se može identifikovati na MySpace‑u su iz domaćinstava sa jednim roditeljem ili iz porodica sa nižim primanjima.

Još jedan način da se mere razlike jeste praćenje koje sajtove korisnici posećuju nakon ova dva sajta. Korisnici MySpace‑a najčešće nastave ka sajtovima za izlaganje fotografija, kao što su YouTube, Flickr i Photobucket. Korisnici Facebook‑a često završavaju na sajtovima Slide, YouTube i Flixter. Primetna razlika je verovatno posledica činjenice da je Facebook počeo kao studentska mreža, pa 5% korisnika ovog sajta nastavlja ka sajtovima koji se uopšteno mogu svrstati u obrazovnu kategoriju. Interesantna je i statistika saobraćaja između Facebook‑a i MySpace‑a: od korisnika koji su posećivali Facebook, njih 20% je odatle nastavljalo na MySpace. To pokazuje da će ovi sajtovi nastaviti suživot, jer korisnici mogu da jasno prepoznaju šta dobijaju na jednom, a šta na drugom.

Facebook popularniji od pornografije

ta još na Internetu rade (ili traže) korisnici Facebook‑a ili MySpace‑a? Nakon sajtova tog tipa – a videli smo da dobar deo njihovih korisnika posećuje više od jednog social networking sajta – ovi korisnici najviše posećuju sajtove za pretraživanje (11,6%), a zatim Web e‑mail sajtove (8,5%). Blogovi su sledeći sa 6,1%, odnosno više nego četiri puta više od tradicionalnih sajtova sa vestima, koji dobijaju 1,5% poseta.

Pošto je najveći deo korisnika Facebook‑a i MySpace‑a iz studentske populacije, vredi pogledati koju od ukupno 172 kategorije sajtova najviše posećuju ovi korisnici u starosnoj grupi od 18 do 24 godine. Za divno čudo, Internet pornografija nije na prvom mestu. Internet folklor – nazvaću to i Internet urbanom legendom – kaže da je pornografija najviše korišćeni sadržaj Interneta. Od oktobra 2005. godine i 16,9% od ukupnih poseta američkih korisnika svim sajtovima, pornografija je pala na 11,9% u novembru ove godine, odnosno smanjena je za jednu trećinu.

U grupi korisnika starijih od 25 godina pornografija drži veoma dobro drugo mesto, iza sajtova za pretraživanje. Za korisnike od 18 do 24 godine social networking sajtovi su na prvom mestu, praćeni pretraživačima i Web e‑mail‑om, a pornografija je tek na četvrtom mestu. Generation Y, kako sada nazivaju ovu starosnu grupu, izgleda nema vremena da gleda gole koke na Internetu jer su prezauzeti ćaskanjem sa prijateljima. Eto iznenađenja!

Ova promena u načinu korišćenja Interneta, barem od strane jedne od najbrojnijih starosnih grupa, vrlo je važna, jer se čini da oni sve manje vremena provode koristeći tradicionalne programe ili servise za elektronsku poštu. Kada kroz Facebook ili MySpace mogu da komuniciraju sa prijateljima i prijateljima njihovih prijatelja, vrlo je malo razloga i vremena da se koriste starinski Hotmail, Google Mail ili Microsoft Outlook. Kada sam pročitao sve ovo, odjednom mi se Microsoft‑ovo ulaganje gotovo četvrt milijarde dolara u Facebook nije činilo besmislenim. Na kraju krajeva, Facebook nije više samo za đake i studente; neki od mojih prijatelja u listama svojih prijatelje imaju i svoje roditelje!

Apple, iTunes i video

(kliknite za veću sliku)

Od Njujorka do Los Anđelesa, već nekoliko godina, glavešine medijskih kuća u panici su da će Steve Jobs naglavačke okrenuti i njihovo poslovanje, kao što je to sa iTunes‑om uradio muzičkim kućama. Razloga za sada nema, ali...

Pre samo dve godine iTunes je punom parom probijao sve granice politike prodaje muzičkih sadržaja i usput definisao nove navike potrošača. Apple je bio toliko uspešan da danas celih 20% od ukupne prodaje muzike u SAD ide kroz iTunes. Nije bilo iznenađenje kada je Apple, 2005. godine, u prodaju pustio video iPod i time najavio da je sledeći cilj osvajanje video tržišta: video klipova, TV emisija i filmova.

Loša vest za Apple jeste da njihova strategija distribucije medijskih sadržaja ipak neće moći da se primeni na video sadržaje. MP3 plejeri opravdavaju svoju cene od prvog dana, jer sadržaj čitave vaše CD kolekcije možete odmah iskoristiti da napunite uređaj. Stvari drugačije stoje sa video plejerima: ne možete jednostavno ripovati vaše DVD‑ove i pohraniti ih u iTunes da biste kasnije mogli da ih gledate na iPod‑u, iPhone‑u, iPod Touch‑u ili AppleTV‑u. U ovom poslednjem slučaju, potrošili ste 299 ili 399 dolara ali još ne možete da gledate film iz vaše postojeće kolekcije, već morate da ih kupite preko iTunes‑a.

To i ne bi bilo toliko loše – na kraju krajeva, epizode TV serija koštaju po $1,99, a filmovi $14,99 – kada bi svi video sadržaji bili raspoloživi na iTunes‑u, ali veliki studiji već neko vreme ne prodaju najnovije sadržaje preko iTunes‑a, što zbog straha da time možda pomažu najvećem budućem konkurentu, što zbog obaveza prema partnerima sa kojima imaju ugovore za ekskluzivnu distribuciju. Zbog toga na iTunes‑u ne možete naći nove filmove, ali možete one iz starih kataloga studija Paramount, Lionsgate i MGM.

Nako vreme iTunes je bio veoma popularan zato što se u Apple‑ovoj radnji mogla kupiti svaka nova TV serija, ali u zadnje vreme nije tako. NBC mreža je u jesen ove godine najavila da će sa iTunes‑a povući svoje programe kada postojeći ugovor istekne, tj. na kraju 2007. godine. NBC programi činili su celih 40% prometa iTunes‑a, ali je po ugovoru za sve te programe NBC dobijao samo 16 miliona dolara.

Realna vrednost uređaja kakav je video iPod ili iPod Touch opada, jer su se na tržištu pojavili jeftiniji i jednostavniji načini da se prati TV program ili filmovi. Amazon.com i Netflix.com sada omogućavaju da se filmovi gledaju direktno sa njihovih sajtova, krajem 2007. više od 26% domaćinstava posedovalo je digitalni video snimač, odnosno DVR nalik na TiVO, a 52% stanovnika koji poseduju brzi priključak na Internet može da besplatno gleda program bilo koje velike TV mreže.

Verni iTunes kupci ne mogu reći ni da je NBC kriv za sve, ili da ova kuća više ne prodaje svoj program: TV emisije se besplatno mogu naći na NBC.com‑u, a u skoroj budućnosti i preko HULU.com portala. Bez NBC‑a iTunes je samo 60% od onoga što je bio pre samo nekoliko meseci. Da i ne pominjem još jedan udarac za iTunes i celu industriju, pravi force majeur: nezadovoljni tantijemama koje dobijaju kada se njihova dela prodaju preko Interneta ili na bilo koji drugi netradicionalni način, televizijski i filmski pisci scenarija su stupili u štrajk, pa već par nedelja na TV‑u i na Internetu nema novih epizoda najpopularnijih (i svih ostalih) programa. Za par meseci biće snimljen i najveći deo filmova čiji su scenariji prodati do početka štrajka, pa ćemo tek videti uticaj ovog razvoja događaja na tržište.

Postoje i neke jednostavne izmene u Apple iTunes poslovnom modelu, kao što je prelazak sa plaćanja da bi se sadržaj download‑ovao i preneo u vlasništvo kupca na model plati‑pa‑gledaj, koji preferiraju holivudski studiji. Interesantnija bi bila opcija kada bi Apple na iTunes usmerio više „čistih“ Web sadržaja, profesionalnih i amaterskih, i kada bismo počeli da viđamo linkove Download to iTunes/iPod za video sadržaje koji su danas formatirani kao video podcasts.

Da bi i vuk bio sit i ovce na broju (iTunes vuk, a studiji ovce?), Apple bi morao da pristane na varijantu gde bi video sadržaji velikih studija u sebi sadržali reklame i na taj način približili iTunes današnjem TV modelu. ITunes bi tada dobio deo tržišta za on‑line reklame, za koje istraživačka kuća Forrester procenjuje da će do 2012. porasti na 7,2 milijarde dolara. Time bi kupci izgubili komfor gledanja TV programa neprekinutih reklamama, gde standardna emisija u jednočasovnom slotu u proseku zaista traje oko 40 minuta: zamislite Lost bez iritantnih prekida za reklame na svakih 8 minuta!

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.