Pogled kroz široki prozor

Philips 47PFL9532D/10

Gotovo svi već godinama gledamo u TFT monitore, ali je u dnevnoj sobi i dalje CRT televizor. Kašnjenje je uslovljeno sazrevanjem novih tehnologija, jer su do skora paneli većih dimenzija bili preskupi za masovnu komercijalnu eksploataciju. Najpre smo krenuli prema plazma panelima, a sa masovnom produkcijom i drastičnim pojeftinjenjem LCD panela i ova tehnologija dolazi u centar pažnje. Pratio ju je drastični porast dijagonale televizora - kod CRT-a je 72 cm uglavnom bila gornja granica, a danas prosečna dijagonala dostiže 40-42 inča, odnosno prelazi jedan metar. To donosi novu percepciju televizora kod najšire korisničke populacije, jer oni postaju kućni bioskopi u pravom smislu te reči.

Veliki ekran zahteva i bolju sliku, pa je u toku tranzicija ka HDTV standardima, koji su zamenili proporciju 4:3 odnosom 16:9, mnogo bližem sinemaskopu, što omogućava prirodnije gledanje filmova, bez ogromnih crnih okvira iznad i ispod slike. Neke "dečije bolesti" LCD tehnologije su takođe zalečene, a pre svega nemogućnost posmatranja slike pod većim uglom; današnju generaciju LCD televizora možete gledati zavaljeni u fotelju u bilo kom uglu sobe, čak i komfornije nego ranije - slika je veća i šira, pa je samim tim i ugođaj potpuniji. Da bismo vas uveli u svet modernih televizora i objasnili šta je bitno pri biranju optimalnog modela za vaše potrebe, u ovom tekstu nećemo samo opisivati televizore u izlozima prodavnica; objasnićemo i osnovne pojmove vezane za današnje TV standarde i tehnologiju prikaza.

Šta je HDTV?|

Crypton LCD TV 32" X1

HD znači High Definition, pa skraćenica HDTV označava televizijsku sliku koja se raščlanjuje na više elemenata (piksela) nego televizijska slika standardne definicije (SDTV). Uobičajena rezolucija slike u evropskom PAL sistemu je 720*578 piksela, pa se svaki prenos koji podrazumeva više piksela naziva HD. Istorijski gledano, Francuska je 1949. godine prva uvela HD televiziju sa 819 linija čije je emitovanje trajalo sve do 1983. Slika je bila crno-bela, jer je ceo "TV etar" (podučje radio talasa za emitovanje TV programa) već bio strogo podeljen, a emitovanje kolorne slike prouzrokovalo bi mešanje susednih kanala.

Upravo je ograničenje opsega prepreka da se kroz ranije definisane kanale "proturi" slika veće rezolucije, pa 1983. godine International Telecommunication Union uvodi standard ITU-R koji definiše HDTV kao sliku odnosa 16:9, sa 1080 aktivnih linija koje se naizmenično iscrtavaju (interlaced scan - 1080i) frekvencijom od 50 Hz (u NTSC standardu 60 Hz) ili 1080 linija koje se odjednom icrtavaju (progressive scan - 1080p) frekvencijom od 25 Hz (za NTSC 30 Hz).

Mnoge članice ITU su se protivile standardu 720p koji je danas najrašireniji, pa su tek znatno kasnije uvedeni standardi horizontalne rezolucije koji definišu HDTV slike kao 1920*1080 ili 1280*720. Sve to ipak nije dovelo do stalnog emitovanja HDTV programa sve do pojave digitalnog prenosa kojim se značajno smanjio potrebni opseg za prenos HDTV signala. Postojeći emiteri, naime, nisu hteli ni da čuju da imm neko za emitovanje jednog programa zauzme čak tri prenosna kanala. Na grafikonu možete da vidite koliko su HDTV formati veći od standardne televizijske slike, a u tabeli su navedene rezolucije HDTV uređaja koje se trenutno primenjuju.

Šta je DVB?|

Grundig 37LXW948600

U objašnjenju za HDTV namerno smo izostavili DVB (Digital Video Broadcasting), jer to nije jedini digitalni standard za emitovanje TV programa visoke rezolucije. Naime, kao što nisu mogli da se dogovore oko frekvencije struje (50/60 Hz) i prvih standarda za televiziju (PAL/NTSC), tako su i ovaj put Amerikanci i Evropljani usvojili različita pravila.

U Americi ih je definisao Advanced Television Systems Committee, pa se standard zove ATSC. Pored toga što je prilično sličan evropskom, karakterističan je po tome što za dozvoljava emitovanje samo jednog programa po kanalu. Kanali su, kao i kod standardne televizije, međusobno razmaknuti za po 6 MHz.

U prosesu izrade evropskog standarda učestvovalo je više institucija a objavili su ga Joint Technical Committee (JTC) of European Telecommunications Standards Institute (ETSI), European Committee for Electrotechnical Standardization (CENELEC) i European Broadcasting Union (EBU). I DVB podrazumeva niz pravila za emitovanje TV programa, ali njegova ključna prednost, zbog koje je mnogo šire prihvaćen, je što omogućava da se kroz jedan kanal emituje čak pet programa u standardnoj rezoluciji ili dva programa HD rezolucije.

Standard definiše zemaljski način emitovanja DVB-T (terrestrial), satelitski DVB-S, kablovski DVB-C, a kasnije je razvijen niz podstandarda za DVB-H (handheld - za mobilne uređaje), DTT ili DVB-MT (zemaljsko emitovanje preko mikrotalasa), razne multipoint servise (DVB-MS, DVB-MC), DVB-CPCM (content protection and content management) za "savršenije" načine isporuke sadržaja... standard će se verovatno razvijati u nedogled.

Digital Video Broadcasting definiše sve što vam za prenos digitalnog video signala može zatrebati, bez obzira na to gde i kako ga primate. Poenta primene DVB signala je što je (kao i svaki digitalni signal) mnogo otporniji na smetnje - u DVB signalu ćete ili uživati u savršenstvu ili ga uopšte nećete videti!

Dijagonala i rezolucija|

LG 42PT81

Jednostavno pravilo kaže da treba kupiti najveći dostupni ekran koji se uklapa u prostor u kome će on raditi. Naravno, HDTV neće biti na vašem radnom stolu, ali morate da vodite računa o dimenzijama, uklapanju sa ostalim nameštajem, a ponekad i o nosivosti postolja ili nosača koji će ga držati. Naravno, dobro bi bilo da (pored televizora) još neko može da sedi u sobi, a preporučene razdaljine sa kojih je uputno posmatrati program u odnosu na dijagonalu displeja su 70 cm do 1.5 metar za displej 20-27", 1,8 - 2,5 m za displej 32-37", 3 do 4,2 metra za displej 42-46" odnosno 3,5 do 5 metara za displej dijagonale 50". To su samo preporuke, a sami ćete otkriti šta vama najviše prija, što u velikoj meri zavisi od vaše dioptrije. Ipak, na ekranu koji zauzima veći deo vašeg vidnog polja često ćete više uočavati smetnje i greške nego ono zbog čega ste seli da gledate program.

Što se tiče rezolucije, gotovo da ne možete naći ništa sem HD Ready (720p + 1080i) i Full HD (1080p) ekrana, a što se nas tiče, razlika je diskutabilna. Najbolje je da sadržaj bude u prirodnoj rezoluciji ekrana (piksel-na-piksel). Ako gledate standardnu televiziju, na obe rezolucije slika će se prilično drastično reskalirati (uvećati), a od algoritma za uvećanje najviše će zavisiti da li je ono što gledate podnošljivo. Čak se i većina HD sadržaja na Blu-ray i HD DVD diskovima još uvek nudi u rezoluciji 720p (iako se sve češće pojavljuju i 1080p), pa će i takav sadržaj Full HD televizori reskalirati.

Investicija u Full HD može se pravdati na dva načina. To je, pre svega, naprednija tehnologija i matrica, pa ste sigurniji da nećete kupiti nešto zastarelo, a ulažete i u budućnost, da biste sve predstojeće 1080p sadržaje gledali bez preplitanja (interlace). Kontraargument je da će do masovnije pojave tih sadržaja verovatno izaći i mnogo savršeniji modeli Full HD televizora. Drugi argument koji bez sumnje govori u prilog 1080p koncepta je primena uz računar. Uz Full HD je prijatnije raditi, gomila gedžeta iz Viste može vam stalno prikazivati vreme, vesti, kursnu listu i sijaset drugih stvari, a isporuka HD sadržaja i reskaliranog SD sadržaja ubedljivo je najbolja iz Media Center računara kakav smo i mi koristili za testiranje. Još ako imate neku napredniju tehnologiju (na primer AVIVO) koja primenjuje komplikovanije algoritme za reskaliranje, deinterlacing, eliminisanje šuma i moarea prilikom prikazivanja videa, biće to pun pogodak. Kao što vidite, uz svo usavršavanje potrošačke elektronike, računar ostaje alatka bez koje se ne može i sa kojom je sve neuporedivo jednostavnije i bolje.

Ugao vidljivosti i vreme odziva|

Panasonic TH-50PV7P

Ekrani plazma televizori su sastavljeni od tačkica (piksela), koji su zapravo izvori svetlosti. Zato plazma televizore možete gledati i sa strane, a da ne primetite razliku u odnosu na posmatrača koji gleda spreda. To su "hladni" izvori svetla - pikseli kod plazme reaguju trenutno, pa nema zadržavanja prethodne slike na ekranu u vreme kad bi već morala da se iscrta sledeća, što se najviše uočava kod brzih promena u akcionim scenama. Ukratko, plazma je preuzela mnoge dobre osobine klasičnih CRT TV prijemnika.

LCD HDTV uređaji se zasnivaju na tehnologiji tečnih kristala, molekula koji imaju znatno veću inerciju i potrebno im je neko vreme da se "vrate" u prvobitno stanje nakon iscrtavanja slike. Odatle važnost vremena odziva kod LCD displeja. Ovi displeji nisu izvori svetla, već se izvor svetla nalazi iza matrice kristala koji manje ili više "propuštaju" pozadinsko svetlo. Od kvaliteta izrade ove matrice zavisi koliko će se "propušteno svetlo" videti sa strane, pa odatle i problemi sa uglom vidljivosti.

Ako kupujete uređaj za stan koji će ukućani uglavnom gledati "spreda", dajemo prednost LCD tehnologiji, zbog življih boja, većeg kontrasta, bolje osvetljenosti i veće rezolucije. Ako kupujete uređaj za kafić ili izlog, prednost dajemo plazmi jer je disperzija "gledača" daleko veća i nisu svi skoncenrtisani ispred ekrana, a i za izlog je bolje da slika što duže bude u očima prolaznika. Ako su vam omiljeni programi National Geographics i Discovery, opet dajemo prednost LCD-u, ali ako volite sport, igre, akciju - plazma je zbog bržeg odziva nezamenjiva. Dakle, kafić u kome se prate sportski prenosi i navija treba da nabavi plazmu, a kućni ljubitelji filmova i dokumentaraca LCD.

Da li su bitni tehnički podaci? Najstrašniji "horor" koji može da vas snađe je da krenete u proiveru njihove verodostojnosti. Na primer, nigde nije tačno propisano koje i kolike se promene tolerišu kad se menja ugao gledanja. A za vreme odziva proizvođač može da stavi šta hoće. Jedina standardizovana metoda je TrTf (rise time + fall time) koja propisuje da se vreme odziva dobija sabiranjem vremena da se osvetljaj tačke popne od 10% na 90% i vremena koje je potrebno da osvetljaj tačke padne sa 90% na 10%. Hmmm...

Za početak, ova dva vremena nisu jednaka. Tr je obično mnogo kraće od Tf, pa ako je recimo vremena odziva 8 milisekundi, Tr je obično 2 ms, a Tf 6 ms. Postoje i slučajevi kad je proizvođač "zaboravio" da sabere ova dva vremena, pa u specifikacijama naveo samo Tr. Zatim, većina proizvođača je prešla na prikazivanje odziva metodama black-to-black (ukupno vreme da se tačka promeni od crne, preko bele, nazad do crne) ili gray-to-gray. Ova potonja metoda je naročito popularna jer ne postoje nikakva pravila - čak ni to da li se od sive-do-sive ide preko crne ili preko bele boje.

Predlažemo vam da potpuno zaboravite specifikacije i pogledate sadržaje koji vas zanimaju na ekranima koji su ušli u vaš uži izbor. Ako volite akciju, pustite nešto živahno na ekranu, pa ako vam ne smeta smear - kupujte. Takođe, zađite sa strane i osmotrite sliku. Ako nema vidljivih promena koje vam smetaju ili ako niko i neće gledati sa strane - to je opet pravi izbor za vas. LCD tehnologija stalno napreduje i teško ćete realno uočiti neke od ovih nedostataka, a oštrina, definicija, punoća boja, osvetljenje i kontrast su na strani LCD-a. Da li ste znali da je rezolucija HD Ready plazma uređaja "samo" 1024*768 naspram pravih 1366*768 kod LCD-a?

Interlace, deinterlace...|

Pioneer PDP-506XDE

Prikaz sa preplitanjem i snalaženje HDTV uređaja sa prikazom sadržaja se često zanemaruje u prikazima. Kod standardne televizije slika se zaista iscrtava "u dva poteza" (fields): najpre neparne linije, pa onda parne. Problemi, kao i uvek, treba da se diskutuju u odnosu na primenu i afinitete. Najpre se podelimo na ljubitelje filma i ljubitelje sporta.

Ljubitelji filma vole bioskop i veliki ekran kupuju najpre zbog toga da bi se osećali kao u bioskopu. Filmovi su snimani filmskom kamerom koja odvajkada radi sa 24 slike u sekundi. Kod evropske televizije koja radi na 25/50 Hz, svaka slika iz filma je veštački podeljena na dve poluslike, pa se praktično isti sadržaj ponovi dva puta. Zato su filmovi na evropskim televizijama neznatno ubrzani (za oko 4,1%), što su evropski posmatrači odavno prestali da primećuju (kao i mnoge druge stvari). Problem "telekiniranja", kako se stručno naziva prebacivanje sa filma u video zapis, zapravo je mnogo veći za američke posmatrače i NTSC standard, u kome se slika prikazuje u režimu 30/60 Hz. Zbog toga su izmišljeni razne komplikovane metode da se 24 slike prebace na 60 slika u sekundi poput pull-down 3:2 algoritma. Ovaj nerazumljivi izraz zaista ne morate ni da pamtite jer teško da ćete u Evropi ikada naići na problem, ali činjenica je da se na TV-u svaka filmska slika faktički prikaže dva puta što prouzrokuje da se kod brzih scena ponekada primeti to "poskakivanje" koje se naziva judder.

Samsung LE-40M71BX

Ljubitelji sporta prate programe i prenose snimljene video kamerom koja takođe snima isprepleteno, pa se ne prikazuje ista slika dva puta - u drugom prolazu, kamera zabeleži drugi položaj igrača ili lopte. Ukratko, ako ste ljubitelj sporta, čak vam neće ni prijati da gledate sportske sadržaje u progressive modu, jer će slika biti sastavljena od dve slike - jedne koja je snimljena nešto ranije i druge koja je snimljena nešto kasnije. Dakako, režiseri sportskih prenosa uvek misle na kadriranje, ali može se desiti da ponekad vidite "duplu" sliku.

Ovo pitanje je donekle povezano i sa činjenicom da se pojavljuje sve više HDTV uređaja koji podržavaju 100 Hz, što znači da oni po definiciji svaku sliku ponove po dva puta. Kod filma, to znači da će sliku ponoviti čak četiri puta pre nego što pređu na sledeću i samim tim izraženiji judder efekat, a kod sporta to znači da ćete pored "duple slike" videti i judder efekat zbog ponavljanja slika.

Sa druge strane, frekvencija osvežavanja od 100 Hz daleko manje zamara oči, pa vam ostaju samo dva rešenja. Najbolje je da vaš HD priključite na Media Center računar koji ima znatno savršenije deinterlace algoritme i "goniće" vaš displej najvećom mogućom frekvencijom, a drugo rešenje je da sačekate HDTV uređaje na 100 Hz koji će imati neku vrstu motion compensation mehanizma (kakav imaju sve današnje grafičke kartice) i koji će eliminisati judder efekat koji nastaje usled nesklada brzine sadržaja i brzine kojom se sadržaj prikazuje. Ne sumnjamo da će se takvi 100 Hz HDTV uređaji pojaviti - samo je pitanje vremena. Kao privremeno rešenje, neki proizvođači nude umetanje crnih ekrana umesto višestrukog ponavljanja slike, što pomaže pri gledanju filmova, ali ne i kod ostalih sadržaja.

Kako smo testirali?|

Sharp C32WD1E

Za razliku od testiranja računara i PC komponenti, kvalitet prikaza monitora ili televizora zahteva i određenu subjektivnu komponentu. Postoje specijalizovani programi za testiranje prikaza, ali je njihova upotreba opet vezana za opservaciju specifičnih grafičkih sadržaja, od kojih svaki ima zadatak da eksponira određene karakteristike ekrana i olakša onome ko testira uočavanje nedostataka, ili učvrsti uverenje da nedostataka nema. Za upravo sprovedeno testiranje televizora koristili smo Passmark Monitor Test, jednu od najboljih aplikacija te vrste na tržištu.

Ocena kvaliteta prikaza ne može se doneti samo na osnovu opservacija pojedinačnih karakteristika kolorita, osvetljaja, kontrasta i geometrijskih detalja. Vrlo bitan element u evaluaciji je i ponašanje ekrana u realnom radu, a za to se koriste sadržaji kakve bi korisnici inače na tim ekranima u svojim domovima pratili. Vodili smo računa da budu zastupljene sve vrste sadržaja, kako oni koji demonstriraju karakteristike samog TV tjunera (kablovski TV kanali), tako i video materijali, i to jednako standardni DVD materijal koji demonstrira kvalitet reskaliranja, kao i HDTV filmovi koji omogućuju procenu kvaliteta prikaza u punoj rezoluciji.

Za reprodukovanje sadržaja koristili smo Media Center notebook računar opremljen HDMI priključkom, što znači da se komunikacija između izvora slike i samih televizora odvijala digitalnim putem, u maksimalnoj mogućoj rezoluciji, a visoke performanse grafičkog akceleratora na samom računaru obezbeđivale su besprekoran kvalitet same reprodukcije. Testiranje smo obavljali timski, a ocene donošene posle opsežne diskusije o svakoj od njih, čime je mogućnost greške svedena na minimum.

Četiri kategorije

Sony KLV-40U2520K

LCD i plazma televizore na testu podelili smo u četiri kategorije, rukovodeći se dijagonalom ekrana kao najlogičnijim kriterijumom, koji većini korisnika predstavlja osnov pri izboru. Dijagonala ne određuje samo veličinu ekrana (tj. mogućnosti za uklapanje samog uređaja u raspoloživi prostor u stanu ili kancelariji), već i cenovni okvir, barem u grubim crtama.

Modele nismo delili po tehnologiji (mada i plazma i LCD imaju svoje specifične prednosti i mane), želeći da omogućimo ravnopravnu utakmicu ovim dvema tehnologijama. Naš prikaz je pokazao da na tržištu dominiraju LCD modeli, ali pojedini proizvođači kao što su Panasonic i Pioneer, još uvek vrlo snažno forsiraju plazma tehnologiju. Među nagrađenim modelima ima i LCD i plazma televizora, što dokazuje da pobednik u ovoj trci još nije odlučen.

Dosta je bilo teorije - prelazimo na podele koji su, karatkeristikama i kvalitetom, privukli našu pažnju i zaslužili neku od nagrada. U tabelama ćete videti i karakteristike televizora koji su možda za neki korak zaostali, ali takođe mogu biti interesantna kupovina.

Za opis i tabelu karakteristika 30 televizora, listu pobednika po kategorijama i preporuke naših urednika pogledajte PC #140.

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.