 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
|
||||||||||||
|
|
 |
 |
 |
|
|||||
| ||||||||
|
|
Aleksandar Veljković | |
|
|
|
|
Vreme jeftinih panela |
|||
|
|
||
|
|
Na našem uporednom testu našla su se 62 monitora koji predstavljaju relevantan presek trenutne ponude na domaćem tržištu. U odnosu na prošlogodišnji veliki pregled, nije se dogodilo ništa neočekivano - cene padaju, a kvalitet i dijagonale rastu... | |
Godišnji test monitora počinjemo prirodnim pitanjem: koliki je put LCD tehnologija prevalila u poslednjih 12 meseci? Šta se promenilo i da li ima razloga da zamenite svoj (zastareli?) LCD ili CRT ekran? Da li se LCD paneli konačno po preciznosti i ujednačenosti reprodukcije boja mogu porediti sa referentnim modelima baziranim na katodnim cevima? Ovim tekstom ćemo pokušati da odgovorimo na sva ta pitanja, kao i da vam damo preporuke za kupovinu monitora. Na prvi pogled, nije se puno toga promenilo u odnosu na proleće 2007. godine. LCD tehnologija, koja je još onda dostigla visok stepen zrelosti, sada je dodatno izbrušena, tako da su se razlike u kvalitetu prikaza između ekonomske klase i skupih monitora usmerenih ka profesionalcima smanjile do te mere da ih samo istančano oko grafičkog dizajnera ili pasioniranog fotografa može uočiti. Distributerima monitora u fazi pripreme ovog testa nismo ispostavili striktne zahteve što se izbora modela tiče, već smo sugerisali da na test pošalju reprezentativan presek aktuelne ponude njihovih brendova. Rezultat je vrlo zanimljiv i upućuje na neke prilično jasne trendove. Trendovi
Tržištem dominiraju niskobudžetni monitori koji poseduju samo bazičnu konektivnost; više od polovine monitora na testu nije bilo opremljeno digitalnim (DVI) priključkom (prošle godine je 60% njih imalo DVI), za koji se ne tako davno smatralo da predstavlja budućnost prenosa slike od grafičke kartice do monitora i da će vrlo brzo potisnuti analogni VGA konektor. Jedan od razloga za to može biti i različita politika oporezivanja monitora sa DVI priključkom, koja dodatno naglašava razliku u ceni ove dve kategorije, stvarajući jaz zbog koga će potencijalni kupac dobro razmisliti da li mu je DVI priključak neophodan. Verovatno je iz istog razloga i broj monitora opremljenih HDMI priključkom relativno mali, iako su oni u svetu sve popularniji. Primećujemo da se i broj modela sa ugrađenim zvučnicima (koje zovemo i multimedijalni) diskretno smanjio, što nam govori da kupci nisu spremni da ovaj element dodatne funkcionalnosti dodatno plate, najčešće zato što već imaju zvučni sistem kojim su zadovoljni. Uostalom, kvalitet zvuka koji proizvode zvučnici ugrađeni u monitore je retko uporediv čak i sa nekim jeftinijim eksternim zvučnicima. Doduše, u slučajevima kada "višak" zvučnika u monitoru praktično i nije ugrađen u cenu, na njega se gleda kao na dodatak koji svakako ne može da škodi, naročito za računare u kancelarijama. Što se tiče proporcija slike, široki monitori su preovladali. Doduše, razlika nije ravnomerno distribuirana kroz čitav raspon dijagonala - dok se kod dijagonala većih od 20" u ponudi mogu naći isključivo široki modeli, kod manjih dijagonala se (i to proporcionalno njenom smanjenju) ravnopravno u ponudi mogu naći i "klasični" monitori proporcije slike 5:4. Dakle, kod kupaca koji traže niskobudžetne proizvode još uvek postoji značajno interesovanje za monitore klasičnih proporcija, a ni u poslovnom svetu široki ekrani još nisu masovno prihvaćeni. Da u doglednoj budućnosti treba očekivati potpuno odumiranje uskih ekrana možemo zaključiti i poređenjem panela koji su ugrađeni u modele jedne, odnosno druge kategorije. Najnovija generacija panela, sa naprednijim karakteristikama, sreće se isključivo kod širokih modela, dok su monitori klasične proporcije često bazirani na 2-3 godine staroj tehnologiji. Ni cena ne ide u prilog opstanku uskih monitora, pošto su po pravilu skuplji od širokih konkurenata - razlog je verovatno u smanjivanjima serija. Jedini paneli najnovije generacije koje smo videli u monitorima sa 5:4 ekranima bili su oni u novim Samsung-ovim modelima od 17" i 19", 743N i 943N. Uski ekrani neće preko noći nestati, ali trend njihovog odumiranja je jasan.
Glare paneli (reflektivna površina), prošle godine tako popularni, kao da su izašli iz mode - samo jedan od 62 monitora na testu imao glare panel (NEC LCD19WMGX). Glare obrada se još drži kod notebook računare, što proizvođači pravdaju tvrdnjom da takav površinski sloj proizvodi ubedljiviji osvetljaj i kontrast (što je, na osnovu subjektivnog utiska, utemeljena tvrdnja), ali je izgleda "smrtnu presudu" ovim panelima doneo otpor korisnika prema sekundarnim problemima koji su posledice refleksije. No, kao što je to slučaj u svetu prave mode, neki trendovi se ciklično vraćaju, pa nikad ne znate šta će doneti naredna sezona. Dalje pojeftinjenje velikih panela drastično je snizilo jaz u cenama između modela različitih dijagonala, tako da doskora ekskluzivni paneli dijagonale 22" danas mogu da se smatraju niskobudžetnim tj. ekranima koji nude najbolji odnos između kvaliteta, subjektivnog ugođaja i cene. Razlike u ceni između ekrana dijagonale 22" (bez DVI priključka) i onih dijagonale od 19" ili 20" u mnogim slučajevima nisu veće od 20-30 evra, tako da je zaključak jasan - čak i ako nemate puno novca da uložite u monitor, nema razloga da ne kupite model dijagolale 22". Doduše, 19" je i dalje bazična ponuda (više od trećine monitora na ovom testu je upravo te dijagonale), ali to tumačimo s jedne strane željom trgovaca da se što brže oslobode lagera (što se posebno odnosi na modele uskih ekrana, kojih u ovoj dijagonali ima dosta), a s druge strane inertnošću kupaca koji i ne gledaju veće monitore, u ubeđenju da su im oni preskupi. Apsolutni hit je dijagonala od 24", koja je preuzela prošlogodišnji cenovni rang monitora od 22", donoseći raskošnu HD rezoluciju 1920*1200 tačaka. Cene monitora od 24" su u rapidnom padu i već je u najavi veći broj niskobudžetnih modela bez digitalnih priključaka, tako da će vrlo brzo i cene 24" monitora ispod 300 evra biti realnost. U klasi 24-28" dominiraju tehnološki napredni proizvodi, koji su sa svojom HDMI podrškom spremni da vam pruže pun ugođaj HDTV prikaza. Tehnologije panela danas
Na tržištu LCD panela danas razlikujemo tri osnovna tipa. Napredniji, IPS i VA paneli, koji su doskora bili prilično rasprostranjeni, ustupaju mesto jeftinim TN panelima, ne samo zbog cene već i zbog činjenice da je tehnologija TN panela evoluirala u dovoljnoj meri da se slika koju daju veoma približila IPS i VA tehnologiji. Doduše, monitori namenjeni profesionalnoj primeni još uvek su pretežno bazirani na IPS (koju razvija LG/Philips) i PVA tehnologiji (čiji je nosilac Samsung), ali na ovom testu njih skoro da nije ni bilo sem Samsung 275T ima PVA panel, a preostali monitori su bazirani na novijim ili starijim varijantama TN panela. Osnovne karakteristike TN panela su niska proizvodna cena, lošiji uglovi vidljivosti, brz odziv piksela, niži kontrast i lošija reprodukcija boja. IPS (i Super-IPS) paneli nude bolje uglove vidljivosti, odličnu reprodukciju boja, ali i sporiji odziv piksela i jednako problematičan nivo kontrasta kao i TN. VA tehnologija, u nekoliko svojih varijacija, označenih kao MVA (osnovna izvedba), P-MVA, PVA i Super-PVA, nudi pametan kompromis između TN i IPS tehnologija, obezbeđujući optimum kvaliteta, ali i zadovoljavajuću brzinu odziva. MVA paneli nude superiornu reprodukciju boja u odnosu na TN, ali ne i u odnosu na IPS, odlične uglove (mada još uvek ne tako dobre kao IPS), najsporiji odziv piksela, ali zato ubedljivo najbolji kontrast. P-MVA paneli su napravili korak napred u ubrzanju odziva korišćenjem overdrive rešenja, dok su kod PVA panela (koji su danas najčešće korišćena vrsta panela kod profesionalnih monitora) dodatno poboljšani uglovi vidljivosti (dostignuti su IPS standardi), a kontrast je dalje poboljšan, tako da PVA paneli nude najubedljiviju dinamiku kolorita.
Veliki TN panela doveo je do toga da se sve češće i u naprednijim modelima IPS i PVA paneli zamenjuju TN tehnologijom, što je rezultiralo padom cena LCD monitora. Najveći pomak je zapravo učinjen onog trenutka kada su 6-bitne TN panele, koji su punu paletu boja formirali rasterizacijom, počeli da zamenjuju 8-bitni, koji nude punu paletu od 16,7 miliona boja. S druge strane, tehnologija dinamičkog kontrasta je dovela do povećanja dinamičkog raspona kolorita, a optimizacija prikaza pri korišćenju dinamičkog kontrasta daje rezultate koji se po efektnosti mogu porediti sa slikom naprednijih tipova panela. Sve ovo važi pre svega za multimedijalnu, odnosno amatersku primenu; fotografije će biti vrlo realistične i prijatnije za oko, ali se fini gradijenti manjih raspona (do 10%), razvučeni preko veće površine slike po vertikali, još uvek neće precizno percipirati. Srećom, precizna kalibracija boja nije od ključne važnosti za većinu kupaca - za njih TN paneli daju sasvim zadovoljavajući kvalitet prikaza. Testiranje i ocenjivanjeZa razliku od testiranja drugih vrsta PC komponenti čije se performanse određenim benchmark testovima mogu egzaktno (brojčano) predstaviti, ocenjivanje monitora je posao u kome posmatranje i subjektivni utisak predstavlja osnov za upoređivanje. Naravno, postoje specijalizovane aplikacije koje kroz niz karakterističnih ekrana omogućavaju jednostavan uvid u kolorit, geometriju i svetlosne parametre, na osnovu kojih donosimo ocene za različite kvalitete panela. Najvažniji je Passmark Monitor Test, a naša procedura obuhvata i posmatranje reprodukcije fotografija, video materijala (DVD filmova), kao i procenu brzine odziva ekrana kroz 3D igre i DirectX testove specijalno pripremljene za merenje performansi. Treba proceniti i druge osobine monitora koje mogu uticati na izbor, kao što su dizajn, ergonomski parametri, broj i vrsta priljučaka, te dodatni elementi funkcionalnosti.
Maksimalan broj poena koje jedan monitor može da osvoji na našem testu je 90. Od toga 50 poena može da donese kvalitet slike, a 40 funkcionalnost (svaki od parametara pojedinačno može da donese maksimalnih 10 poena). Iako u većini slučajeva prilično dobro korespondiraju sa pripadajućim parametrima tehničke specifikacije, dešava se da jedan monitor ima neki od parametara bolje ili lošije ocenjen od drugog monitora, iako su im tehničke specifikacije iste - utisak ocenjivača igra važnju ulogu. Ove godine smo nastojali da budemo restriktivniji pri dodeljivanju brojčanih ocena, svesni da je neophodno stvoriti prostor za dalje unapređivanje tehnologija u budućnosti. U rubrici "Vrsta i broj konektora/dodaci", ocena zavisi od postojanja DVI/HDMI priključka, USB haba, zvučnika, slušalica, S-Video ili kompozitnog priključka i slično. Svaki bitan priključak ocenu podiže za 2 poena, dok oni manje značajni "vrede" po 1 poen. U rubrici "Rotacija ekrana i podešavanje pozicije" ocenjuje tip postolja (da li poseduje mogućnost vertikalne promene pozicije panela ili ne), raspon uglova pod kojima se monitor može naginjati unapred ili unazad, pomerati u prostoru, mogućnost promene orijentacije ekrana za 90 stepeni (Pivot)... "Korisnički interfejs" ocenjuj organizaciju, praktičnost i pristupačnost parametara OSD menija, ali i položaj i udobnost korišćenja tastera. Napokon, tu je i pomalo kontroverzna ocena za dizajn, u kojoj konvencionalan izgled nosi oko 5 poena, dopadljiviji monitori obično dobijaju 7 poena, moderno stilizovani sa nekim efektnijim detaljima 8 poena, veoma originalni i elegantni monitori 9, a samo oni čiji je dizajn izuzetan mogu da osvoje i svih 10 poena. U tabeli tehničkih specifikacija većina parametara je jasna sama po sebi, ali vredi dodati da se uz jačinu kontrasta ponegde navodi i parametar u zagradi. To je deklarisana vrednosti za dinamički kontrast, ako je navedena. Ukoliko je za neki monitor deklarisana samo jedna od ovih vrednosti, ona je predstavljena na standardan način (x:1). Za pregled 62 testirana monitora, detaljnu tabelu njihovih karakteristika, ocene i detaljan opis pobednika pogledajte PC #142. 15-17:
Benq FP51G+ 19:
ASUS VW193s 20:
ASUS LS201 22:
ASUS MW221u 24-28:
Benq G2400WA |
 | |
|
|
|
|
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
