Laptop za svako dete

Rečenica sadrži sažetak koncepcije koja je do pre par godina izgledala utopijski, a danas predstavlja stvarnost. One Laptop per Child (OLPC) je akcija zasnovana na ideji da svako dete u nerazvijenim zemljama dobije po jedan računar, uz čiju pomoć će moći da se bolje i kvalitetnije obrazuje, koristeći nove tehnologije. Kao i svaka revolucionarna ideja, i ova je nailazila na različite prepreke i podmetanja nogu, ali stvari ipak dobro napreduju...

Humana ideja

U nerazvijenim zemljama živi skoro dve milijarde dece koja nemaju šansu da se edukuju – svako treće dete u ovim zemljama ne završi ni osnovnu školu. Istraživanja koja su sprovele Ujedinjene nacije govore da se u nerazvijenim zemljama na obrazovanje godišnje troši oko 20 dolara po detetu, dok se u SAD ulaže oko 7.500 dolara po detetu. Deci u nerazvijenim zemljama nedostaju škole, kvalifikovani nastavnici, ali i knjige i školska oprema. Sve ovo nagnalo je Nikolasa Negropontea da problemu pristupi na novi, gotovo revolucionaran način.

Ideja je zasnovana na teorijama konstrukcionizma koje je šezdesetih godina razvio profesor Sejmor Papert iz MIT Media Lab-a. Ideje je elaborirao Alan Kej, dok sve konačno nije uobličeno u knjizi Being Digital, koju je napisao Nikolas Negroponte. Treba napraviti računar koji bi bio veoma jeftin i poklaniti ga deci uzrasta od osam do dvanaest godina koja žive u nerazvijenim zemljama i čiji roditelji (ili država) nisu u stanju da im obezbede moderna nastavna sredstva – za svako dete po laptop. Daleko smo od cilja, ali se krenulo sa mrtve tačke, jer su isporuke laptopova već počele – proizvedeno je oko dva miliona XO laptopova.

Može li računar da košta 100 dolara? Cena je zasnovana na količini od 10 miliona primeraka, za koje se smatralo da će u prvom trenutku biti proizvedeni, ali i na istraživanjima koja su pokazala da je proizvodna cena laptopa duplo manja od prodajne (oko 20% cene otpada na marketing, još 20% na zaradu distributera i oko 10% na troškove pakovanja, štampanja dokumentacije, transporta, logistike, servisa itd.). Cena je za sada, mora se priznati veća od planirane, iznosi oko 180 dolara, ali je i dalje niže od cene Asus Eee PC-ja ili MSI-jevog Wind-a, koji su prepoznali potencijale OLPC-a i razvoj ovih računara zasnovali na njegovim idejama, ali na komercijalnim osnovama.

Ideja je bila da se X0 laptop ne može kupiti nigde u svetu – on se poklanja. Najveća isporuka bila je u Čileu, gde je podeljeno oko 400.000 XO laptopova. Pojedine kompanije i/ili vlade su u poslednjem trenutku, kada je proces proizvodnje započet, odustale od finansiranja, pa je Nikolas Negroponte (teška srca) odlučio da određenu količinu laptopova proda, kako bi obezbedio sredstva za dalju proizvodnju. Prodaja je bila moguća samo u periodu od dve nedelje, i to samo kompanijama i pojedincima na tlu severnoameričkog kontinenta. Kupac je morao da plati dva XO laptopa – jedan za sebe, a drugi za neko dete u nerazvijenim zemljama. Iako je na ovaj način XO laptop gotovo dostigao cenu klasičnog laptopa, prodato je čak 80.000 primeraka, čime je obezbeđeno 14,5 miliona dolara za proizvodnju novih laptopova za decu.

Saga je prva na našim prostorima rešila da pomogne OLPC projekat i, uprkos teškoćama (vezanim za to što geografski ne pripada lokaciji odakle je bilo moguće kupiti XO laptop), uspela da obezbedi primerak laptopa koji smo dobili na test. Možda je to jedini primerak ovog računara koji će se zvanično pojaviti na našem podneblju i stoga je bilo veoma interesantno detaljno ga isprobati. Pošto je koncepcija računara drugačija od onog na šta smo navikli, nismo mogli da ga testiramo na uobičajen način, ali to nam nije ni bila namera...

Dizajn i hardver

Ništa na ovom laptopu nije hi-tech u smislu noviteta, ali način na koji su iskorišćene postojeće tehnologije je fascinantan. Vodilo se računa o svakom detalju, pa smo tokom perioda testiranja svakodnevno pronalazili nešto novo što bi nam se dopalo. U sklopljenoj varijanti laptop izgleda kao zeleno-bela torbica za decu, a dimenzije su uporedive sa portabl DVD plejerima; čak se i baterija nalazi na istom mestu kao kod prenosnih DVD uređaja. Prosečno vreme trajanja baterije je skoro pet časova, bez štednje u radu.

Plastika od koje je računar napravljen je čvrsta – debljina je 2 mm, dok je kod laptopova uobičajena debljina plastike 1,3 mm. Pored rukodržača primetićete dva mala kružna otvora, kroz koje može da se provuče traka, tako da se laptop nosi okačen o rame. Na bočnim stranama su dve poluge, koje imaju višestruku funkciju. Kada je laptop sklopljen, one služe za njegovo „zaključavanje“, kako bi se izbeglo slučajno otvaranje. One uzgred poklapaju konektore (tri USB-a, izlaz za slušalice i ulaz za mikrofon), a kada je laptop otvoren, „uši“ predstavljaju antene za wireless.

Kada je laptop otvoren, primećuju se udubljenja po ivici dela gde je smeštena tastatura i izbočine na delu gde se nalazi displej – to je sistem koji štiti od vode; neće spasiti laptop u slučaju da ispadne u reku, ali dete ne mora da brine ako ga na putu do škole uhvati kiša. QWERTY tastatura je napravljena od gume i zalivena je za postolje – još jedan prilog vodootpornosti. Laptop nema pokretnih delova (recimo, nema hard disk), pa je time dodatno povećana njegova otpornost na udarce.

Tastatura je premala za klasično slepo kucanje, ali smo se brzo privikli na nju; doduše, nije nam dugo trebalo da priključimo eksternu tastaturu preko USB-a. Sama tastatura na ima nekoliko neobičnih tastera, a planirane su i varijante za razne jezike. Miša zamenjuje touchpad sa dva tastera za upravljanje kursorom. Na poklopcu dominira kolor displej dijagonale 7,5“; rezolucija je 800×600; na displeju se može uključiti i monohromatski mod (rezolucije 1200×900), bez pozadinskog osvetljenja, što tako znatno produžava vek baterije, a i zgodno je za čitanje elektronskih knjiga. Čak postoji i poseban taster koji rotira sliku za po 90 stepeni, tako da se ona uvek može prikazati onako kako detetu odgovara.

Oko displeja nalaze se još i taster za uključivanje računara, dve grupe tastera koji neodoljivo podsećaju na tastere džojpeda, dva mala zvučnika, VGA kamera (640×480 piksela, 30 fps) i mikrofon. Skriven sa donje strane poklopca je čitač SD/MMC kartica, dok je konektor za ispravljač postavljen na levoj bočnoj ivici uređaja i nestandardnog je prečnika, navodno da bi bio robustniji. Za napajanje ovog laptopa može koristiti bilo koji ispravljač koji daje izlaz od 11 V do 18 V, a osnovni model dobijate uz uređaj.

U unutrašnjosti računara je AMD Geode LX-700 x86 kompatibilni procesor sa 64 KB L1 i 128 KB L2 keša. Frekvencija je 433 MHz, a procesor podržava MMX i 3DNow set instrukcija, Athlon set instrukcija i specijalan Geode set instrukcija. U čip su integrisani „severni most“, PCI i memorijski interfejs, kao i grafika. Računar ima 256 MB RAM-a, uz 1 MB fleš ROM-a zaduženog za interfejs i 1 GB NAND fleš memorije za smeštanje podataka.

Integrisani WiFi adapter podržava 802.11 b/g/s standarde; s varijanta se još zove i Mesh umrežavanje. Svaki računar u Mash mreži istovremeno predstavlja i prijemnik i predajnik – XO može da gradi oko sebe sopstvenu mrežu računara. U kombinaciji sa većim dometom s u odnosu na b/g mreže, teoretski svi XO laptopovi u jednoj državi mogu da budu umreženi i da direktno komuniciraju. Ovakav način umrežavanja omogućiće i chat ili VoIP komunikaciju između udaljenih mesta.

U toku razvoja ovog laptopa često je pominjana i mogućnost rada „na kurblu“, što je značajno za ruralne delove sveta. Od toga se odustalo iz dva razloga: implementacija bi dovela do povećanja dimezija uređaja, a posle nekog vremena neminovno bi došlo do habanja plastike kućišta. Drugi razlog je važniji: lekari su rekli da bi stalno korišćenje kurble dovelo do neravnomernog razvoja leve i desne ruke deteta!

Besplatni softver

U skladu sa idejom da sve treba da bude što jeftinije, izabran je open-source softver: Open Firmvare služi za učitavanje operativnog sistema, Red Hat Fedore Core 6 verzije Linux-a. I svi drajveri su open-source osim mrežnih, koji su takođe besplatni, ali u closed-source varijanti. I Microsoft je pokazao interesovanje i najavio da će pripremiti neku verziju Windows-a koja bi bila upotrebljiva na ovakvom računaru.

Računar nije brz – pokretanje operativnog sistema traje duže od minuta, a dočekuje vas novo radno okruženje. Novi interfejs zasnovan je na opažanjima Sejmora Paperta da deca imaju mnogo veću moć zapažanja od odraslih i da moraju da imaju korisnički interfejs koji će ih usmeriti ka specifičnom znanju koje treba da upiju. Zato je ekipa iz OLPC organizacije, u sadejstvu sa firmama Pentagram i Red Hat, kreirala SUGAR, zum interfejs koji grafički interpretira zajednicu učenika i nastavnika, ističući veze unutar zajednice, između ljudi i njihovih aktivnosti. Nama, koji smo navikli na Windows ili Linux grafičke interfejse, iskustvo korišćenja XO laptopa u početku može da bude prilično neobično, ali deca koja nisu bila u dodiru sa računarom ovaj interfejs doživljavaju potpuno intuitivno.

SUGAR izbegava tekstualne informacije – sve se koristi pomoću ikona. U gornjem delu ekrana nalaze prečice do grafičkog prikaza umreženih računara, kao i do neke vrste task manager-a, realizovanog u obliku prstena. U donjem delu ekrana smeštene su ikone koje pozivaju različite programe. Ne postoji dvoklik mišem (ili levim tasterom postavljenim pored touchpad-a) – ako se kursor zadrži nekoliko sekundi nad određenim programom, otvoriće se meni u kome se mogu aktivirati različite opcije.

Zum interfejs je dobio ime po tome što se pomeranjem kursora u bilo koji ugao radni ekran smanjuje, a po obodu se prikazuju trake sa opcijama i programima. Aktivirani programa se zumira preko celog ekrana. Za one koji poznaju Linux dobro će doći i terminal mod, u kome se pomoću klasičnih Linux komandi mogu instalirati novi programi, administrirati računar itd. To je jedini mod preko koga se može „zaroniti“ u srž operativnog sistema.

Skup preinstaliranih programa takođe ukazuje na svrhu ovog računara. Na raspolaganju su chat klijent za komunikaciju sa drugim učenicima i nastavnicima, Web browser zasnovan na Xulrunner run-time okruženju koje koristi i Firefox, AbiWord tekst procesor, RSS reader, e-mail klijent, VoIP klijent, Journal (prikazuje spisak svih aktivnosti koje su obavljane na računaru), softver za reprodukciju i pravljenje multimedijalnih fajlova, grafički i programerski alati...

Audio-serija programa nosi prefiks TamTam – mogu se aktivirati ritam mašine zasnovane na različitim vrstama bubnjeva i onda dodavati različiti zvuci; postoje i audio-procesor, audio-editor itd. U skladu sa open-source idejom, postoji i podrška za reprodukciju pesama u OGG audio-formatu. Programerski alati zasnovani su na pet programskih jezika: deci su na raspolaganju Python, jezik koji je korišćen i za izradu korisničkog interfejsa, JavaScript, Csound za programabilnu muziku i audio okruženje, Squeak, verzija Smalltalk-a ugrađena u multimedijalno okruženje, i Logo, jednostavan programski jezik specijalno razvijen za decu i učenje. Postoji i delimična podrška za Java i Flash tehnologije, za potrebe pristupa Internetu.

Mrežni prikaz računara koji su u okolini je grafički, ali se ne zna njihova međusobna udaljenost. Ipak, postoji posredan način da se i to utvrdi, putem programa koji je implementiran za tu namenu. On na osnovu nekoliko parametara (temperature, vlažnosti vazduha i brzine zvuka) izračunava udaljenost između dva XO laptopa.

Šta dalje?

Iako još nije sasvim izvesno da li će ovaj projekat postati globalni fenomen, čini nam se da pred OLPC-om stoji lepa budućnost. Mnoge velike korporacije prepoznale su kvalitet ovog projekta i priključile su mu se, svaka na svoj način: AMD, Red Hat, Google, Nortel, eBay, MIT... U pripremi su i adekvatni udžbenici u elektronskom formatu, koji bi trebalo da budu preinstalirani na računare i prevedeni na lokalne jezike, a biće i novog softvera koji će pomoći prilikom učenja.

Ostaje problem sa korišćenjem ovog računara tamo gde nema izvora električne energije, pa se razmatranju varijante alternativnog napajanja strujom. Recimo potezno napajanje slično startovanju vanbrodskih motora ili motornih testera, zatim solarna energija ili nožna papučica, kao kod starih šivaćih mašina. Moguće je da će se napraviti i sve tri varijante, što će zavisiti od podneblja gde se računari isporučuju.

XO laptop je i sada mali potrošač struje (ispod 8 W pod punim opterećenjem), ali se radi na tome da se izvrši dodatna optimizacija i da potrošnja bude maksimalno 4 W. Tu je već dosta postignuto, tako da LCD u monohromatskom modu troši samo 0,1 W, a u kolornom (kada je uključeno pozadinsko osvetljenje) od 0,2 W do 1 W. Radi se i na poboljšanju rada u različitim uslovima. XO laptop u ovom trenutku može da bez problema radi na spoljnim temperaturama do 45 stepeni i do nadmorske visine od preko 3.000 metara, a očekuje se da će do kraja godine temperaturna granica biti pomerena na čak 50 stepeni. Na taj način bilo bi omogućeno da se laptop koristi na praktično svim mestima na kojima žive ljudi. Postoje i različite funkcionalne ideje za dalji razvoj, kao što su automatsko isključivanje računara u određeno vreme u toku noći i nemogućnost njegovog uključivanja do jutarnjih časova i slične stvari (kako deca ne bi preterivala sa njegovim korišćenjem), ali se još ne zna hoće li to i kada biti implementirano.

Sve u svemu, radi se o jednom od najhumanijih IT projekata i sve što možemo jeste da držimo palčeve da se san Nikolasa Negropontea u potpunosti ostvari i da svako dete na planeti dobije po jedan ovakav laptop. Naći će puno toga!

Korisne adrese:

SAGA
http://www.saga.rs

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.