 | | Flash: skup tehnologija koje proširuju Web podrškom za animaciju i video, uz alate za izradu i programiranje Flash datoteka i izgradnju korisničkog interfejsa |
Zahvaljući projektu Archive.org možemo videti kako je neka Web prezentacija izgledala u prošlosti. U arhivi se nalaze i stranice iz 1996. godine, iz vremena kad se Internet kod nas tek pojavljivao, a i u svetu je bio u povoju. Putovanje „vremeplovom“ nam upečatljivo pokazuje koliko se Web, kao spektar tehnologija i principa dizajna, promenio. Te promene bile su postepene i često neosetne, ali su na većoj vremenskoj skali – a više od deset godina za računarsku tehnologiju jeste ogroman period – drastične i sveobuhvatne. Prvo što će nas iznenaditi jeste to koliko su pojedine stranice „male“ u pogledu dimenzija slika, tastera za navigaciju i količine sadržaja. U ono vreme su iste stranice izgledale mnogo „veće“, jer smo ih posmatrali na monitorima sa manjom rezolucijom i manje piksela. Tu dolazimo do važnog zaključka da je promena dizajna u velikoj meri rezultat napretka hardvera – danas koristimo brže računare sa većim monitorima i više memorije. Ko god je mislio da su grafička pravila na Web-u nekakva univerzalna kategorija koja ne podleže brzim promena kursa, demantovan je više puta za proteklih nekoliko godina.
I bez komplikovane računice može se uvideti da su veći monitori i brža veza sa Internetom pružili osnovu da na Web stranicama postoji više sadržaja koji će se brzo prikazati. Snalaženje korisnika u moru informacija je sasvim druga priča, ali je opšti trend išao ka složenijim Web stranicama i efikasnijim sistemima za navigaciju. Tu je u priču ušlo intenzivno korišćenje JavaScript-a, što po pravilu donosi usporenje, ali je to kompenzovano bržim procesorima. Pošto kažu da slika vredi više od hiljadu reči, prisustvo rasterskih slika na Web prezentacijama je takođe neprestano povećavano, ali su one i dalje bile statične. Da bi se postigla ključna razlika, bilo je neophodno dodati multimediju. Sve ove strukturne izmene su u početku bile nestandardne, u tom smislu da je, na užas čistunaca i teoretičara Web dizajna, zaobiđena HTML specifikacija i da su tvorci browser-a, često svako na svoju ruku, dodavali nove mogućnosti, a na krajnjim korisnicima bilo je da takva rešenja prihvate ili ignorišu.
Rudimentarna animacija na Web-u bila je podržana u okviru GIF formata. Međutim, to je rasterski format i bilo kakve složenije animacije moguće su samo po cenu povećavanja veličine fajlova. Pored toga, tehničke mogućnosti GIF formata nedovoljne su za napredne animacije, čak i kada zanemarimo pitanje gabarita datoteka. Kamen temeljac animacije na Web-u predstavlja SWF (Shockwave Flash), format čiji je prototip osmislila firma FutureWave, da bi procvat doživeo pod okriljem firme Macromedia. Za prikazivanje animacija u SWF formatu bio je neophodan odgovarajući plug-in za Web browser, ali su ubrzo počeli da se pojavljuju sajtovi sa animacijama, korisnici su da bi videli takav sadržaj preuzimali plug-in-ove, Web dizajneri su pravili nove prezentacije sa novim animacijama – krajnji rezultat je sve veća popularnost SWF formata. Adobe je primetio da je format vektorske grafike za Web bitan strateški projekat i promovisao SVG kao otvoreni format. Međutim, sudbina mu nije bila naklonjena i SWF se nametnuo kao standard. Adobe je, na kraju, kupio kompaniju Macromedia i tako Flash tehnologiju stavio pod sopstvenu kontrolu.
Sve boje Flash-a
 | Radno okruženje programa Adobe Flash CS3
(kliknite za veću sliku) |
Adobe Flash CS3, kao deo paketa Creative Suite 3, prva je verzija programa Flash koja se na tržištu pojavila kao Adobe-ov proizvod. Pod pojmom Flash danas podrazumevamo više programa i tehnologija. U pogledu formata, Flash obuhvata SWF, kao i Flash Video (FLV). Kada je reč o programima, imamo besplatni Adobe Flash Player za reprodukciju Flash formata u browser-ima, kao i Flash CS3 – aplikaciju za izradu datoteka u Flash formatima. Čitav ovaj sistem je u odnosu na prvobitni SWF značajno napredovao. Tu je najpre interakcija sa korisnikom – moguće je napraviti čitavu Web stranicu u Flash-u, sa sve tasterima za navigaciju, linkovima, tekstom... Ipak, čak i na prezentacijama koje obilno koriste multimediju ovo nije dominantan način upotrebe Flash-a; prikladnije je koristiti Flash objekte kao pomoćne alate u Web dizajnu.
Danas je jedna od najvažnijih uloga Adobe Flash-a u video-sadržajima na Web prezentacijama, pogotovo kada je u pitanju video-striming, tj. reprodukcija videa u realnom vremenu. Nije suvišno napomenuti da Flash svakako nije jedini način za prikazivanje videa na Web-u, ali je ubedljivo najpopularniji – YouTube servis je sasvim dovoljan dokaz za to. FLV je kontejner unutar kojeg je video-zapis najčešće kodiran u H.263 formatu, koji je specijalno projektovan za niskorezolucijske kompresovane video-zapise. Flash nema oznake specifikacija, ali počev od verzije 8 Adobe Flash Player podržava i TrueMotion VP6 video-kodek, koji je razvila firma On2 Technologies. Najnoviji Flash Player 9 podržava H.264 (ili MPEG-4 Part 10 standard, kao i delove Part 12 i Part 14 standarda), kao jednu od najnaprednijih šema za kompresiju video-materijala. Nova je i podrška za High Efficiency AAC audio-kodek, umesto uobičajenog MP3 kodiranja.
Ono što Flash video-zapis čini zanimljivim za Web dizajnere i programere nije samo podatak da više od 90% korisnika PC i Macintosh računara ima instaliran Adobe Flash Player, već i to što je podrška za video samo deo moćne tehnologije koja se može programski kontrolisati. Dakle, imamo klasičnu multimediju, vektorske i rasterske animacije, vektorski tekst, interakciju sa korisnikom – postoji li „lepak“ koji sve to povezuje? Ovde dolazimo do programskog jezika ActionScript, koji se nalazi u pozadini Flash formata. ActionScript je jedan od „dijalekata“ ECMAScript-a, i u verziji 2 bio je veoma sličan JavaScript-u. Najnoviji ActionScript 3.0 je bliži programskom jeziku Java. Potpuna kontrola Flash formata nije moguća bez poznavanja ActionScript-a, tako da je neophodan alat koji bi pojednostavio rad sa svim aspektima Flash formata i ujedno omogućio vizuelno programiranje u ActionScript-u. Takav program je Adobe Flash CS3.
Šta on može?
 | Svaka animacija se može izvesti u ActionScript kod
(kliknite za veću sliku) |
Flash CS3 je povezan sa programima Illustrator CS3, Photoshop CS3, Premiere Pro, After Effects i Soundbooth, a njegova osnovna namena je da vam omogući recikliranje postojećih vektorskih i rasterskih slika da biste od njih napravili animaciju, da pruži okruženje za rad sa svim detaljima SWF i FLV formata, kao i programiranje u ActionScript-u. Drugim rečima, Flash CS3 je produkcioni centar za Flash tehnologiju. Integracija sa drugim aplikacijama iz CS3 porodice donela je Flash-u CS3 standardni Adobe korisnički interfejs sa prepoznatljivim alatkama i sažimajućim paletama. Pošto se Flash koristi i na mobilnim telefonima i drugim uređajima, važan pomoćni modul programa Flash CS3 je Adobe Device Central, koji omogućava pregled napravljenih dokumenata na „simulatorima“ izlaznih uređaja.
Ključna komponenta je Flash Video Encoder, koji proizvodi završne Flash datoteke. Dizajner ili programer koji koristi Flash CS3 ima na raspolaganju opcije i alate za proizvodnju animacije ili video-zapisa od početka. Tu su alatke za crtanje, bojenje ili ispisivanje teksta koje čine okruženje u potpunosti funkcionalnim, ali se u praktičnom radu uglavnom kao osnova koriste datoteke iz Illustrator-a ili Photoshop-a. Flash je u stanju da „animira“ statične sličice tako što će im dodeliti određeni trenutak na Timeline paleti. Osnovna jedinica animacije je jedna sličica, ili frejm. Brzina smenjivanja sličica može da bude proizvoljna, ali je za „filmski“ efekat to najčešće 24, 25 ili 30 u sekundi. Flash CS3 omogućava da se nacrtaju samo ključne sličice animacije (keyframes), a program će automatski generisati međusličice, kako bi se dobila iluzija pokreta ili prelaska iz jednog oblika u drugi.
Flash omogućava da se svaka napravljena animacija konvertuje u ActionScript 3.0 kod. To praktično znači da se može raditi vizuelno i da se programerski deo posla može razdvojiti od dizajnerskog. ActionScript 3.0 omogućava izradu korisničkog interfejsa unutar Flash objekta na Web stranici. Moguće je čak i pisanje Web aplikacija koje izvršava Adobe Flash Player kao plug-in browser-a. Adobe namerava da aplikacije koje su zasnovane na Flash formatu koristi za sopstvenu RIA platformu. U tom smislu razvijene su i nove tehnologije kao što su Adobe Flex i Adobe AIR, ali je za sada nejasno da li će razvoj Web-a ići u tom pravcu, tj. da li će prezentaciona forma biti potisnuta aplikacionom. Trend smeštanja aplikacija u Web browser-e je uočljiv, ali još uvek smo daleko od šire primene takve „filozofije“.
Projekat Open Screen
 | Uvoz statičnih ilustracija iz Adobe Illustrator‑a u Flash
(kliknite za veću sliku) |
Odluka Adobe-a da u Acrobat 9 ugradi podršku za Flash otkriva još jednu perspektivu ovog formata. Ubuduće će najpopularniji standard za konverziju statičnih stranica u elektronski oblik biti proširen mogućnostima za video i animaciju. Postojeći Flash video-zapisi moći će lako da se ugrade u elektronske knjige, što će njihovo čitanje učiniti sasvim drugačijim.
Preuzimajući razvoj Flash tehnologije Adobe nije ponovio nekadašnje greške, pa su SWF i FLV od 1. maja ove godine otvoreni formati, a na raspolaganju je i kompletna dokumentacija za rad sa njima. Adobe je jedan od nosilaca Open Screen projekta koji treba da omogući prodor Flash formata u najširu paletu izlaznih uređaja, pogotovo mobilnih telefona. Sa stanovišta „običnih“ korisnika Flash je potpuno besplatan – Adobe je otkrio da su tehnologije koje su besplatne za krajnjeg korisnika, a imaju globalnu popularnost, komercijalno isplative, između ostalog i kroz programe kao što je Flash CS3. Čitava Flash porodica je zauvek promenila izgled Web-a i pravac njegovog kretanja...
|
