|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Voja Gašić | |||
Bolno i bezbolno |
|||
Kako konkretno izgleda rešenje nekog sistema koje omogućava centralizaciju i konsolidaciju, ali i naknadna proširenja sistema u skladu sa potrebama? Pročitajte kako smo primenili Fujitsu Siemens server i Windows Server 2008 u redakcijskoj mreži. |
Rešavanje IT problema nije lak posao, što će vam potvrditi svako ko je otišao barem malo dalje od overklokovanja kućnog računara. U prošlom broju našeg časopisa pokušali smo da pomognemo čitaocima koji se prvi put sreću sa povezivanjem više računara, deljenjem Internet konekcije, deljenjem datoteka i sličnim „benignim“ problemima. Niz dodatnih pitanja i dilema svedoči da već dva računara čine infomacioni haos u kući. Broj problema i nepoznanica eksponencijalno raste sa brojem računara, a složenost sistema može da se rešava centralizovanjem i centralizovanim upravljanjem. Kućnim i malim poslovnim korisnicima možemo preporučiti neke od pomoćnih uređaja, ali za iole veće sisteme pravo rešenje je server. Među najteže zadatke za IT stručnjake spadaju promene, intervencije i unapređenja na „živom sistemu“ – sistemu koji se ne postavlja od nule, već ima svoje ustrojstvo i aktivnosti koje ne smeju da stanu. Korisnicima najčešće smeta i lagano usporenje sistema na kome rade, a na prekid se gleda kao na svojevrsnu katastrofu. Otežavajuće okolnosti za IT stručnjake su brojne, pa ćete se nekada čak zapitati da li su mogli da vam preporuče i bolji ili povoljniji sistem u skladu sa vašim zahtevima. Odgovor je „možda“, ali se možda niste zapitali koliko prelazak na takav budući sistem košta, i da li je uopšte moguć – šta ako tekuće baze podataka i aplikacije uopšte ne mogu da rade na novom „savršenom“ sistemu ili njihovo prebacivanje „sa starog na novo košta“ više nego sam sistem? Slučaj PC PressU svemu, pa i u planiranju novog informacionog sistema potrebne su pažnja i sistematičnost. Često se zaboravi veoma prost postulat koji glasi: nakon izvesnog vremena ponovo će doći trenutak za planiranje novog informacionog sistema. Nažalost (ili na sreću), vreme između dva planiranja IT sistema se stalno smanjuje i nipošto ne treba napraviti potez kojim ćete otežati neku buduću tranziciju na još bolji i savremeniji informacioni sistem. Naša Redakcija selila se dva puta, a svaka selidba je povod za temeljnu izmenu informacionog sistema, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog neophodnosti da se u novom prostoru uspostavi infrastruktura – retko ko nudi prostor sa već spremnim mrežnim priključnicama i kablovima. Od početne mreže iz Krušedolske ulice u kojoj smo se povezivali BNC kablovima i besomučno tražili prekid kada se izgubi veza između ulančanih računara, preko 100-megabitne mreže u Dositejevoj, stigli smo do gigabitne mreže u prvom, zaista našem, redakcijskom prostoru. Iako smo odavno uvideli značaj servera u centralizaciji našeg rada i počeli još sa „preistorijskom“, prekrojenom desktop mašinom na kojoj je instaliran Windows NT Server 3.51, apetiti su nam stalno rasli, pa smo već u prvom prostoru došli do pristojne Windows Server 2000 instalacije. Komplikacije nastaju upravo zamenom hardvera – neoprezno smo, pri zameni Windows 2000 servera savremenijom verzijom Windows 2003, naprosto smo otkačili stari server iz mreže kada smo ustanovili da je novi hardver i softver spreman za upotrebu. U početku nije bilo nikakvih problema, jer nam je već bio poznat koncept aktivnog direktorijuma i njegove replikacije u sistemu sa više servera, ali propustili smo činjenicu da postoji globalni katalog i uloga master operation servera. Tako je master operation server zauvek ostao off-line, izvan naše mreže, što možda ne bismo ni osetili (Encrypted File System na stanicama je dve godine kasnije prestao da radi kad su nekakvi sertifikati istekli, ali na to niko nije obraćao pažnju pošto i tako nemamo šta da šifrujemo) da nije došao trenutak da se u našu mrežu uključi novi server – Fujitsu Siemens Primergy Econel 200 S2. Priprema
Priprema za instalaciju servera ume da bude vrlo zamoran posao koji se, verovali ili ne, može se uporediti sa sličnim situacijama instalacije najobičnijeg operativnog sistema na (ne)obične konfiguracije. Pod „običnim“ konfiguracijama podrazumevamo računare sastavljene iz razumno novih komponenti, a to znači da nisu ni suviše nove pa proizvođač nije stigao da napravi odgovarajuće drajvere, ni suviše stare, pa je proizvođač prestao da ih podržava i ne mogu da se nađu drajveri za novije operativne sisteme. Ukoliko računar ne zadovoljava ove kriterijume koji ga čine „običnim“, onda spada u neobične, pri čemu je prva podvarijanta lakša jer samo treba da se strpite i sačekate neophodne drajvere da bi neki uređaj proradio kako treba, dok drugi slučaj može da se završi samo zamenom komponente koja pravi probleme i nije više podržana. U svakom slučaju, gubite silno vreme na rešavanje problema, a tipičan primer je slučaj neiskusnog korisnika koji kupuje savremeni prenosivi računar bez operativnog sistema, a onda kod kuće pokušava da instalira Windows XP. Instalaciona školjka za Windows XP nema drajvere za SATA hard diskove, kakve obično imaju savremeni prenosivi računari. Naravno, prilikom instalacije Windows XP nudi korisniku da mu odmah dodaju neophodni drajveri pritiskom na taster „F6“, ali onda odmah očekuje te drajvere na disketi. A savremeni prenosivi računari uopšte nemaju disketni drajv... Noćna mora naravno ima rešenje, ali vrlo praktičan savet koji će vam uštedeti dosta vremena glasi: kupite računar sa nekim od operativnih sistema iz Vista familije, proći ćete jeftinije, a savremeni računari pravljeni su baš za njega. Server, sa svojim specifičnim karakteristikama, snažnim procesorima, proširenim adresnim prostorom, specijalnim čipsetovima i kontrolerima, pravi je primer kontejnera neugodnih situacija i prepreka za instalaciju, pogotovo ako želite da ga opremite i najsavremenijim operativnim sistemom kao što je Microsoft Windows Server 2008. Na sreću, ozbiljni proizvođači servera potpuno su svesni problema, pa se uz Fujitsu Siemens servere isporučuje sjajan ServerStart softver koji služi upravo tome da se sve pripremi za instalaciju željenog operativnog sistema. Pored svih neophodnih drajvera za apsolutno sve komponente koje mogu da se nađu unutar FSC servera, ServerStart je u stanju da obezbedi i pristup lokalnoj mreži i Internetu već tokom instalacije, te da kao izvor instalacije upotrebi neku mrežnu lokaciju. Kad je u pitanju Windows porodica servera, u toku pripreme serveru odmah možete da dodelite osnovne uloge poput globalnog kataloga, forest i domenskog kontrolera, ili ga pripojite nekoj od forest ili domain struktura koje već postoje u vašoj kompaniji. Prelepo rešenje koje štedi silno vreme, uz ogradu da je priložena verzija podržavala instalacije Windows Server-a do verzije 2003, ali kad smo se požalili, iz kancelarije kompanije Fujitsu Siemens su se potrudili da nam u rekordnom roku dostave noviju verziju. Ne radi?
Okuraženi glatkom instalacijom Windows 2008 servera, uključili smo ga u našu mrežu, a tada su propusti koje smo odavno napravili počeli da nam zadaju glavobolju. Za dodavanje novog servera neophodna je saglasnost master operation servera, pri čemu naš trenutni server nema pojma ko je operation master – zna samo da on to nije. Kom forest-u pripada? Takođe nema pojma. Nakon instaliranja Server-a 2003 trebalo je da podignemo forest functional level i domain functional level da bismo omogućili dogovaranje servera na višem funkcionalnom nivou i obezbedili prenos funkcije operation master-a na novi server, pa i na još noviji server kada za to dođe vreme. Tako smo se prethodnim greškama doveli u situaciju da kopamo po bazama znanja, ne bismo li nekako rešili problem. Sve komplikovanije šeme povezivanja informacionog sistema iziskuju i nova rešenja, pa smo završili sa dva servera na stolu koji imaju zasebne forest strukture u kojima figurišu zasebni domeni. Windows Server 2008 nudi i takve šeme povezivanja u kojima se između domena u različitim forest strukturama može uspostaviti blisko poverenje (trusted relationship). Tako možete da se ulogujete na domenski server evropske centrale i da istovremeno budete ulogovani na domenski server kompanije na severnoameričkom kontinentu uz sva prava da koristite sve resurse oba ova domena (naravno, ukoliko se i administrator složi s tim). Elem, zahvaljujući savremenim alatima, što od kompanije Fujitsu Siemens, što od Microsoft-a, problem je rešen na Enterprise nivou, premda serveri nisu u Evropi i Americi, nego fizički udaljeni jedva pola metra. I sve to uz korigovanje problema na starom serveru bez prestanka rada. Migracija na novi IS može da se nastavi... a ja mogu u penziju. A u penziji...Fujitsu Siemens Computers je dobavljač IT infrastruktura koji je dobrim delom zastupljen u informacionom sistemu Fonda PIO i to u svim segmentima, od radnih stanica i prenosivih računara, preko serverske i rek-infrastrukture, do storage sistema. Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, poznatiji pod nazivom Fond PIO, jedini je državni penzioni fond u Republici Srbiji čija se delatnost odvija na principima obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja. Uprkos pojavi „privatnih“ osiguravajućih fondova, ogromna većina današnjih penzionera „preživljava“ zahvaljujući ovom fondu. Nastao je još davne 1953. godine, menjajući samo organizacione forme u okvirima nepromenjene delatnosti, a danas funkcioniše kao tvorevina nedavne fuzije tri državna penzijska fonda: Fond PIO zaposlenih, Fond PIO samostalnih delatnika i Fond PIO poljoprivrednika. Današnji Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ima oko dva miliona osiguranika i oko 1,6 miliona korisnika osiguranja, svoje usluge pruža kroz razgranatu mrežu organizacionih jedinica koja pored Republičke i Pokrajinske direkcije obuhvata i 34 filijala, 11 službi filijala i čak 117 ispostava u Srbiji. Podaci koje koristi i sa kojima raspolaže sistem Fonda PIO od velikog su značaja za građane Srbije i državu Srbiju, a kičma sistema je informacioni sistem Fonda PIO u koji se ulivaju i obrađuju svi relevantni podaci i iz kojeg se dobijaju sve potrebne informacije neophodne za poslovanje Fonda. Prosečna dužina operativnosti aktivnog podatka (period u kome je podatak „aktuelan“) sa kojim fond barata je oko 40 godina, pa bi nepouzdan sistem predstavljao veliku glavobolju i za građane i za sam Fond. Kako se komunikacija većine zaposlenih, a ima ih oko 2.000, odvija preko elektronske pošte, Fujitsu Siemens Computers je dobio zadatak da uvede „Intranet e-mail sistem“ koji bi ovu komunikaciju učinio bržom, efikasnijom, ali i bezbednijom sa mogućnošću centralnog spremanja baze poruka. Nakon definisanja osnovne funkcionalnosti e-mail sistema fonda i praćenja ponašanja u eksploataciji, pristupilo se realizaciji pune operativnosti. IT infrastrukturu čine tri Fujitsu Siemens Computers tower servera serija TX600S3 i TX300S3 i sistema za skladištenje podataka NetApp FAS2020. Na servere su instalirani 64-bitni Microsoft Windows 2003 serveri u Standard i Enterpise varijantim kao i Microsoft Exchange 2007 e-mail server, formirano je preko 2.000 mailbox-ova sa prosečnom kvotom od 400 MB, te urađena aktivacija e-mail klijenata u svim organizacionim jedinicama Fonda PIO. U Fondu PIO su zadovoljni rezultatima i kažu da postojeću instalaciju shvataju samo kao osnovu za razvoj naprednih servisa koji će doprineti boljem radu sistema i njegovoj sigurnosti. Konačni cilj PIO fonda je ujedno i segment strateške ekspertize i ponude Fujitsu Siemens Computers-a – dinamički data centar koji će zadovoljiti sve potrebe ove organizacije uz pomoć svoja tri osnovna principa: integracije, virtualizacije i automatizacije data centra. Kao što vidite, vredi doživeti penziju – do tada će sve biti lepše, brže i bolje. A imaćete i dovoljno vremena da se radujete tehničkim novotarijama. O vama i vašoj penziji brinuće FSC i Fond PIO, pod uslovom da vaša radna organizacija redovno uplaćuje doprinos. Pazite, dakle, da ne postanete samo virtuelni penzioner. |
|