|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Sava Zdravković | |||
Posao, plata i kriza |
|||
Gledajući cene akcija IT firmi, reklo bi se da kriza polako prolazi - indeksi su se vratili na nivo prethodne jeseni. Za one koji ne trguju akcijama već tragaju za poslom u Americi, stvari su daleko neizvesnije... |
Ovo je druga kriza koju preživljavam u Americi i moram sa žaljenjem reći da iz prve nisam izvukao mnogo korisnih zaključaka. Kada je 2000. godine „pukao dot.com balon“ stvari su mi delovale jasno: akcije raznih Web startup firmi su bile cenjene preko svake mere visoko, niko ništa nije radio već samo pisao nekakve biznis planove i tragao za novim, bolje plaćenim poslom; niste još ni prvu platu primili, a već tražite gde ćete dobiti više. Tako nije moglo dugo, nesolidne firme su propale, mnogi su izgubili posao ali me to nekako nije zabrinjavalo previše – gledao sam na krizu kao na pročišćavanje IT tržišta, uklanjanje (makar dela) prodavaca magle i uvod u solidnije poslovanje. Sada je kriza daleko dublja i ozbiljno pogađa inače zdrave firme, sa dobrim proizvodima. Za visokoobrazovanu radnu snagu nastupio je period velike neizvesnosti. Kako do posla?Rezime svega je izrekao kolega iz susednog kjubikla: „Moli Boga da ne dobiješ otkaz i da firma ne propadne, pošto drugi posao nećeš naći“. I zaista, danas niko u Americi ne zapošljave, a svi otpuštaju. IT stručnjaci, srećom, imaju ugovore koji predviđaju značajnu otpremninu u slučaju otkaza, ali otpremnine nema ako firma propadne. A čak i ako dobijete novac dovoljan da preživite 4-5 meseci, veliko je pitanje da li ćete u tom periodu naći bilo kakvu poziciju. Moj bivši kolega, Rus i verovatno najbolji programer koga sam ikada upoznao, imao je nesreću da ode u drugu firmu za veću platu prošlog proleća i da izgubi posao već u oktobru; do danas nije našao ništa. Što je najgore, nema gde da pošalje rezime, jer gotovo i da nema oglasa; ranije je na stotinak poslatih rezimea sledilo 3-4 poziva na razgovor, sada nula... Sreća u nesreći je što je prethodno već otplatio kuću u kojoj živi sa porodicom, tako da nema opasnosti da ostane bez krova na glavom. Headhunting agencije imaju puno kandidata, ali im rezultati nisu sjajni. Stvari idu dotle da menjaju način tarifiranja svojih usluga – ranije ste im plaćali jednu mesečnu platu na novoj poziciji, naravno pošto se zaposlite. Sada mnogi uvode mesečnu participaciju – plaćate da bi vam tražili posao, a rezultate niko ne garantuje. Ljudi i to plaćaju – šta im drugo preostaje? Ja bih povišicu...Koriste li poslodavci priliku da malo prištede na platama? Najzad, teško da će im iko dati otkaz... Prema tradicionalnom istraživanju časopisa InformationWeak, plata je više nego ikada „geografski zavisna“: u prethodnih 12 meseci IT stručnjaci u Detroitu, Njujorku i Los Anđelesu nisu dobili povišicu; nekima je plata smanjena do 10%. Sa druge strane, u Vašingtonu je prosečno povećanje plate 2,9%. U mom San Francisku plate stagniraju, što je možda i očekivano ako se zna da su u Silikonskoj dolini uvek bile najveće. Kada se sve usrednji, IT menadžer godišnje sarađuje 12.000 dolara manje nego pre 12 meseci; prethodne godine prosečno povećanje plate bilo je oko 4%. Jedina grana u kojoj plate IT stručnjaka rastu i u kojoj ima (nešto) posla jesu biotehnologije, bolje reći farmaceutska industrija. Ovaj novi grip će nas spasti... ako nas pre toga ne pobije. Najbolje plate – preko $90.000 godišnje u proseku – su u oblasti integracije, sigurnosti, ERP-a, data mining-a i izgradnje Web infrastrukture. Zbog manjka razvojnih projekata, mnogi programeri se prekvalifikuju za poslove podrške i poslovnih servisa. Pomalo neočekivano, plate rastu u državnom sektoru, gde je prosečan prihod IT stručnjaka dostigao 96.000 dolara; dalji razvoj u tom segmentu zavisi pre svega od uspeha Obaminih ambicioznih planova. Najgora je ipak neizvesnost – 13% IT menadžera opisuje svoj posao kao „nesiguran“, a 37% njih smatra da je „vrlo siguran“. Godinu dana ranije 8% je smatralo posao nesigurnim, a preko 55% vrlo sigurnim. Umereni optimizam izazivaju tvrdnje da, iako nema sigurnih mesta, IT je oblast u kojoj vredi biti – znajući koliko su pogrešile kada su 2000. godine otpustile neke vrhunske stručnjake i koliko je posle krize bilo teško ponovo izgraditi rastureno IT odeljenje, mnoge firme su sklone da zadrže informatičke profesionalce, makar i nemale dovoljno posla za njih. Neće kriza zauvek... |
|