|
Iako se po proizvodnim programima najpoznatijih brendova digitalnih foto aparata to još uvek ne primećuje, efekti ekonomske krize se uvlače u lager liste domaćih trgovaca - doskora deo standardne ponude, mnogi skuplji modeli se više ne naručuju, tako da se 100 modela sa našeg "spiska želja", za koje smatramo da predstavljaju potpuni presek svetskog tržišta kompaktnih fotoaparata, svelo na četvrtinu tog broja, kroz modele koje su naši partneri mogli da nam stave na raspolaganje za testiranje. Pred nama je realnost ponude u domaćim prodavnicama. Onime što smo videli smo zadovoljni - u četiri jasno razdeljene kategorije testirali smo dosta kvalitetnih proizvoda. Na testu su se naša četiri brenda: Canon, Nikon, Olympus i Panasonic, a oni i jesu lideri tržišta kompaktnih fotoaparata - zajedno drže preko 80% svetske prodaje).
Brendovi na testu
 | | Canon A1000 IS |
Canon na svim svetskim tržištima drži prvo mesto po prodaji. I kod nas je odlično plasiran, zahvajući tome što su naši kupci skloni da kupuju proizvode lidera, uvereni da poznato ime garantuje kvalitet i pouzdan rad. To Canon-u omogućava prilično komotnu poziciju, bez potrebe za radikalnim inovacijama i rešenjima kojima bi se pridobili kupci - oprezan i često konzervativan pristup ostavlja konkurentima da eksperimentišu, da bi Canon ispratio tek one trendove za koje se pokaže da podižu prodaju.
Canon je jedini proizvođač koji sve komponente, od optike do elektronike, sam proizvodi. Njihov uspeh se temelji na visokom kvalitetu snimaka, brzom i preciznom fokusiranju i izvanrednom intuitivnom korisničkom interfejsu, koji je većina proizvođača do danas praktično klonirala. Imajući sve to, Canon sebi može da priušti taj "luksuz" da, u cilju uštede, manje pažnje obraća na završnu obradu aparata, kvalitet i rezoluciju displeja i mehanička rešenja (što je naročito slučaj kod jeftinijih modela), kao i na lokalnu tehničku podršku.
 | | Nikon L19 |
Nikon je drugi član "velikog dvojca", kompanija koja uz Canon ima najdužu tradiciju u proizvodnji foto aparata, Canon-ov večiti rival i brend čije je drugo mesto po prodaji na svetu barem podjednako stabilno koliko i Canon-ovo prvo. Oblast u kojoj je rivalitet ove dve kompanije najjači jeste i najprestižniji segment njihovih proizvodnih programa, DSLR tržište, gde je bitka za primat i titulu najprestižnijeg svetskog proizvođača već prilično godina unazad, nerešena.
Možda i zbog fokusiranja na tehnološke inovacije u DSLR sferi, Nikon je neko vreme izgubio oštricu kada je tržište kompaktnih digitalaca u pitanju, što je rezultiralo negativnim publicitetom i slabijim pozicijama na tom tržištu. U poslednjih godinu dana situacija se ubrzano menja, Nikon ponovo veoma ozbiljno shvata svoju ulogu na tržištu kompaktnih aparata - naš test je pokazao da se Nikon-ovi modeli nalaze u samom vrhu, kako po kvalitetu snimaka, tako i po performansama. Oni imponuju ergonomijom i dizajnom, a kupce u mnogim slučajevima privlače i vrlo atraktivnom tehnološkom specifikacijom. Nikon se trijumfalno vraća i među proizvođače prosumer i ultrazum aparata, segmenta koji su svojevremeno potpuno napustili.
 | | Olympus FE-45 |
Olympus, "večiti treći" svetskog tržišta fotoaparata, u našoj zemlji drži veoma jake pozicije, što je pre svega posledica odličnog, dugogodišnjeg sistematskog rada na promociji i razvoju distributerske mreže od strane Olympus-ove kancelarije u Srbiji. Veliki broj modela ovog proizvođača pre svega nudi veoma konkurentne cene, svake godine sve bolji kvalitet izrade i dizajn proizvoda, a u poslednje vreme i performanse i korisnički interfejs koji nimalo ne zaostaju za liderima, tako da Olympus-ovi aparati sve češće predstavljaju logičan izbor. Olympus je hrabar inovator, a u nekim segmentima, kao što je specifično tržište robusno-vodootpornih fotoaparata, Olympus je već više godina lider. O agilnosti domaće kancelarije Olympus-a svedoči i činjenica da čak 10 od 25 aparata koje smo dobili na test ove godine nosi logo ove kompanije.
 | | Panasonic FS3 |
Ne postoji brend fotoaparata čije su pozicije na domaćem i svetskom tržištu danas u većem raskoraku nego što je Panasonic. Jedan od najpoznatijih svetskih proizvođača elektronike već decenijama unazad, Panasonic jedini od četiri brenda na našem testu ne može da se pohvali tradicijom proizvodnje fotoaparata pre početka digitalne ere. Njihovo strateško partnerstvo sa čuvenim nemačkim proizvođačem optike Leica stvorilo je pravo čudo i ovu kompaniju vrtoglavo lansiralo u orbitu, gde njihovi proizvodi pobeđuju na mnogim uporednim testovima koje sprovode renomirane svetske laboratorije. Očigledno je Leica zaslužna što je Panasonic danas brend koji konstantno pomera granice mogućeg kada je širina vidnog polja kod optike za minijaturne aparate u pitanju, bez negativnog uticaja na geometriju ili opšti kvalitet slike.
Superiornost koju su (na žalost malobrojni) Panasonic modeli pokazali na ovom testu za nas nije iznenađenje, pre bismo mogli reći da smo začuđeni neagilnošću domaćih distributera kada je uvoz i promocija Panasonic aparata u pitanju. Tačno je da ovaj brend u Srbiji nema izgrađen imidž, ali je superiornost njihovih proizvoda odlična osnova za sistematsko ulaganje u stvaranje jednog novog lika Panasonic fotoaparata. Ovakvi uporedni testovi svakako mogu da budu pravi putokaz.
Trendovi
 | | Canon Ixus 95 IS |
Malo toga se na tržištu kompaktnih fotoaparata promenilo u poslednjih godinu dana. To može da znači da je tržište sazrelo, da su se različite kategorije jasno profilisale, ali i da je konstruktorima ponestalo ideja kako da kupce animiraju da svake sezone svoj aparat zamene za "bolji". Čak se i trka u megapikselima, koja je u dosadašnjoj istoriji digitalne fotografije bila glavni generator prodaje, prilično usporila - stigli smo blizu fizičkih limita u minijaturizaciji fotoosetljivih ćelija na senzorima, a softversko poboljšavanje slike dobijene na takvom senzoru sve teže ide. Skuplji aparati su se zaustavili na 12 Mp, dok je standard za jeftinije modele još uvek 10 Mp (mada se ni oni sa rezolucijom 8 Mp ne pokazuju nimalo inferiornim u odnosu na njih). Kada je ultrazum tržište u pitanju, i dalje se licitira sa sve besmislenijim rasponima zuma za koje teško da će vam i stativ i optička stabilizacija u sadejstvu pomoći, ali ono što je ohrabrujuće jeste činjenica da se sve češće podrazumeva da donja granica raspona bude postavljena na 26 mm.
Optička stabilizacija je rasprostranjenija nego ikada - danas njom ne raspolažu još samo najjeftiniji niskobudžetni modeli. Dobili su je čak i Olympus-ovi vodootporno-robusni aparati, taman kad smo se zapitali zašto je oni još uvek nemaju. Kada je o rasponu zuma i širini ugla reč, vlada znatno veće šarenilo nego pre: možete naći aparate sa ekvivalentnom žižnom daljinom koja kreće već od 25 mm, ali i one sa nimalo atraktivnih 37 mm, a raspon zuma od 5, 7, pa i 10x kod ultrakompaktnih modela više nije retkost.
 | | Nikon S 630 |
Pojavili su se i aparati koji snimaju HD video, čak neki od njih imaju i HDMI priključak. Prosečna dijagonala LCD displeja je diskretno skočila sa 2,5" na 2,7", a više uopšte nisu retki modeli koji imaju i ekran od 3", neki čak sa rezolucijom višom od danas standardnih 230.000 tačaka. Kod skupljih ultrazum aparata (doduše, pomalo stidljivo) vraćaju se i pokretni ekrani. Proizvođači se prosto utrkuju ko će da napravi "inteligentniju" automatiku za dobijanje savršenih snimaka uz prepoznavanje parametara okruženja, ali i ko će da ponudi više opcija za efikasno postprocesiranje snimaka u samom aparatu. Trend koji je Samsung začeo još prošle godine, aparati sa ekranima osetljivim na dodir, do sada su prihvatili i neki drugi proizvođači, ali se još uvek oprezno ispituju reakcije kupaca (rekli bismo - s razlogom). Sve u svemu, u ovogodišnjim trendovima nema ničeg revolucionarnog, ali evolucija teče. Prave male revolucije u protekloj sezoni dešavale su se na polju koje nije predmet ovog uporednog testa, tj. u DSLR segmentu.
Kategorije i test procedura
 | | Olympus mju 7000 |
Fotoaparate smo podelili u četiri kategorije: jeftini, stilizovani, kompaktni ultrazum i prosumer-ultrazum. Razlog za to je činjenica da se sve jasnije artikuliše kategorija "džepnih" ultrazum aparata koje, osim osetno manjeg gabarita, karakteriše i jednostavnije rukovanje, kao i znatno niža cena. Oni su usmereni ka drugačijem profilu kupaca od ultrazum aparata sa maksimalističkom specifikacijom, tako da ih je pri testiranju besmisleno porediti bilo sa "pravim" ultrazum aparatima ili sa ostatkom ponude ultrakompaktnih i stilizovanih fotoaparata. Granicu ove kategorije je jednostavno postaviti - u nju su ušli svi "džepni" aparati čiji je raspon zuma 10x ili veći.
Pripadnost kategoriji jeftinih aparata determiniše cena do 200 evra (bez obzira na spisak karakteristika), a distinkciju između stilizovnih i prosumer aparata smo napravili pre svega na osnovu toga kojoj korisničkoj grupi su aparati namenjeni. Dok je za stilizovane (a skuplje od 200 evra) aparate uslov da budu jednostavni za korišćenje i kompaktni po dimenzijama, u prosumer aparate spadaju svi oni koji nude punu kontrolu nad manuelnim radnim parametrima, elemente dodatne funkcionalnosti kao što je hotshoe ležište za eksterni blic, rotirajući displej ili navoj za konvertere i filtere. Svi ultrazum modeli koji se mogu pohvaliti takvim korisničkim interfejsom i elementima funkcionalnosti, svrstani su i ocenjivani zajedno sa prosumer modelima.
 | | Panasonic FX35 |
Da biste iz tabelarnih podataka o 25 testiranih aparata mogli da izvučete maksimum korisnih informacija, detaljno ćemo vam opisati korišćenu test proceduru, kriterijume i formule za izračunavanje indeksa. Cilj je bio da formulišemo balansiranu metodologiju ocenjivanja, koja bi u obzir uzela širok spektar osobina modela, ne favorizujući samo neke aspekte njihovih kvaliteta. Nadamo se da smo na taj način istovremeno uspeli da stvorimo sliku o tome koji su aparati na testu zaista sveobuhvatno najbolji, ali i da vam omogućimo da steknete uvid u pojedinačne kvalitete koje smatrate značajnim i tako možda prepoznate svog favorita i među onima koji sa naše strane nisu nagrađeni.
Ocenama 1-10 smo ocenjivali 26 parametara, dok su ocene 1-5 pripale parametrima koji su nešto manje značajni u okviru svoje podgrupe. Parametri su grupisani u pet podgrupa, od kojih je u svakoj generisan indeks, a zatim je od tih pet indeksa generisana ukupna ocena aparata njihovim prostim sabiranjem i deljenjem sa 5. Dakle, teoretski maksimalna ocena koju bi dobio savršen aparat jeste 10. Indeks isplativosti dobijen je tako što je ukupna ocena koju je aparat zaslužio deljena cenom i množena faktorom koji je određen tako da neki aparat prosečne isplativosti osvoji indeks 1. Od prvobitne namere da indekse isplativosti različito ponderišemo u svakoj od četiri kategorije na testu smo odustali sa željom da vam ponudimo i neki zajednički imenitelj koji povezuje ove kategorije, kako biste mogli i međusobno da poredite isplativost modela u različitim kategorijama.
 | | Canon SX 10 IS |
Indeks kvaliteta snimaka generisan je iz četiri pojedinačne ocene: kolorit i dinamika, oštrina i (realna) rezolucija, šum i geometrija. Ocena kolorita i dinamike u sebi obuhvata ne samo realističnost i intenzitet boja i stepen hromatskih aberacija, već i kvalitet određivanja balansa belog u različitim okruženjima, kao i ravnomernost osvetljaja na čitavoj površini snimka, odnosno otpornost na vinjetiranje. Ocena za oštrinu i realnu rezoluciju uglavnom govori o tome koliko je proizvođač dobro uspeo da uskladi nominalnu rezoluciju aparata sa mogućnostima CCD senzora, kao i koliko dobro ugrađeni grafički procesor u sadejstvu sa mehanizmom optičke stabilizacije (ukoliko on postoji) uspeva da obezbedi optimalnu oštrinu snimaka. Ocena za šum u slici uglavnom nam govori o tome koliko se dobro CCD senzor i elektronika snalaze pri podizanju ISO osetljivosti, odnosno koliko dobro rade NR filteri na "peglanju" šuma. Ocena geometrije govori nam koliko su konstruktori uspeli u nameri da izbegnu izobličenja do kojih neminovno dovodi potreba za povećanjem raspona zuma ili selidbom njegovog početka ka širem polju.
Indeks brzine rada dobijen je iz dva segmenta. Prvu polovinu čini merenje vremena za snimanje baterije od šest snimaka u nizu, koja obuhvata sve operacije sa kojima se susrećete u realnom radu: vreme uključivanja i isključivanja aparata, vreme zumiranja i fokusiranja, uključivanja blica (i vreme potrebno za njegovo punjenje), uključivanja i isključivanja makro moda, po redosledu koji će maksimalno dovesti do izražaja praktičnost komandi. Ovo vreme ne odslikava samo brzinu mehanike i elektronike aparata, već se u njemu reflektuju i vremenski rezultati praktičnosti korisničkog interfejsa. Drugi deo brzinskog indeksa dobija se kao prost zbir ocena dodeljenih vremenima izmerenim za obavljanje pojedinačnih operacija kao što su fokusiranje, zumiranje (pun raspon zuma), vremena potrebnog za smeštanje fotografije na memorijsku karticu, kao i vremena potrebnog za punjenje blica. Prosečna vrednost ta dva međuindeksa čine konačni brzinski indeks.
 | | Nikon P90 |
Indeks lakoće rukovanja sačinjava pet ocena. Prva od njih je ocena za ergonomiju aparata, koja se dodeljuje na osnovu procene kvaliteta rukohvata i čvrstoće njegovog ležanja u ruci, položaja objektiva, blica i eventualnog rizika od njihovog prekrivanja prstima ukoliko su nezgodno postavljeni. Sledeća ocena dobija se za eventualno posedovanje jog dial točkića, čije postojanje drastično olakšava i ubrzava manipulaciju naprednijim funkcijama. Naredna ocena odnosi se na način zumiranja. Kriterijum koji smo prihvatili, a oko koga nam se čini da među korisnicima i kolegama koji testiraju aparate vlada popriličan konsenzus, jeste da je zumiranje "klackalicom" na poleđini aparata najnepovoljnije rešenje, da je prsten oko okidača mnogo praktičniji, a da je ponajbolje rešenje ukoliko se zumira direktno, okretanjem objektiva. Sledeća ocena koja ulazi u procenu lakoće rukovanja odnosi se na broj, raspored i funkcionalnost komandnih tastera, a poslednjom ocenom u ovoj kategoriji evaluira se funkcionalnost korisničkog menija.
Ocenom za bogatstvo mogućnosti pokušali smo da obuhvatimo sve ono što, posredno ili neposredno, širi vaše kreativne mogućnosti u radu sa aparatom. To može biti prisustvo sekundarnog tražila (optičkog ili elektronskog), vodootpornost, otopornost na padove i udarce, raspon radnih parametara koji možete podešavati, posedovanje optičke stabilizacije kao, mogućnost korekcije delova slike u senci u realnom vremenu, mogućnost za postprocesiranja snimaka u softveru samog aparata, ekran osetljiv na dodir, rotirajući displej, inteligentni mehanizmi za automatsku kontrolu ISO osetljivosti... Važan segment ovog indeksa čini i ocena za širinu ugla koju objektiv može da obuhvati na širokom kraju zuma, kao i ocena za raspon zuma (dakle, dve nezavisne ocene).
 | | Panasonic TZ5 |
Indeks kvaliteta odnosi se na fizičke karakteristike aparata i sastoji se od četiri pojedinačne ocene. Prva od ocena evaluira kvalitet (odnosno rezoluciju) i veličinu LCD displeja, vidljivost slike na njemu po jakom svetlu i u mraku, kao i vidljivost pod različitim uglovima. Naredna ocena evaluira kvalitet materijala od kojih je aparat napravljen, pri čemu je poželjno da on bude izrađen od solidnijih legura, mada je i čvrsta plastika koja ne krcka pod prstima svakako plus. I detalji kao metalni navoj za stativ doprinose višoj oceni kvaliteta materijala. U oceni završne obrade bavimo se time koliko je proizvođač posvetio pažnje detaljima kao što su tasteri, vratanca i njihova sigurnost, ćoškovi i ivice njihova otpornost na habanje, i slično. Poslednja od ocena koje sačinjavaju indeks kvaliteta jeste ocena za dizajn.
Na adresi www.pcpress.info/foto2009  možete da pregledate galeriju fotografija snimljenih tokom ovogodišnjeg testiranja digitalnih fotoaparata. Sve fotografije su snimljene direktno sa memorijske kartice, bez ikakve obrade van fotoaparata.
Za detaljan prikaz aparata, karakteristike, ocene i preporuke pogledajte PC #156.
|
