|
Proizvođači procesora, matičnih ploča, memorija i grafičkih kartica agresivno reklamiraju overkloking mogućnosti svojih proizvoda. Naravno, kompanija koja je trenutno u najpovoljnijoj situaciji na tržištu to najmanje čini, ali to ne umanjuje činjenicu da je overkloking jedna od primarnih tema pri ocenjivanju hardverskih komponenti. U svakom testu core komponente pročitaćete i komentar koji se odnosi na to "koliko može da razvije", a da pri tome friziranje nije posebno komplikovano. Najzad!
Kako i zašto?
Definicija pojma overkloking je "rad hardverskih komponenti na radnom taktu koji prevazilazi nominalne vrednosti propisane od strane proizvođača", ali većina se i dalje pita kako je overkloking moguć. Valjda proizvođač najbolje zna u kom režimu komponenta treba da radi?! Upravo tako, oni najbolje znaju koji su limiti određene komponente, ali takođe veoma dobro znaju kako se minimizuju troškovi proizvodnje i povećava profit.
Velika serija procesora se pravi na istoj proizvodnoj liniji, pa se oni kasnije markiraju za rad na određenoj frekvenciji kako bi se napravila šira ponuda na tržištu. Intel ili AMD svaki takav procesor košta isto, ali se zarad pokrivanja tržišta na nekima zaradi manje, a na nekima više. Pošto su, primera radi, svi Core 2 Duo procesori proizvedeni na istoj liniji, nema nikakve razlike u arhitekturi i unutrašnjosti procesora koji rade na 3,2 ili 2,6 GHz.
Naravno, svaka arhitektura i jezgro imaju svoje limite, odnosno maksimalni radni takt na kojem procesor može raditi pri određenom naponu, ali su ti limiti uglavnom isti za sve. Kažemo uglavnom, jer prilikom proizvodnje ima detalja koji mogu da utiču na overkloking mogućnosti procesora, ali samo ako se ide baš do limita jezgra, tj. do najbržih zvanično deklarisanih modela. Za većinu korisnika ovo nije bitan podatak pa nećemo ulaziti u detalje, već ćemo se fokusirati na ono što je za korisnike zainteresovane za overkloking najbitnije.
 |
Odgovoriti na pitanje "Zašto overklokovati?" nije teško - svi bi želeli brži računar od onog koji trenutno imaju, pa je overkloking ekonomičan način da se do ubrzanja dođe. Po odnosu prema overklokingu, korisnike možemo podeliti na pet grupa. Prvu čine kupci gotovih konfiguracija, koji nisu uticali na izbor komponenti, ali su s vremenom dosta naučili o računarima pa bi želeli i malo više brzine. Druga grupa su oni koji su birali komponente sa idejom da dobiju što jeftiniji računar, pa bi overklokingom da podignu ukupne performanse na nivo skupljeg računara. Treća i četvrta grupa su iskusni korisnici koji biraju komponente sa najboljim odnosom cene i overkloking dometa ili pak biraju najbolje komponente koje žele da "nategnu" do krajnjih granica - za njih ćemo u narednim brojevima pisati o naprednijim tehnikama overklokinga. Petu grupu čine poklonici fabričkih vrednosti, koji se plaše da odstupe od bilo kog parametra koji je nominalno određen, pa bi ovaj tekst mogao da ih ohrabri barem na minimalne overkloking zahvate koji neće narušiti stabilnost računara.
Osnove overklokinga
Prvo što treba da znate pre upuštanja u overkloking jeste kakvim hardverom raspolažete. Ako ste kupili gotov računar, pogledajte specifikaciju koju ste dobili zajedno s garantnim listom ili otvorite kućište i pogledajte naziv matične ploče i model memorije. Detalje o procesoru saznaćete uz pomoć programa CPUZ, koji se nalazi na našem DVD-u - vitalne informacije su oznaka modela, brzina FSB-a (sistemske magistrale), nominalni množilac i radni napon.
 |
Uz pomoć oznake modela, utvrdićete na koju frekvenciju možete da ciljate. Recimo, Core 2 Duo E5200 radi na 2,53 GHz a E8600 na 3,3 GHz. Dakle, oba procesora su bazirana na istoj arhitekturi i jezgru, pa je realno zaključiti da i E5200 može da radi na 3,3 GHz. Druga stavka je radni napon: E8600 će fabrički imati podešen viši radni napon od E5200 (ne samo zbog radnog takta već i zbog količine keš memorije). Ako je bezbedno da E8600 radi na određenom naponu, sigurno isto važi i za E5200. Generalno gledano, bilo koji Core2Duo procesor može raditi negde oko 3,3 GHz.
E5200 i E7200 rade na 2,53 GHz, ali koriste različitu brzinu magistrale, pa tako E5200 radi na 800 MHz, a E7200 na 1066 MHz FSB-u. Ovo pravi razliku u množiocu procesora, gde E5200 ima množilac 12,5, dok E7200 ima 9,5. Još jedna logična pretpostavka - ako E7200 može da radi na 266 MHz FSB-u, može i E5200. Ovde se u jednačinu uključuje matična ploča, jer od nje i čipseta zavisi brzina sistemske magistrale - svaka moderna matična ploča za Intel procesore mora da podržava sve Core 2 Duo i Core 2 Quad modele, pa tu neće biti problema. Dakle, ukoliko kod E5200 procesora postavimo radni takt FSB-a na 266 MHz, to automatski daje finalni takt procesora od 3,3 GHz, što je opet nominalni radni takt E8600. Tako ni jedna komponenta sistema ne izlazi iz fabričkih okvira, uz korigovanje memorijskog množioca kako bi i memorija ostala na nominalnom radnom taktu. Nakon toga, treba samo povećati napon procesora na nominalnu vrednost E8600 da bi se osigurala apsolutna stabilnost sistema i eto lepo overklokovanog računara koji radi veoma blizu nivoa znatno skupljeg procesora.
 |
Kod standardnih procesora overkloking se svodi na povećanje frekvencije sistemske magistrale. Množilac je kod standardnih procesora zaključan "na više", i može se menjati samo na niže vrednosti. Ovim je Intel ostavio mogućnost da korisnik prilagođava brzinu FSB-a kako bi dobio što bolje performanse sistema. Tako je moguće povećati brzinu FSB-a, smanjiti množilac i time ostaviti procesor na nominalnom radnom taktu, uz veću brzinu FSB-a i memorije.
U overkloking praksi mogućnost smanjenja množioca se koristi kako bi se iz svake komponente, pa i iz procesora, izvukao maksimum. Na primer, ako uzmemo E8600 koji radi na 333 MHz magistrali sa množiocem 10, onda bi povećanje FSB-a na 400 MHz dalo finalni takt od 4 GHz, što je na granici mogućeg za ovo jezgro i vazdušno hlađenje. Tako bi se množilac spustio na 9, što daje takt od 3,6 GHz što ovaj procesor, uz minimalnu korekciju radnog napona, bez problema ostvaruje. Ova frekvencija je ujedno i granica do koje bi trebalo ići sa malo boljim standardnim sistemom za hlađenje.
Za opis overklokerskih tehnika na Intel i AMD procesorima, praktična iskustva, trikove i analizu očekivanih performansi pogledajte PC #158.
|
