|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Stevan Josimović | |||
Modofikacije u četvrtom izdanje |
|||
Umetnost se rađa kada se sretnu inspiracija i improvizacija. Modo je i u verziji 401 SP1 skrojen tako da vam ti susreti budu što zabavniji i što češći... |
Mnogi veterani softverske industrije kažu da je aktuelni mainstream model licenciranja softvera zastareo, krut i sve manje isplativ. Korisnici softvera primećuju da im softver diktira operativni sistem i hardver koji koriste. Na drugom kraju spektra je Open Source zajednica koja pokušava da oživi licencni model slobodnog softvera. Kada je osnovan, Luxology je obećao da će korisnicima ponuditi ne samo revolucionaran način za stvaranje 3D sadržaja, već i fleksibilan i fer sistem licenciranja. Verzija modo 401 je korak dalje u tom smeru. Pre svega, modo licenca nema troškove godišnjeg održavanja. Zatim, modo funkcioniše bez hardverskog dongle‑a, tako da česti problemi sa drajverima za ove uređaje ne pogađaju korisnike. Modo licenca podrazumeva da softver koji ste platili možete da pokrećete na Windows i na MacOS platformi, pa ako radite u heterogenom okruženju, možete uvek da koristite hardver koji vam je u datom trenutku najzgodniji. Za ozbiljan rad u studijima ne morate kupovati više modo licenci da biste napravili render farmu jer sa modo‑om možete imati do 50 render čvorova. Čvorovi nisu vezani za jezgra, pa ukoliko imate render stanice sa 16 jezgara, vaša render farma može brojati čitavih 800 jezgara. S obzirom na to da su Luxology‑jevi menadžeri i sami umetnici i korisnici modo‑a, odlično razumeju da je umetnicima zbog inspiracije i/ili kolaboracije ponekad potrebno da promene radnu sredinu. Dakle, kada odete kod kolege u njegov novi studio i otpočne kreativna saradnja, a pri ruci nemate svoju radnu stanicu, dovoljno je da skočite na svoj Luxology nalog, preuzmete modo i svoju licencu, instalirate i počnete sa radom. Pošto završite posao, deinstalirajte softver i niste prekršili nijedno licencno pravilo. Odavno je primećeno da softverske kompanije bespotrebno maltretiraju korisnike koji uredno plaćaju softver i od kojih žive. To je ironija našeg doba. Luxology je napravio krupan korak ka svojim korisnicima kako bi ih zaštitio od ovakve prakse, a korisnici (više od 100.000 trenutno) pored inovativnog pristupa razvoju softvera to znaju da cene. Dati moć modelarima...
Novi modo donosi pregršt novosti u modeliranju. To je i dalje pre svega SubD i poligonalni modeler, pa je pravo osveženje ono što su njegovi tvorci učinili sa Pen i Sketch alatima. Kombinujući Background Constraint i punu podršku za grafičke table, verzija 401 je ove skromne alate transformisala u moćne generatore geometrije. Oni se sada savršeno uklapaju u koncept retopologije jer omogućavaju potpunu slobodu i inteligentno pozicioniranje verteksa/poligona prilikom optimizacije gustih skeniranih modela ili modela koji dolaze iz nekog CAD‑a. Pen će vam omogućiti, recimo, da direktno sa backdrop‑a napravite, tj. isečete UV, interaktivno podešavate debljinu zida u wall modu ili da vizuelno i brojem prikažete sve uglove na modelu. Pen je sada „svestan“ postojeće geometrije pa njime možete jednim klikom dodavati kvadove na modelu, a da pri tom oni budu savršeno spojeni sa postojećom lokalnom geometrijom. Slično tome, Pen Merge će vam omogućiti da drag‑n‑drop metodom spajate vertekse nepovezanih poligona. Toplo preporučujemo da se upoznate sa revidiranim opcijama Pen‑a jer će vam nakon toga ovaj alat često biti prvi izbor. Sketch ne zaostaje kada su noviteti u pitanju. Popunjavanje rupa u modelu uniformnim nizom kvadova savršeno vezanih za lokalne poligone sada se izvodi jednim potezom miša/stajlusa, dok se stvaranje niza kvadova i vezivanje nepovezanih grozdova postiže prostim drag‑om. U slučaju ovog drugog, modo će interaktivno spajati vertekse najbližih poligona, i to poštujući pravila Background Constraint‑a, pa kad budete zadovoljni kako spojeni model izgleda, dovoljno je da operaciju završite drop‑om. Interesantni efekti se mogu postići kombinacijom Sketch, Background Constraints i render curves opcija, jer se krive koje iscrtavate u nekoj od projekcija interaktivno pojavljuju na OpenGL senčenom modelu kao detalji u savršenom kontaktu sa pozadinskom geometrijom. Direktna integracija modo toolpipe sistema omogućava da dorađujete topologiju raznim alatima, uz poštovanje korisnog Background Constraint ograničenja. Recimo, transform i deform alati dobijaju potpuno novu upotrebljivost jer čak i vrlo kompleksne promene na lokalnoj geometriji mogu da se izvode iz perspektive. Isto važi i za slide smooth alate, kojima možete pomerati i ublažavati ivice vašeg objekta dok one verno prate profil geometrije u pozadinskom lejeru. Sledeći buzzword je profilno modeliranje, koje podrazumeva poboljšanje alata extrusion i sweeping kroz upotrebu 1D i 2D profila. Njihovom primenom lako se mogu stvarati ručke, držači, police i drugi hibridni oblici koji nisu ni pravilnog geometrijskog, niti organolikog oblika. Dok radite sa Edge Slide‑om, možete odabrati profil kakav želite, a kontrolisaćete ga razmakom između dupliranih ivica i drugim opcijama na Slide panelu. Obaranje ivica (Bevel) je odlično u novom modo‑u jer može da radi i na kompleksnim objektima. Ne samo da će kompleksne oborene ivice izgledati dobro već je novi bevel u stanju da umnoži geometriju tamo gde je neophodno, tako da oborena ivica na tom mestu može lepo da isprati profil objekta. Ipak, modo je jak u obaranju ivica uz pomoć profila. Izrada atraktivnih logotipa, natpisa ili dodavanje finih detalja u „četvorki“ ne predstavlja problem. Priča o modeling novitetima u modo‑u ne može se završiti bez replikatora instanci. Replikatori se mogu kombinovati sa drugim alatima (opet kroz toolpipe sistem) tako da se instance objekata mogu dodavati u neograničenom broju. Oblik i boja ovih instanci se kontrolišu samim objektom koji se instancira, što minimalno usložnjava scenu i povećava vreme rendera, dok se nivo detalja bitno umnožava. Odlični primeri za replikatore instanci su Pen Clone, u kome se Pen alatom postavljaju tačke koje su pozicije za instancirane objekte. Slično tome, Mesh Paint Replica će u sprej maniru dodati na scenu point cloud, a te tačke su instance bilo kog drugog objekta (patke na jezeru, cveće u parku, školjke na trupu broda…). Ako želite punu kontrolu nad time gde će završiti vaše instance, koristite Replica Curve, sa kojim kontrolne i pomoćne tačke na krivoj postaju instancirani objekti. Viši nivo kontrole postiže se pozicioniranjem kontrolnih tačaka krive i podešavanjem ostalih parametara na PathSteps Generator i Curve Path panelima. ...i animatorima
Modo je relativno skoro dobio prve animatorske alate – animatorske opcije su u povoju, ali su ambicije velike. Luxology je koncipirao modo na vrlo zdravim animatorskim osnovama jer je u ovom softveru doslovce svaki parametar dinamički, tj. može se animirati. Grafovi i kanali su koncepcijski prečišćeni, od prvih verzija funkcionišu besprekorno, tako da sada preostaje „samo“ da se dodaju novi i lepo osmišljeni modifikatori koji će ubrzati proces animiranja. Pokrete možete ređati u lejere, što ih čini fleksibilnim ako je potrebno menjanje, usložnjavanje ili uprošćavanje pokreta, tj. dodavanje i brisanje određenih animacionih lejera. Sve ovo, uz odlično rešenu scensku hijerarhiju, omogućava izradu složenih pokreta. Verzija 401 donosi interesantan novitet: sve kanale koje animirate na sceni možete da prikažete na prozirnom i mobilnom HUD panelu. Deluje nepotrebno jer oni već postoje na panelima, ali je lakše animirati ako ne morate skretati pogled sa objekta. Osim toga, ako ste „na ti“ sa prečicama na tastaturi, ovakav HUD vam omogućava da veći deo vremena animirate na maksimiziranim OpegGL viewport‑ima. Ovi HUD‑ovi su funkcijski ekvivalentni standardnim panelima pa možete drag‑ovanjem levo-desno interaktivno menjati parametre na kojima radite. Ukoliko je za neki od parametara definisano u kojim granicama se kreće, onda će se taj parametar na HUD‑u pojaviti kao klizač – ne može bolje od toga. Novitet je i to što od ove verzije kanali mogu da se povezuju a odnosi između kanala mogu da se definišu. To vam omogućava da animiranjem jednog objekta animirate ili utičete na ponašanje gomile drugih objekata, što znači da uz malo truda možete napraviti kompleksne scene i pokrete. Definisanje odnosa (relationship) među kanalima takođe se radi na specijalnim HUD‑ovima koji mogu biti i kompleksniji. Neki od dostupnih primera/tutorijala za ovu tehniku animiranja vrlo su inspirativni, naročito za korisnike koji imaju prethodna iskustva sa modo‑om. Korisnički kanali se prirodno nastavljaju na povezivanje kanala i njihove odnose. Kada definišete sopstveni (virtuelni) kanal, možete ga vezati za neki drugi (stvarni) kanal i definisati minimalnu i maksimalnu vrednost za njegovo animiranje. Kada ga kasnije animirate, možete ga kontrolisati preko korisničkog kanala koji je u formi HUD klizača i neće vam dozvoliti da prekoračite zadate opsege. Animatori će biti oduševljeni pojavom inverzne kinematike, koja može da se aktivira jednim tasterom ukoliko selektujete neku hijerarhiju koja ima bar tri nivoa. Delovi IK lanca ne smeju biti u jednoj liniji, ali moraju biti deo iste ravni. Ukoliko poštujete ovaj zahtev, sve će raditi besprekorno pa sa nestrpljenjem iščekujemo sofisticiranije opcije za karakter animaciju. Prelaz između IK i FK se podešava blending procentualnim parametrom na properties panelu pa je kontrola ovog modifikatora jednostavna. Novi modo ima i dinamičko parentiranje, što je još jedna zgodna opcija za animiranje objekata sa višestrukim IK lancima. Time se ne završava spisak novih funkcija, ali se jasno vidi u kom smeru se modo kreće. Zrakologija diktira modu
Modo je moderna Windows/MacOS aplikacija, čiji se interfejs zasniva na briljantnoj funkcionalnosti, atraktivnom dizajnu i, najbitnije, punoj interaktivnosti. Integrisani sistem za pomoć je diskretan i detaljan. Okretnost i ekonomičnost u raspolaganju resursima su samo deo onoga što korisnike privlači ovoj aplikaciji jer je suština u ideji i brzini realizacije. Osim toga, autori modo‑a znaju da korisnici ne mogu da pogreše u odabiru funkcionalnosti za novu verziju. Poenta je te zahteve kanalisati, sistematizovati i ispoštovati, a Luxology je dokazao da to ume. Nova verzija prvi put donosi bogat content paket i omogućava da bez prevelikog upoznavanja sa softverom probate većinu najbitnijih i najatraktivnijih funkcionalnosti, kao što su IK, channel relationship, krzno... Kvalitet renderera je i u prethodnim verzijama bio na zavidnom produkcijskom nivou, a sada je još brži, ima bolji anti‑aliasing, dubinu polja, motion blur... Shader entiteti, pored Irradiance Cache globalnog osvetljenja, sada imaju opciju i za Monte Carlo koji je specijalno efikasan za površine sa puno detalja. Ozbiljnost modo poduhvata se ogleda i u tome što Luxology ne posustaje sa izbacivanjem vrsnih tutorijala koji prate svaku novu verziju. Za inače dinamičnu korisničku zajednicu ovi tutorijali su značajni jer skraćuju vreme od implementacije novih rešenja do njihove upotrebe u projektima. Naravno, Luxology je prisutan na svim ozbiljnijim događajima povezanim s ovom industrijom (Siggraph, Solidworks World, roadshow širom Evrope...) i animira niz sporednih aktivnosti koji modo drže u žiži interesovanja između objavljivanja novih verzija (blog, Luxology.TV, modcasti itd). Značajno je i to da su Luxology i Pixologic sarađivali na definisanju novog radnog toka za modo i ZBrush korisnike, što dosta govori o pozicioniranju ove dve aplikacije na tržištu. Šta još Luxology treba da radi? Ne mnogo toga – kad god sam kontaktirao s kolegama iz Luxology‑ja, dobijao sam sadržajne i smislene odgovore u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Sigurno je da korisnici sa nestrpljenjem očekuju sofisticirane alate za animaciju likova poput skininga ili kostiju i Luxology zna da je trenutna verzija malo „mršava“ na tom polju, ali sve drugo izgleda i funkcioniše odlično. Čini se da je veliki Autodesk u pokušaju da pokupuje sve što mrda na ovom tržištu nepravedno zaboravio modo. Vi nemojte da napravite takvu grešku! |
|