PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Hardver Hardver
PC #159 : Oktobar 2009 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Dejan Ristanović  

Nova slika za novi TV

Kupca LCD, LED ili plazma ekrana koji priključi svoju skupo plaćenu "igračku" na klasičnu kablovsku televiziju ili (daleko bilo) antenu čeka veliko razočaranje - slika je grozna. Zato uz televizor treba promeniti i televiziju tj. analognu zameniti digitalnom. Glavni kandidati su SBB D3 i IPTV Telekoma Srbija

Kada smo sa krovnih i sobnih antena prešli na kablovsku televiziju, mislili smo da je slika savršena. Dobro, možda ne baš kao Matrix sa upravo nabavljenog DVD-a, ali tu negde. Oni koji su to savršenstvo želeli da dopune "savršenim" televizorom, a pri tom nisu žalili pare, kupovali su Sony CRT dijagonale 72 centimetara sa osvežavanjem na 100 Hz, plus komodu koja može da izdrži teret od 65 kilograma; tako je nastajao kućni zabavni centar snova za kraj XX veka. Onda su došli LCD i plazma televizori, tanji, lakši i (znatno) skuplji, ali nekako ne baš dobro uklopljeni u ostatak sveta. Proporcije 16:9 nisu odgovarale većini filmova koje smo imali na kasetama i diskovima, a TV slika je bila grozna, sa puno snega i mutna. U međuvremenu su televizori napredovali, njihovi tvorci su menjali softver i obezbedili znatno bolju obradu analognog signala. Slika je, dakle, postala znatno bolja, ali je ostala grozna. Nema druge - uz digitalni televizor treba kupiti i digitalnu televiziju.

Vaš set-top box

Klasična televizija nas je naučila da je dovoljno dovesti kabl od bandere/antene do televizora. Šta ako u kući ima više televizora? U ugovoru sa kablovskim operaterom možda piše ponešto o tome, ali retko ko je obraćao pažnju - stavite razdelnik i odvedete kabl do svakog aparata, pa svaki ukućanin u isto vreme može da gleda program koji ga zanima. Čak i ako je televizor samo jedan, postoji suptilnija forma multitaskinga: antenski kabl ide u DVD rikorder, iz njega u video-rikorder, pa tek iz njega u televizor, tako da možete gledati jedan program dok snimate drugi (ili druge). Ta lepa vremena sada pripadaju istoriji - uz digitalnu televiziju birate šta vam je potrebno i na kraju meseca dobijate odgovarajući račun.

Kako sve to funkcioniše? Nakon zasnivanja pretplate dobijate uređaj koji se "po inerciji" zove set-top box pošto, kao, stoji na televizoru. Moderni televizori su toliko tanki da će na njima teško išta stajati, pa se set-bottom box stavlja zajedno sa ostalom video opremom, negde ispod televizora ili pored njega. "Antenski" kabl kroz koji signal dolazi ide do set-top box-a koji, na osnovu vaše kartice/PIN-a, dekoduje signal i, pod uslovom da ste platili pravo da gledate neki program, šalje sliku i zvuk do televizora kroz drugi kabl. Taj video signal bi se, uz umereni trud, mogao proslediti do drugih televizora, ali bi na svima njima bio prikazan isti program; da biste istovremeno gledali dva programa, potrebna su dva set-top box-a. Pošto je postojanje više televizora u istom stanu realnost za mnoge korisnike, čudno je što ni SBB ni Telekom ne nude mogućnost da, uz skromno povećanje cene, dobijete više dekodera - ta opcija nam je i kod jednih i kod drugih nezvanično najavljena za bližu budućnost, ali komercijalni uslovi još nisu poznati.

Postojanje set-top box-a znači da na televizoru nećete tražiti i raspoređivati kanale - samo ćete kao izvor slike izabrati eksterni port, a kanal birate pomoću daljinca koji stiže uz set-top box. Taj daljinac postaje najbitniji u kući, a jednostavnost rada je direktno uslovljena kvalitetom firmvera set-top box-a; nemate mnogo izbora, pošto taj uređaj dobijate od provajdera.

Jedna od osobina set-top box-ova koje dobijate, kako od Telekoma tako i od SBB-a, pomalo kvari čitavu priču o digitalnoj televiziji: signal do televizora putuje kroz video kabl sa SCART konektorima. Dakle, u dekoderu se obavljaju digitalne konverzije a onda, u zadnjem koraku, prelazite u analogni domen. Mnogo bi prirodnije bilo da set-top box-ovi imaju i HDMI port koji, uz čisto tehnološke prednosti, odgovara kupcima novih televizora, na kojima ima 4 ili 6 HDMI portova i samo jedan ili dva SCART-a, koji se začas popune. Šta je, tu je - nakon najavljenog prelaska na emitovanje pojedinih kanala u HD kvalitetu provajderi će morati da zamene set-top box-ove modernijim rešenjima.

Za analizu ponude kompanija SBB (D3 televizija) i Telekom Srbija (IPTV), poređenje servisa i naša iskustva u radu pogledajte PC #159.