|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Bojan Stanojević | |||
Notebook za krizni budžet |
|||
Sa polica kompjuterskih radnji smeše se prenosivi računari svih boja i veličina, koji više nisu skuplji od desktop modela. Da biste se lakše snašli u tom obilju, u ovom i narednim brojevima predstavićemo najinteresantnije modele. Počinjemo od 40 najjeftinijih... |
Pre nekoliko godina, neko je prorekao izumiranje stonih računara. Poznavaocima je jasno da je ova prognoza isuviše smela, ali tržišne analize pokazuju da je prognozer bio (barem delimično) u pravu. Tržište prenosivih računara neumitno raste, dok su stoni modeli u defanzivi. Globalni trendovi u našu zemlju stižu sa zakašnjenjem, ali ako iza tih pravila stoje tržišni uslovi, onda i ne mora da bude tako. Budući da više skoro nema razlike u ceni između najjeftinijih prenosivih i stonih računara (sa monitorom, tastaturom, baterijom koja zamenjuje UPS i ostalim elementima koji su sadržani u prenosivim modelima), a isto važi i za performanse, kupci će se brzo preorijentisati na prenosivu opciju. Šta je sa skupljim računarima? Tu već ima razlike, pre svega zbog termalne disipacije snažnih centralnih i grafičkih procesora, koja je u malim kućištima prenosivih računara problem. I to se nekako rešava (nedavno se pojavio prenosivi računar sa Intel-ovim procesorom Core i7), ali su mobilne komponente velike snage skuplje. Ipak, ni u ovom segmentu razlike nisu tako velike kao pre, pa se i skuplji prenosivi računari dobro prodaju. Naravno, postoje korisnici koji traže visoke performanse, velike monitore i (ipak) veći komfor koji pružaju stoni računari; oni su danas u manjini, ali zbog njih prognozer s početka ovog teksta nije bio baš potpuno u pravu - stoni računari u dogledno vreme neće izumreti. Psihološka granica
Ovako obilna ponuda donela nam je logističke i mnoge druge probleme - predstavljanje reprezentativnog uzorka tržišta koji bi obuhvatio sve klase računara, sve brendove i modele različitih namena, odnelo bi više prostora nego što imamo u časopisu. Zbog toga smo se odlučili na priču u nastavcima; započećemo je segmentom koji čitaoce najviše zanima, dakle najjeftinijim računarima. Ovakav pristup nosi i neke rizike: fokusiranjem na jedan segment mogu se izvesti zaključci koji ne moraju da važe u drugom segmentu. Primera radi, računari koje ćemo predstaviti u ovom broju su znatno skromnije opremljeni spoljnim pruključcima nego što je to bio slučaj prošle godine, dok će situacija sa skupljim modelima verovatno biti drugačija. Odluku o tome koja će cena razdvojiti računare za prikaz u ovom i sledećem broju nije bilo lako doneti - bilo je predloga da to bude 40.000 dinara, ali smo se bojali da ćemo tako u ovom broju ostati "kratki" (pokazalo se da je strah bio neosnovan); varijanta sa 50.000 dinara nam je ulivala (takođe neosnovan) strah da će sledeći broj biti nedovoljno popunjen. Dileme se najčešće rešavaju kompromisom, koji je u našem slučaju imao dodatno opravdanje: 45.000 dinara je približan ekvivalent sumi od 500 evra, a pošto smo ionako navikli da "razmišljamo" u evrima, ova suma mnogim potencijalnim kupcima predstavlja psihološku granicu za iznos koji su spremni da izdvoje za kupovinu računara. Situacija koju smo zatekli u prodavnicama pokazuje da je granica dobro postavljena: nema velike razlike u broju izloženih računara koji koštaju manje ili više od te sume.
Da bismo dobili što jasniju sliku i napravili dobar presek tržišta, ove godine smo odustali od uobičajene prakse pozivanja dilera da nam dostave računare; umesto toga smo "izašli na teren"; time smo izbegli rizik da zbog neažurnosti dobavljača propustimo neke zanimljive modele ili čitav brend (prošle godine nije prikazana nijedna Toshiba, iako je ova firma jedan od najpoznatijih prozvođača prenosivih računara). Obišli smo najvažnije maloprodajne objekte, a broj računara koje smo tamo zatekli je impozantan. U ovu klasu cena spadaju i mali računari (netbook), ali smo odlučili da njih ne predstavljamo - oni su zasebna kategorija, pa smo ih odložili za naredne brojeve. Pažljivim pregledom i uz konsultacije sa prodavcima, izabrali smo modele koji su zanimljivi i koji realno reprezentuju stanje na tržištu: kada smo finalizovali spisak, na njemu se našlo 39 računara. Dakle, šta se može dobiti za manje od 45.000 dinara? Sažeti odgovor bi glasio - mnogo toga, ali ne sve. No, krenimo redom... HardverMnogi će pomisliti da se za malo novca ne može dobiti mnogo procesorske snage, ali se ispostavilo da to baš i nije tačno: većina prikazanih računara ima procesore sa dva jezgra, u nekoliko slučajeva je u pitanju Intel Core 2 Duo radnog takta 2 GHz, a skromniji procesori u nekim računarima imaju još viši radni takt; samo se u jednom modelu nalazi Celeron koji radi na 1,2 GHz, a njega će odabrati oni korisnici kojima je primarna štednja energije. U ekonomskoj klasi smo očekivali veću zastupljenost AMD-a, ali smo AMD-ove procesore (Turion, Athlon, Sempron) zatekli u manje od trećine računara; kao da se AMD mnogo ne trudi oko ovog tržišta. Ni štednja na memoriji nije česta: većina računara ima 2 GB memorije, neki imaju 3 GB, a u četiri modela zatekli smo i sva 4 GB; samo gigabajt GB ima pet računara, ali čak i ako im proširite memoriju, u četiri od njih nećete probiti granicu od 45.000 dinara.
Još pre godinu dana smo konstatovali da su ekrani sa odnosom stranica 4:3 prošlost. Ovogodišnji pregled to potvrđuje, a primetan je i trend ka još većem "proširivanju" ekrana - dok je prošle godine samo jedan računar imao 16:9 ekran, sada su ekrani 16:10 i 16:9 ravnomerno zastupljeni. Time prenosivi računari postaju primereniji za multimediju a malo manje primereni za rad, ali sva je prilika da takav trend odgovara i proizvođačima, jer je proizvodnja ovakvih ekrana ekonomičnija. Pravilo o zlatnoj sredini i dalje je na snazi, što se u slučaju ekonomske klase prenosivih računara odnosi na dijagonalu ekrana - ukoliko imate ograničen budžet, ne možete računati ni na snažne računare sa malim niti sa velikim ekranima. Ogromna većina prikazanih računara ima dijagonalu između 15 i 16 inča, pri čemu su se uspostavila neka pravila: 15,4" znači da ekran ima odnos stranica 16:10, a 15,6" i 16,1" ukazuje na proporciju 16:9. Rešenje u ekonomskoj klasi možete naći i ako tražite zamenu za stoni PC (premda ćete u tom slučaju morati da se pomirite sa nešto manjom procesorskom snagom): dva prikazana računara imaju dijagonale od 17", a možete da birate i odnos stranica ekrana: 16:9 ili 16:10.
Dijagonala ekrana je u tesnoj vezi sa rezolucijom - 15.4-inčni modeli imaju 1280*800 tačaka, a za veće ekrane je rezervisana rezolucija 1366*768. To znači manje zamaranja očiju pri radu, ali i manje prostora na desktop-u i nepotpuni doživljaj pri gledanju filmova HD rezolucije. Ekranom upravlja grafički kontroler, a ako je on integrisan u sistemske čipove, računar je jeftiniji, tako da smo u ovoj klasi očekivali dominaciju integrisanih rešenja; tako je i bilo, mada ima izuzetaka sa "diskretnom" grafikom - na nekim računarima se sasvim lepo možete i poigrati. SSD diskovi su još uvek isuviše skupi za ekonomsku klasu, pa svi predstavljeni računari imaju klasične 2,5" diskove. Kapacitet od 160 GB je neki minimum, 250 GB je uobičajena stvar, a ima i modela sa diskovima od 320 GB; za više od toga moraćete da zavučete ruku dublje u džep. Blu-ray je i dalje luksuz, tako da su svi predstavljeni računari opremljeni DVD pisačem. Svi imaju mrežni priključak (ponegde gigabitni) i mogućnost bežičnog umrežavanja (ponegde 802.11n), dok rezervnu varijantu u obliku modema ima oko polovine računara. Softver i priključci
Oproban ali ne i previše popularan metod snižavanja cene računara je izostavljanje operativnog sistema, odnosno zamena Windows-a (koji košta) Free DOS-om ili nekom verzijom Linux-a. Za razliku od prošle godine, Windows smo zatekli samo na četiri računara, otprilike isto toliko računara ima Linux, dok Free DOS preovlađuje. To znači da ćete u najvećem broju slučajeva morati sami da se potrudite oko instalacije; ako se odlučite za Windows, računajte i na potragu za drajverima, pošto je sve češća praksa da se ni oni ne isporučuju uz računar. Budući da u vreme pripreme ovog prikaza Windows 7 još nije bio zvanično predstavljen, uz pomenuta četiri računara se dobija Vista Home (Basic ili Premium). Štedi se i na spoljnim priključcima, što nije praksa koju bismo podržali. Činjenica je da savremeni prenosivi računari imaju mnogo toga "unutra" tj. da su dodaci poput wireless adaptera nepotrebni, ali ništa iz unutrašnjosti ne može da zameni periferijske uređaje koje treba negde priključiti - ako imate samo dva USB priključka i na jedan od njih povežete miša a na drugi flash disk, šta je sa fotoaparatom ili štampačem? Srećom, većina računara ima tri USB utičnice, neki imaju četiri, ali ima i onih sa samo dve. Ni ostali priključci nisu luksuz - osnovni hardver za neke od njih je već prisutan, pa samo treba postaviti (ne mnogo skupe) utičnice. Tu pre svega mislimo na eSATA i digitalne video priključke (DVI ili HDMI), dok FireWire i modem (koji traže poseban čip) zaista povećavaju cenu. Opravdanja u vidu nedostatka prostora na kućištu ne stoje - radi se o srazmerno velikim računarima. Najzad, možemo da konstatujemo da u ovoj klasi praktično nema dodatne opreme u vidu miša, daljinskog upravljača itd., premda neki prodavci organizuju akcije u kojima se uz računar dobija torba ili modem za mobilne mreže (vredi obratiti pažnju na takve akcije). Kako (ni)smo testirali
Računare ovog puta nismo podvrgli detaljnim brzinskim testovima, a razlog za to možete naći u prethodnom poglavlju - velika većina nema instaliran Windows. Ne smatramo da je time ovaj pregled bitno izgubio na značaju - procena procesorske snage može se sasvim lepo izvesti iz podatka o ugrađenom procesoru, a grafičke mogućnosti su još lakše predvidive na osnovu toga da li je u pitanju integrisana (najčešće Intel GMA 4500M) ili diskretna grafika; manje-više ista veličina i rezolucija ekrana ne bi pojedinim modelima donela dodatne poene. Za pregled 40 notebook računara, tabelu karakteristika i preporuke urednika pogledajte PC #160. |
|