|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Aleksandar Veljković | |||
Canon S90 |
|||
Canon-ova S serije uvek je pratila G modele, smanjujući gabarite. Posle nekoliko godina pauze, praksa se nastavlja - uz G11, prijatno smo se iznenadili i malom S90. |
Pošto nekoliko godina nije bilo novog S modela, delovalo je da je Canon odustao od ove serije, ali su nas prošle jeseni, paralelno sa promocijom G11, prijatno iznenadili i novim S90. Iza oba modela očigledno stoji ista namera – relativno konzervativnim brojem megapiksela ostvariti što viši kvalitet snimaka preko čitavog dijapazona osetljivosti, približavajući kompaktni senzor DSLR standardima. Tako i S90 ima „samo“ 10 megapiksela, što je realno sasvim dovoljno za svaku primenu, ako u oceni kvaliteta snimaka posmatrate njihove suštinske kvalitete, umesto pukog broja tačaka u matrici. Entuzijaste je oduševila izuzetna svetlosna moć optike kod S90, čijih je F2.0 nešto što se danas retko viđa i u DSLR klasi. Doduše, svetlosna moć vrlo brzo opada i na daljem kraju zuma pada na pomalo razočaravajućih F4.9. S90 je veoma sveden aparat, pravilnih geometrijskih crta, po dimenzijama između Ixus‑a i niskobudžetne A serije. Štaviše, njegove crte su do te mere pravilne da čak ni najmanjeg rukohvata nema, tako da njegova ergonomija nije ništa bolja od one na nekom Ixus‑u. Čak i kontrole su daleko sličnije Ixus seriji nego G11, iako je S90 aparat koji nudi apsolutnu kontrolu manuelnih radnih parametara. Kada ga pažljivije pogledate, primećujete da ima i jedan egzotičan kontroler – prsten oko objektiva, čija se funkcija može podešavati. Ako uzmemo u obzir da i kursorski krug rotira, ostvarujući tako svoju sekundarnu funkciju (jog dial), pristup manuelnim kontrolama je i bez svih tastera i točkića kojima raspolaže G11 dovoljno lak. S90 daje JPG snimke solidnog kvaliteta, a na raspolaganju je i RAW format. Potpuna automatika je moguća, ali činjenica da su vam svi parametri nadohvat ruke inspiriše vas da preuzmete kreativnu kontrolu. Kvalitetom fotografija će i oštriji kritičari biti zadovoljni – pri nižim osetljivostima često je teško razlikovati rezultat S90 i nekog DSLR‑a, dok pri podizanju osetljivosti ipak brzo počinju da se uočavaju slabosti malog senzora. U poređenju sa raznim prosumer modelima, kvalitet fotografija S90 spada u sam vrh, uz rame aparatima kao što su Canon G11, Panasonic LX3, Fujifilm kompakti iz EXR serije ili njihovi jači ultrazum modeli. Do 1600 ASA rezultati su sasvim upotrebljivi, tek preko toga upotrebljivost postaje diskutabilna. Koloritu, oštrini, geometriji i merenju svetla se kod S90 nema šta prigovoriti. S90 nema optičko tražilo, ali zato ima izvanredan LCD ekran dijagonale 3“ i, što je još bitnije, rezolucije 460000 p; kadriranje i pregled fotografija na ovom ekranu predstavljaju zadovoljstvo. Performanse aparata su pristojne i ujednačene, mada se ne može reći da je S90 najbrži kompakt koji smo držali u rukama. Fokus je generalno brz i pouzdan, ali ume da uspori na pri jakom zumu. Iako mala, LiIon baterija S90 uspeva da izvuče solidan broj snimaka. Canon je namenio S90 ljudima koji insistiraju na što kompaktnijim dimenzijama, ali ni po koju cenu ne žele da odustanu od kreativnih kontrola i što je moguće višeg kvaliteta krajnjeg rezultata, kao i profesionalcima kojima treba pouzdan kompaktni aparat za sve one situacije u kojima nemaju pored sebe svoju tešku artiljeriju. To je polje na kome je Panasonic sa LX3 u poslednjih par godina ostvario izuzetan uspeh, što je očigledno menadžment Canon‑a nagnalo da se dosete da su i oni nekada pravili takve aparate. U svakom slučaju, uspešan kambek za Canon. Korisne adrese:
Canon Srbija
|
|