PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Hardver Hardver
PC #173 : Januar 2011 TehnoGuru

 Naslovna  Sadržaj 
Dejan Ristanović  

Ustanite, molim

Pred nama je nešto zbilja novo... a i mi smo pred njim. Microsoft Kinect dodatak za Xbox posmatra korisnika i prepoznaje njegove pokrete. Za sada je to odlična osnova za igre, a uskoro možda i za upravljanje računarom

Microsoft Kinect je "samo" senzor za Xbox, ali se iza te definicije krije nešto što do sada nismo videli - kombinacija senzora i softvera omogućava detekciju čoveka, njegovog lica i pokreta. Stanete ispred ekrana na kome je nacrtan vaš avatar, pa onda radite šta vam padne na pamet (u nekim granicama, naravno); ono što vi uradite, uradiće i avatar. Zvuči u isti mah i trivijalno i nemoguće ali, verujte, funkcioniše prilično dobro. Za početak.

Šta vam je potrebno?

Korisnički interfejs Kinect hub omogućava navigaciju kroz menije bez upotrebe tastature, miša ili džojstika – upravljate direktno rukama, skoro kao u filmu Minority Report
(kliknite za veću sliku)

Kinect je pre svega dodatak za Xbox - može se povezati sa PC-jem, ali za sada nema pratećeg softvera. Zato je najpovoljnija kupovina novi Xbox 360 slim sa Kinect senzorom, pošto ćete za 44.000 ili 51.000 dinara (zavisno od izabrane varijante Xbox-a) dobiti sve što vam je potrebno za zabavu, uključujući i DVD sa pet Kinect-kompatibilnih igara. Ukoliko već posedujete stariji Xbox, kupićete samo Kinect senzor i povezati ga na USB port Xbox-a, s tim što ćete do senzora morati da odvedete i dodatni kabl za napajanje.

Senzor, u obliku pravougaone kutije sa motorizovanim podnožjem, se postavlja iznad televizora, i tu na svoje dolaze oni koji su uštedeli kupujući LCD TV - na njega se Kinect može prilično stabilno postaviti. Vlasnici modernijih LED televizora moraće da razmišljaju o ugradnji dodatne police na zid ili će senzor postaviti na orman - bitno je samo da on "gleda" ka centru sobe.

Pripreme još nisu završene - potreban je prazan prostor, što u današnjim stanovima nije lako obezbediti - možda ćete morati da razmeštate nameštaj i tako dođete do "poljane" u dnevnoj sobi (radna soba teško da dolazi u obzir - potreban je barem 30" televizor da bi Kinect imao smisla). Igrač treba da bude najmanje 2 metra udaljen od ekrana, a ako dva igrača hoće da se takmiče, potrebno je rastojanje od 2,5 metra; ni 3 metra neće škoditi. Za pokrete levo-desno dovoljan je po metar na svaku stranu a što se skokova tiče... pa, valjda nećete udariti glavom u plafon.

Očekuje se da soba bude dobro osvetljena i da igrač ne nosi preterano široku odeću, kako bi senzor mogao da prepozna njegove ruke i noge. Kod svih igara obavezno je da igrač stoji, mada je uglavnom prepoznavao i osobu koja sedi, pod uslovom da sasvim ne skupi noge - verovatno je "mislio" da ispred sebe ima nekog niskog, možda dete. Najzad, Kinect ima i mikrofon, pa možete komandovati glasom, mada je muzika u igrama koja "maskira" zujanje samog Xbox-a obično prejaka da bi se glas prepoznavao.

Komande pokretima

Igra počinje tako što stanete ispred TV-a, postavljate ruke u nekoliko položaja da biste kalibrisali sistem i uzgred sačekate da Xbox memoriše vaše lice - kasnije ćete se samo pojaviti pred njim i on će aktivirati vašeg avatara (možete da birate jedan od nekoliko muških ili ženskih likova). Nije preterano bitno gde ćete tačno stajati, pošto Kinect ima motore za pomeranje kamere, pa automatski prilagođava orijentaciju prema poziciji igrača i nameštaju u sobi. Važno je samo da mnogo ne prilazite ekranu - ako u žaru igre krenete unapred, pojaviće se prozor upozorenja.

Korisnički interfejs zvani Kinect hub omogućava navigaciju kroz menije bez upotrebe tastature, miša ili džojstika. Navigacija pokretima, kao u filmu Minority Report? Moraćemo još malo da sačekamo da bismo stigli dotle, ali zapravo nismo daleko. Od konzole se ne traži precizna navigacija potrebna za izradu tehničkog crteža, već selektovanje, aktiviranje i pokretanje objekata koji mogu da budu predstavljeni velikim ikonama. I stvar funkcioniše: pokreti dlana kroz vazduh u vertikalnoj ravni rezultuju pokretanjem kursora po ekranu a kad treba kliknuti... Tu je problem - intuitivno bi bilo gurnuti dlan ka ekranu, ali senzor očito ne može da prepozna tako precizan pokret, pa je usvojeno da zadržavanje dlana na jednom mestu neko vreme (nekoliko sekundi, jasno signaliziranih na ekranu) označava klik na to mesto... ako ima na šta da se klikne. Kada je to potrebno, možete koristiti i funkciju drag da pomerite objekat na drugu poziciju.

„Poslovna“ primena Kinect-a rezervisana je za pretplatnike Xbox Live servisa koji su platili za Gold nivo: oni mogu da razgovaraju, nalik Skype-u, ali na većem ekranu i sa kamerom koja vas prati dok se krećete po sobi
(kliknite za veću sliku)

Pošto startujete neku od igara, uputstva vam neće biti potrebna. Ako treba da šutnete loptu, šutnete je. Da nešto bacite, pomerate ruku kao da stvarno bacate predmet. Kada avatar koga kontrolišete treba da čučne - čučnete; kada treba da skoči - skočite, a kada se umorite i poželite pauzu, dovoljno je da stanete u stav mirno i da levu ispruženu ruku odvojite od tela pod uglom od oko 45 stepeni. Jednostavno i efektno, pa ćete posle perioda navikavanja zaboraviti na joypad, barem u Kinect-kompatibilnim aplikacijama.

Za prikaz prvih Kinect programa, uočene dobre osobine i mane Kinect-a pogledajte PC #173.