|
Do skora smo imali jedan televizor i TV komodu u koju je bila lokalizovana sva multimedija: video-rikorder, DVD plejer, možda čak i radio-aparat. Sada slika i zvuk treba da budu raspoloživi u svakoj prostoriji, pošto ih gledate i slušate na televizorima, mobilnim uređajima (telefon, tablet...), na displejima desktop i notebook računara, a vredi gledati i u budućnost, kada će čitavi zidovi biti pretvoreni u ekrane. Ipak, i dalje u stanu postoji jedan centralni ekran, koji je mesto porodičnog okupljanja - veliki televizor će se naći u dnevnoj sobi, prekoputa vašeg omiljenog kauča. Gde je televizor (pa makar on bio montiran i na zid) tu je i TV komoda, prirodno mesto za multimedijalne uređaje. Ali nikako sve...
Deo uređaja o kojima govorimo pravi buku - zašto ste se mučili da instalirate surround zvučnike i kupovali Blu-ray filmove sa DTS zvukom, ako će taj savršeni utisak biti pokvaren zujanjem računara sa koga se film emituje? Pa još kada se ventilatori na napajanju, procesoru, grafičkoj kartici i eksternim diskovima malo raštimuju - a to se vremenom neminovno dešava - nastaće kakofonija zvukova od koje se ljubiteljima HiFi-ja diže kosa na... ušima. Sa druge strane, neke stvari prosto moraju da budu tamo gde ste i vi: teško da bi neko pristao da ide u drugu sobu da bi video šta piše na displeju nekog uređaja ili da bi stavio drugi disk u Blu-ray drajv. Idealno bi bilo da sva kontrola bude u dnevnoj sobi, a sve ono što radi (ko radi taj i zuji) bude negde drugde. A za takvu podelu posla potrebno je dobro planiranje... i mrežna infrastruktura.
Nervni sistem vašeg doma...
 | Mapa stana sa legendom
(kliknite za veću sliku) |
Doskora rezervisana za kancelarije, žičana Ethernet mreža sada osvaja i stanove... možda na kratko, pošto je bežična komunikacija sve privlačnije, a prolazi kroz zidove bez potrebe da ih kopate. Ipak, WiFi i dalje kuburi sa većim brzinama prenosa neophodnim za streaming HD sadržaja, bezbednosno je problematičan ("komšijin wireless" kao najpopularniji Internet provajder, kako reče newz.net), a ni prolasci signala kroz zidove nisu nešto što bi uvek trebalo podrazumevati. U zavisnosti od načina gradnje i količine (po prirodi stvari uzemljenih) šipki koje prolaze kroz zidove, već i dva zida mogu "zaustaviti" WiFi. Zato su Ethernet kablovi i dalje poželjno rešenje, tamo gde se ono može sprovesti.
Ukoliko tek gradite ili ozbiljnije redekorišete stan/kuću, strukturno kabliranje je takoreći obavezno - neće previše koštati, a obezbediće komfornu multimediju (ali i rad) u svim prostorijama, za mnogo narednih godina. Čak i ako građevinski radovi nisu u planu, mnogo se može postići zamenom parketskih lajsni kanalicama - kablovi se ne vide, a imate Ethernet priključke na dovoljno mesta.
 |
Koliko je Ethernet utičnica potrebno? Možete biti sigurni samo u jedno - koliko god da pažljivo planirate, neka će vam utičnica kasnije zafaliti, a mnoge će biti višak; raspored nameštaja i korišćenje prostorija menja se sa vremenom. Sa druge strane, što više truda uložite u planiranje, to će grešaka biti manje. Kod radnih stolova obavezno predvidite po 3 priključka, kod kućnog multimedijalnog centra 4 ili 5 (da, po potrebi se priključci mogu "razmnožiti" switch-om, ali videćemo da po našoj mreži ne putuju samo kompjuterski podaci), kod svakog "pomoćnog" televizora po jedan, predvidite priključke u svakoj prostoriji, odvedite kabl do ulaznih vrata, možda do svakog prozora, a obavezno do table sa (električnim) osiguračima - sve ovo možda neće biti primenjeno odmah, ali je ključno za eventualne smart home uređaje.
Prilikom izbora kablova svakako se opredelite za kategoriju 6. I kategorija 5E će obezbediti kvalitetan gigabitni Ethernet, ali su potrebe takve mreže na granici propusnog opsega od 100 MHz koji se zahteva za 1 Gbps prenos; zbog skromne razlike u ceni ne treba izgubiti potencijale kategorije 6, koji obuhvataju i 200 MHz bandwith. Ili možda da, kada već kopate zidove, odmah provučete optičke kablove? Teško je odgovoriti na to pitanje - kad god pročitamo o FTTH (fiber to the home) instalacijama koje postaju standard u nekim zemljama (mahom severne) Evrope, pomislimo da će to neminovno doći i do nas - najzad, do skora je i broadband bio san snova, a sada se pitamo kako smo živeli bez njega. No, optika je i dalje neprijatno skupa - nije stvar toliko u ceni samih kablova, koliko u konvertorima za povezivanje uređaja sa UTP priključcima. Optička vlakna nude ogromne brzine (i to simetričnog) prenosa podataka, a dobra su i sa bezbednosne strane, pošto ih je gotovo nemoguće prisluškivati, što u kućnim uslovima i nije neki adut. Ukratko, u ovom trenutku možda ima smisla dovesti optički kabl do mesta gde se nalazi kućni ruter, ali njihovo razvlačenje do svake sobe je verovatno preambiciozan projekat. Mada, ako već kopate...
...i njegova centrala
Ethernet mreža je zvezdaste strukture - od svake utičnice vodi se kabl do centra, a u centru je orman (rack) sa aktivnom i pasivnom mrežnom opremom. Ukoliko utičnica nema mnogo, dovoljan će biti i jedan switch, pored njega ADSL ili kablovski modem/ruter i možda par drugih drangulija; sve to lepo staje na vrh ormana. Problem je u kablovima čiji se broj eksponencijalno umnožava sa svakim novim uređajem - nastaje gomila žica i opreme koja skuplja prašinu, teško se održava i ružno izgleda. Umerena investicija u manji rack će olakšati život - kada god pogledate šumu kablova u njemu, bićete zadovoljni što ste ih uspešno "zatvorili", a i oprema će pouzdanije funkcionisati.
Gde da stavite centar kućne mreže, sa rack-om ili bez njega? Ukoliko u stanu imate ostavu ili neku drugu "režijsku" prostoriju, odgovor je jasan, a u protivnom tragate za najmanje lošim rešenjem. Neki od uređaja - pre svega switch - imaju ventilatore, dakle prave buku, pa prostorije u kojima se spava ne dolaze u obzir. Postavljanje opreme u dnevnu sobu obesmisliće investiciju u HiFi uređaje, a radna soba je tek zadovoljavajući izbor. Najbolje je da orman sa opremom stavite u predsoblje - tamo niko duže ne boravi niti sedi, pa se zatvaranjem vrata "zatvara" i buka.
Instalacija rack-a nameće problem koji mnogi upoznaju tek kada je prekasno - njegovi ventilatori su umereno glasni, ali se vibracije prenose na zid na kome rack visi. Zato je veoma bitno da se, između ormana i zida, primeni izolazija od zvuka i od vibracija, a čak i u najbolju izolaciju, ne preporučujemo da rack visi na zidu spavaće sobe. Ventilatori treba da budu veliki, kvalitetni, a obratite pažnju i na njihovo redovno održavanje tj. uklanjanje prašine.
Šta se sve nalazi u rack-u? Pre svega patch panel, do koga dolaze kablovi iz svih Ethernet utičnica; dobro je da tu bude povezana i telefonska linija (ili linije). Sam patch panel je jeftin, pasivan element o čijem izboru ne morate mnogo da razmišljate, ali je njegova instalacija prilično spor proces koji treba pedantno obaviti, a veze testirati odgovarajućim mernim uređajem. Tom prilikom svakako napravite listu portova i utičnica koje vode do njih, odštampajte je i držite u samom rack-u ili njegovoj okolini.
Sledeći element je switch, čiji se portovi patch kablovima povezuju sa patch panelom. Izbor ovih uređaj je širok, baš kao i raspon cena. Pre svega, preskočite skupe, upravljive svičeve - oni priliče kompanijskim mrežama, za kuću su nepotrebni. Pošto ste već provlačili kablove kategorije 6, switch treba da bude gigabitni - uzdržite se od iskušenja da kupite neki jeftini 100 mbps model, ili svič koji ima svega dva gigabitna porta (vredi pažljivo proveriti specifikaciju).
Odlika koju treba uzeti u obzir je PoE (Power over Ethernet) - neki uređaji se mogu napajati i preko mrežnog priključka, što znači da im ne morate odvojeno dovoditi struju. Dobar primer su IP kamere ili WiFi Access Point - zgodno je ako do njih vodi samo jedan, Ethernet kabl. Snaga svakog uređaja, u zavisnosti od izabranog standarda, može biti 15 ili 25 W, što je posebno važno kod IP kamera instaliranih napolju - njih zimi treba grejati da bi funkcionisale, što neminovno troši struju. PoE zahteva poseban switch, čije karakteristike treba pažljivo proveriti pre kupovine - kod nekih modela samo prvi portovi obezbeđuju veću snagu. Ukoliko zaključite da su gigabitni svičevi sa PoE mogućnošću preskupi, možete i da kombinujete - kupite jedan gigabitni svič za kompjutere i ostalu multimedijalnu opremu, i jedan manji, 100 Mbps PoE svič na koji ćete povezati samo uređaje kojima je potrebno napajanje ove vrste.
Kad već imate rack, iskoristite ga za smeštanje raznih uređaja, pre svega ADSL / kablovskog modema, kućnog rutera, skretnice za kablovsku televiziju... Za planiranje svega toga treba odgovoriti na jedno važno pitanje: kako ćete telefonirati iz vašeg stana?
Za analizu raznih rešenja kućne telefonske infrastrukture, WiFi rešenja, komunikacije preko naponskih vodova, korišćenje kablovske televizije i satelitskih antena, pogledajte PC #186.
|
