Saga o i-bankarstvu

Dve velike banke koje su izabrale Saga (odnosno New Frontier Group) rešenje jesu Banca Intesa i Raiffeisen bank, a ubrzo će im se pridružiti i Societe Generale. One su fizičkim licima ponudile rešenje koje po svojoj koncepciji odskače od konkurencije. Saga će uskoro prikazati i aplikaciju za pravna lica, čime će ponuda biti kompletirana.

Novo vreme, nove ideje

(kliknite za veću sliku)

Šta ovo rešenje izdvaja od dosadašnjih, pa i od softvera prethodne generacije iz iste firme? Odgovor je, pre svega, u fleksibilnosti koju oni nude bankama prilikom implementacije softvera kao i funkcionalnostima koje korisnici banaka mogu da koriste iz domena ličnih finansija. U tim nekim osobinama leži tajna imena: iBanking, koje se ne odnosi samo na Internet bankarstvo već, rečima autora čitavog sistema, označava skup osobina: inteligentno, intuitivno i interaktivno.

Dosadašnja praksa je, grubo rečeno, izgledala ovako: banka bi osmislila šta joj treba, na osnovu te liste tragali bi za odgovarajućim rešenjem i najzad s proizvođačem softvera zaokružili finalni izgled aplikacije. Onda bi autori pisali kod, testirali i najzad instalirali proizvod, što zvuči kao logičan tok stvari. No, novo vreme nosi i nove izazove: na ceni su interaktivnost, brzina prilagođavanja i reakcija na promene.

Sada više nije dovoljno imati isti dizajn za sve, a korisnici žele da u što kraćem vremenu prilagodimo aplikaciju novom bankarskom proizvodu, što je izraz koji bankari danas posebno vole, kao pevačice izraz „projekat“. Ako tome dodamo neke osnovne funkcionalne prednosti Web 2.0 platforme, videćemo zašto su ove velike domaće banke sada napravile novi izbor. Da se ipan ne ogrešimo, vrlo je verovatno da konkurencija ne spava i da sprema adekvatan odgovor. Koji odgovor? Videćemo.

Krenimo od samog početka, logovanja na sistem. Saga je jedina ponudila, a Raiffeisen implementirao, mogućnost logovanja s ličnom kartom. Kad ih već imamo i kad postoji ta opcija, lepo bi bilo da počne da se koristi. Osim ovog načina koji je vrlo siguran, ali zahteva posedovanje smart card čitača, imamo još dve opcije. Ako se koriste samo korisničko ime i šifra, stepen zaštite je manji, uzevši u obzir navike korisnika kod izbora i čuvanja lozinki. Zato je u tom modu smanjena funkcionalnost, tj. nema proizvoljnog plaćanja. Međutim upravo tada se korisniku nudi doautentikacija putem SMS koda koji dobija na mobilni telefon. Ono što omogućava sve funkcije, a nije digitalni potpis u ličnoj karti, jeste sertifikat, koji može biti na CD-u, ali ako se izvršava na uređaju bez CD drajva (a takvih je sve više), on se može iskopirati na željenu lokaciju i program će pitati gde se nalazi. Jednostavno, zar ne? A sve to i na Windows i na Mac i na Linux-u.

Softver koji se prilagođava

(kliknite za veću sliku)

Pošto smo se uspešno logovali, dobijamo ekran s podacima. Tu se vide prednosti ovog rešenja, pre svega fleksibilnost dizajna. Iako to olakšava posao IT sektoru u bankama, korist imaju i krajnji korisnici. Naime, ono što Saga isporuči bankama nije nepromenljivi korisnički interfejs: ranije bi banke morale unapred znati konačan izgled dizajna da bi se on isprogramirao i kao nepromenljiva kategorija isporučio. Odnosno, bio je teško promenljiv, jer bismo opet morali da se vratimo programerima kako bismo promenili izgled stranica. Novo rešenje nudi tu vrstu fleksibilnosti koju imamo sa lego kockicama. Postoje blokovi od kojih se pravi aplikacija i banka može po svojoj želji da ih slaže i tako prilagođava izgled i funkcionalnost u odnosu na proizvode koje nudi ili u odnosu na korisnika.

Prvi pogled na Internet bankarstvo kod Banca Intesa i Raiffeisen banke ne dovodi u vezu ove dve implementacije. Prvi utisak vara, jer se radi o istom rešenju, koje je svaka banka prilagodila sopstvenim potrebama. Odaje ih mala napomena o autoru, New Frontier Group, što je grupacija kojoj Saga pripada. Iz ovoga možemo zaključiti da se radi zaista o proizvodu koji nudi veliki stepen slobode prilikom konačnog dizajna stranica. Ako tome dodamo interaktivnost stranica, videćemo da su se autori potrudili da iskoriste sve prednosti dinamičkog kreiranja stranica, tj. onoga što čini Web 2.0. Rešenje je zasnovano na Microsoft tehnologijama: .NET 4.0 i SQL Server 2008 R2. U Sagi kažu da je i sam Microsoft oduševljen načinom kako su upotrebili njihove proizvode za razvoj bankarskog rešenja.

Moduli koji čine stranicu mogu imati različite sadržaje. Navikli smo da na ekranu viđamo samo neke tabele s brojkama, ali to više ne samo da nije u modi, već je oduvek bilo lakše neke podatke sagledati grafički i sumarno, nego ih posmatrati kao gomilu brojki. Tako sada već odmah imamo grafikone koji prikazuju promene na izabranom računu kada se logujemo na iBanking Raiffeisen banke. Sledeća su polja na kojima banka može slati razne reklamne poruke klijentima, kao što je ukazivanje na neki novi bankarski proizvod. Oblik i forma ovih modula zavise samo od potreba banke.

Video-striming je iznenađenje, koja omogućava bankama da emituju sadržaj sa YouTube-a. Sve to se može definisati za svakog korisnika (ili grupu korisnika) posebno, pa smo na korak od virtuelnog personalnog bankarstva. Osim toga, moguće je staviti i neki RSS feed, kao što su vesti s berze, što će biti naročito interesantno u verziji za pravna lica, pošto su te aplikacije skoro stalno aktivne na potrebnim radnim mestima. Od informativnih stvari kod domaćih banaka prisutna je kursna lista.

Na raznim uređajima

(kliknite za veću sliku)

Sledeća stvar koja se može implementirati jeste detektovanje rezolucije (i vrste) uređaja, tako da softver može prilagoditi prikaz. Ovo je važno jer korisnike zamara često skrolovanje ili pinch in/out na ekranima osetljivim na dodir. Prilično važna osobina, imajući u vidu da se sve više koriste mobilni uređaji za pristup. Mada i sama činjenica da će softver raditi na browser-u mobilnog telefona može biti od značaja.

Postoji i rešenje koje je namenjeno samo mobilnoj platformi i može imati i drugih prednosti, kao što je lakša sertifikacija korisnika. Moderni telefoni obično imaju i neku verziju GPS-a, tako da u celu priču možemo uvući i GIS pa, recimo, dati spisak najbližih ATM-ova banke, jer je na njima najisplativije obavljati transakcije.

Čitava priča o rezoluciji i podešavanju prikaza može se primeniti na brigu o starijoj generaciji, za koju su karakteristična dva problema. Jedan se odnosi na vid – što se rešava izborom krupnijeg prikaza na ekranu. Drugi je izvesna tehnička hendikepiranost starije generacije, koja se najčešće ogleda u strahu da se nešto pogrešno ne uradi. Rešenje je u svedenoj funkcionalnosti, koja se takođe može ponuditi jednoj grupi korisnika.

Ako je izgled promenljiva kategorija, kako se onda snaći sa izradom uputstva? Ugledajući se na druge uspešne aplikacije, rešenje je došlo kroz interakciju s korisnikom. Više ne morate čitati uputstvo, retki su oni koji to vole da rade, a više njih želi da ide nekim intuitivnim putem i da probleme rešava u hodu. Zato je interaktivni Help idealno rešenje.

Novina koja zaslužuje pažnju jeste i uvođenje kategorija plaćanja, tako da ih već sada možete razvrstati u nekoliko kategorija: hrana, izlazak, odeća... ali i definisati neke svoje. Možete ručno označavati koja kategorija pripada gde, a možete i definisati pravila koja uključuju i pretraživanje stringa u plaćanju, na osnovu koga se svrstava u željenu kategoriju. Ovo posebno ima smisla što uvek možete u sekciji „finansije“ dobiti i grafik, koji pokazuje koliko mesečno dajete za određenu kategoriju.

Planer plaćanja je kalendar obaveza, gde možemo definisati kog datuma šta treba da platimo, sa opcijom da nas sistem obavesti. Možda je još važnije to što možemo sumirati sve obaveze u nekom periodu da bismo mogli na vreme da spremimo novac. To, kao i većinu pomenutih stvari, možete ali i ne morate sresti na stranicama izabrane banke, iako ona koristi Saga | New Frontier Group softver. Razlog je baš u modularnosti koja bankama ostavlja izbor kada će i šta iskoristiti. I to je upravo prednost ovog rešenja koje je u duhu modernih kretanja na Web-u.

Korisne adrese:

New Frontier Group
http://www.newfrontier.eu

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.