PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Hardver Hardver
PC #20 : Januar 1997 TehnoGuru

 Naslovna  Sadržaj 
Branko Nikitović  

Četvorostruki laseri

Da li se bliži vreme kada ćemo kvalitetno odštampanom materijalu dodati i boje? Branko Nikitović je testirao HP-ov i QMS-ov kolor laserski štampač.

Proći će još nekoliko godina dok kolor laseri ne postanu pristupačni širokom spektru korisnika, koje trenutno ne plaši samo cena, već i dimenzije: trebaće vam veoma jak razlog da u kući, pa i u kancelariti, "trpite" uređaj koji u radnom stanju dostiže dužinu od jednog metra i ima skoro 50 kilograma. Ipak, napredak tehnologije je očigledan, a i pad cena ovakvih "spravica".

Kako su kolor laseri pristupačniji, tako se i smišljaju njihove primene - za sada se oni uglavnom koriste za sve vrste prezentacija. Mada testirani štampači ne dostižu uvek kvalitet izlaza dovoljan za neku marketing agenciju koja treba da impresionira svoje korisnike, veoma su pogodni za probne uzorke na kojima će se videti kako će nešto izgledati kao i za štampanje manjih serija u boji, kada se odlazak u "pravu štampariju" jednostavno ne isplati.

Kako rade

Da bi se pravilno shvatile (ne)mogućnosti ovih štampača, moraćemo malo da "zaronimo" u način njihovog rada. Umesto jednog (crnog) tonera, ovde se koriste toneri u tri osnovne boje: cijan (Cyan), magenta (Magenta) i žuta (Yellow), pored kojih se tu nalazi i posebna crna boja (blacK). Štampači hardverski podržavaju CMYK model, pa se ostale boje moraju dobiti mešanjem osnovnih. Laserski štampači ne mogu da menjaju nivo zasićenja boje neke tačke, tj. ne mogu da prave nijanse - tačka je uključena ili isključena. Boje mogu da se mešaju tako što se na istom mestu formiraju dve tačke. Svaka može da dobije još tri boje: crvena (magenta + žuta), zelena (žuta + cijan) ili plava (cijan + magenta). Sve ostale boje se moraju dobiti kombinovanjem tačaka u ovih osam (tu je i bela), tako da se što bolje prevari ljudsko oko.

Boje se mešaju raspoređivanjem tačaka sa osnovnim bojama, postupkom koji se naziva dithering. Metod raspoređivanja se bira prema vrsti materijala. Svi metodi dithering-a, nažalost, daju dobre rezultate samo kod bojenja većih površina - što je slika manja ili što na njoj ima više detalja, izlaz će biti sve lošiji a tačkice uočljivije. Sve u svemu, ako vrsta materijala koji se štampa to dopušta, najbolje je postaviti boje na pomenutih osam osnovnih ili neke bliske njima, jer će onda rezultati biti izuzetni.

Velika prednost kolor lasera nad ostalim tehnologijama kolor štampanja je cena proizvedene kopije. Pored toga što se koristi obični papir za fotokopiranje, toneri traju dugo, nisu skupi i troše se samo onoliko koliko je zaista potrebno. Zrelost ove tehnologije se odražava i na cenu potrošnog materijala, koga ovde ima mnogo više nego kod crno-belih lasera. Toneri su uvek razdvojeni i velikog kapaciteta, tako da se može zameniti ili dopuniti samo onaj koji se istrošio. Jedan od velikih kvaliteta kolor laserskih štampača je njihova sposobnost da izuzetno jeftino proizvode i strane koje su popunjene samo crno-belim materijalom, kao i jednostavno mešanje crno-belih i kolor delova strane. Brzina od par strana u minuti ne deluje impresivno, ali još uvek ne predstavlja usko grlo: mnogo više vremena potrebno je da megabajti podataka "prođu" kroz paralelni port.

HP LaserJet 5M

Prvi utisak su gotovo neverovatne dimenzije štampača - jedva da ćete ga preneti bez kombija. Kada ga stavite na (veliki) sto, moraćete da predvidite i prostor sa strane za lak pristup unutrašnjim delovima, otvaranjem više poklopaca.

Sa hardverske strane, upotrebljen je Konikin mehanizam, koji štampa 300 tačaka po inču (dpi). U današnje vreme ovo deluje skromno, mada HP tvrdi da se posebnom tehnikom (IRET - Image Resolution Enhancment) ovaj broj efektivno podiže na čak 1200 dpi. Takva tvrdnja je preterana, ali se i ovako štampač dobro pokazao na testovima. Štampač podržava format A3, ali samo ako se radi u crno-beloj tehnici - u boji može da se štampa samo na A4 formatu. Obzirom na veličinu valjka i orijentaciju A4 lista, očigledno je da se cela slika (u jednoj boji) formira odjednom, tj. štampa u jednom okretu. Verzija M donosi 32 MB RAM-a, što može da se proširi do 92 MB. Uređaj koji smo dobili na test imao je 44 MB, što je dovoljno i za najzahtevnije stranice. Ugrađena je i JetDirect mrežna karta kao i PostScript Level 2 modul.

Drajveri se instaliraju na uobičajen način, mada će Windows 95 i sam "osetiti" novi štampač i pokrenuti instalacionu proceduru. Pored vrlo preglednih drajvera u kojima mogu da se podešavaju mnogi parametri rada, dobija se i Color Smart softver za podešavanje boja kao i JetAdmin za nadgledanje rada štampača preko mreže - osim svih verzija Windows-a, podržan je i Novell Netware.

Pored određenih problema koje smo imali, opšti utisak o štampi je izuzetno dobar. Mane su povremeno razlivanje crne boje i pojavljivanje svetlije nijanse na oštrom prelazu između dve boje. Ipak, diterovanje je izuzetno, tako da su rezultati u štampanju fotografija bolji od onih na QMS-u. Međutim, zbog niske rezolucije, veliki problem može da predstavlja gubljenje detalja, naročito u malo tamnijim ili svetlijim delovima slike. Kod običnog teksta i crnih linijskih objekata, jasno se uočava nedovoljna rezolucija, što može da bude ozbiljna mana za neke primene. Sve u svemu, ovaj uređaj je izuzetno pogodan za poslovne grafikone i slične materijale, dok su fotorealistični otisci na nekom prosečnom nivou.

QMS magicolor WX

Iako je po dimenzijama sličan HP-u, QMS radi samo sa formatom papira do veličine A4. Štampač je osetno jeftiniji od svog HP pandana, iako ima pravi 600 dpi Hitačijev mehanizam i primenjuje tehnologiju povećavanja rezolucije smanjenjem tačke. Ugrađeno je svega 4 MB RAM-a (jednostavno se proširuje na 32 običnim SIMM-ovima), koji su u suštini dovoljni, jer je primenjena tehnika poznata kao GDI štampanje, u kojoj se većina posla oko obrade slike obavi na računaru pa se tek onda podaci šalju u printer. Brzina rada, dakle, raste sa porastom snage računara, a cena štampača je značajno smanjena. Za razliku od HP-a, toneri se ne nalaze u rezervoarima već u kertridžima, pa je cena odštampanog materijala viša. Nema serijski ugrađene podrške za mrežu, a kartica se može naknadno dokupiti.

Instalacija drajvera je klasična, ali oni ne obezbeđuju napredniju kontrolu: veoma liče na generičke Windows 95 drajvere za štampač, što je iznenađujuće za ovu kategoriju uređaja. Uputstvo veoma pregledno opisuje postavljanje i zamenu delova.

Kvalitet crnog teksta i linijskih crteža je osetno bolji nego na HP-u, zahvaljujući višoj rezoluciji. Iz istog razloga, detalji se reprodukuju vrlo dobro, ali su fotografije lošije, mada i dalje sasvim zadovoljavajuće. Glavni problem je jasno vidljiva granulacija, kao i daleko lošiji prelazi nijansi i boja nego na HP-u, i pored duplo veće rezolucije - što je očigledno rezultat nedostatka PostScript jezika. Takođe su upadljivi i grubi prelazi u gradijentnim popunama, što bi moglo da znači da su primenjeni lošiji algoritmi za diterovanje. Ipak, boje su toplije i svetlije, a kada se tome doda cena koja je duplo niža od HP-ove, svi ovi nedostaci se svakako mogu opravdati.

Tehnologija u razvoju

Po instalaciji, obavezno se mora vršiti i kalibracija ulaznog uređaja, monitora i štampača, kako bi se dobio odgovarajući kvalitet izlaza. Ovakve mašine zahtevaju održavanje, a pošto se mora posebno paziti na desetak različitih delova koji se ne menjaju baš preterano jednostavno, očigledno nisu namenjene amaterima.

Sve u svemu, i pored stalnog razvoja ove tehnologije, još nema uslova za pojavu univerzalnog i jeftinog laserskog štampača u boji. Pre eventualne kupovine ovakvog uređaja, obavezno tražite prezentaciju rada i ponesite sa sobom materijal koji odgovara vašim potrebama, jer demo slike mogu da zavaraju.

Pre konačne odluke, treba dobro da razmislite za šta će se tačno koristiti ovakav uređaj. Modeli koje smo testirali su bazično predviđeni za poslovnu grafiku, dakle za mreže firmi koje proizvode dosta materijala u kome se meša boja i običan crni tekst. Dizajneri i grafičari i dalje neće biti zadovoljni kvalitetom izlaznog dokumenta pa će se opredeliti za dye-sublimation modele, a kada je u pitanju kućna i manja poslovna upotreba, bolje i jeftinije rešenje su ink-jet štampači. Pa ipak, ne sumnjamo da će za par godina cena kolor lasera pasti a većina mana biti otklonjena. Ko zna, možda će vaš sledeći kućni štampač biti baš kolor laser!

Korisne adrese:

Hewlett-Packard: OnLine Computers, Bulevar Nikole Tesle 42a, tel. 011/692-493

QMS: Svetlostkomerc, Cara Dušana 60, tel. 011/624-343