Kompjuterska putešestvija

Pet sati je po podne u Džakarti, Indonezija. Ako sam nekada rekao da mi klima u Vašingtonu nije dovoljno topla, ovde bih mogao da nakupim toplote za sledećih godinu dana: temperatura je stalno oko 30 stepeni, uz vlažnost 80-90%. Indonezija je u tropima, pa se u ovo doba godine svakog dana između 5 i 6 popodne na grad spušta pljusak: kapi velike kao trešnje čine da gusti zid kiše smanjuje vidljivost na svega tridesetak metara, a svakih nekoliko minuta vide se munje i čuje grmljavina kakvu ste možda videli samo na filmu.

Internet iz hotela

Dok putujem, za pristup Internetu koristim Microsoft Network: prilično su pouzdani i imaju brojeve za pristup mreži u velikom broju zemalja. Nažalost, ne i u Indoneziji - najbliži brojevi su u Japanu i Australiji, pa pristupam preko američke MCI mreže, koja ima brojeve za pristup svojoj međunarodnoj telekomunikacionoj mreži u gotovo svim zemljama. U našem susedstvu, MCI-ju se može direktno pristupiti iz Bugarske, Grčke, Mađarske, Slovenije ili Hrvatske. Lokalni poziv kojim dolazite do mreže se ne naplaćuje, osim za pozive sa javnih telefona u nekim zemljama.

Prednost korišćenje MCI-ja ili neke druge međunarodne telekomunikacione mreže (slične usluge pružaju AT&T i Sprint) je pre svega cena - obično plaćate manje od onoga što bi naplatila lokalna telefonska kompanija. No, postoji i "Kvaka-22": zvanje brojeva u SAD je jeftino, ali za brojeve u trećim zemljama ne mora biti tako. Osim toga, hoteli ili lokalne vlasti su se u nekim zemljama "dosetili" da svaki poziv MCI-ju ili AT&T, iako lokalni, košta svojih pet ili šest dolara.

Prednost korišćenja MCI-ja je i u tome da se troškovi telefoniranja iz hotela, aerodroma i aviona ne pojavljuju na računima koje podnosim za pravdanje troškova službenog puta, već ih firma plaća objedinjeno za sve zaposlene. Tako se pozivi na brojeve koji počinju sa 381 manje primećuju.

Na poslu u Vašingtonskom uredu firme navikao sam da Internetu pristupam preko T1 veze, dok na putu moram da se pomirim sa "puževskom" brzinom od 28800 bps. Naravno, ova brzina se retko postiže, pošto previše zavisi od kvaliteta telefonskih linija. U nekim zemljama i iz nekih hotela, MCI ima odlične veze, dok u drugim caruje AT&T. U nekim gradovima vredi se povezati jedino preko direktnih veza, naravno po većoj ceni.

Što bolji laptop

"Verni laptop" koji je zapravo treći prenosivi računar koji sam promenio u poslednje tri godine. Prvi je bio NEC Versa 486DX4-75, koji me je dobro služio godinu i po dana, dok ga nisam "prerastao". Sledeći je bio NEC Versa 6030X: Pentium na 133 MHz, 48 MB memorije, disk od 1.3 GB, CD-ROM, zvučna kartica, ugrađeni modem sa mogućnošću rada kao telefon ili voice mail... Najveća novost ovog prenosnika bio je ekran rezolucije 1024*768 i dijagonale od 12.1 inča sa (za prenosnike) standardnom video karticom Cirrus Logic i 2 MB video memorije - potrajao je svojih sedam-osam meseci.

Ove redove pišem na najnovijem Drumskom Ratniku, da ne kažem Mad Max-u: Toshiba Tecra 740CDT, sa Pentium MMX procesorom na 166 MHz, diskom od 2.1 GB, 80 MB memorije, CD-ROM-om, Windows-om 95 OSR2 i ostalim dodacima. Ekran je zaista impresivan: 13.3 inča, 1024*768. Kriterijum pri kupovini bio je prost: najbrži i najmoćniji prenosnik trenutno na tržištu; računar mora da bude dovoljno moćan da se na njemu izvršava softver koji je firma do sada proizvodila samo za Sun računare, a od ove godine i za računare sa Intel procesorima pod Windows-om NT 4.0.

Firma proizvodi pakete za projektovanje, optimizaciju i održavanje mobilnih radio sistema-ćelijske telefonije, paging sistema, SMR i LMR (Specialized Mobile Radio, Land Mobile Radio). Softver je prilično zahtevan: funkcije obuhvataju simulaciju radio propagacije, simulaciju saobraćaja, planiranje frekvencija i slično, a u radu koristi digitalne mape teritorije, demografske mape, vektorske mape puteva itd. Podaci o sistemu se čuvaju u Informix bazi podataka, a paket je napisan u C++-u; trenutno postoje verzije za Sun Solaris na Sun Sparc i Ultra računarima, kao i za Windows NT.

Novu Tecru 740CDT još uvek krasi Windows 95, pošto se Windows NT Workstation 4.0 još uvek ne slaže najbolje sa prenosnim računarima. Razloga ima više; gotovo je trivijalan razlog da za NT 4.0 za sada ne postoje APM (Advanced Power Management) drajveri, pa operativni sistem ne može da odredi kada korisnik želi da računar zatvori ili iz Start menija dovede u Suspend stanje. Na većini prenosnika ovo izaziva efekat jednak isključivanju napajanja, uz moguć gubitak podataka. Izgleda da za sada samo IBM ima rešenje za ovaj problem. Pored ovoga, deo programa na koje sam navikao pod Windows-om 95 ne radi korektno pod NT-om, zato što hardveru pristupa direktno.

Da li je Microsoft preveliki?

Jedna od trenutnih tema je "Da li je Microsoft postao suviše veliki?". Iako je pitanje svakako interesantno, ne mogu a da se ne setim filma "Amadeus" Miloša Formana: salzburški vojvoda, u nedostatku boljeg komentara jednog od Mocartovih ranih dela, kaže da je primetio da komad "ima previše nota", na šta vispreni Amadeus odgovara da ih ima upravo onoliko koliko treba. Neka filmofili oproste eventualno pogrešno parfraziranje, ali mislim da anegdota ima veze sa veličinom Microsoft-a: da je manji, verovatno ne bismo imali Windows 95, Office 97 ili trenutno najzanimljiviju on-line mrežu, Microsoft Network.

Microsoft je zaista počeo kao veoma mala firma, skoncentrisana na mali broj proizvoda i brza u reakcijama na zahteve tržišta. Neki analitičari sada zameraju Bill Gates-u da je Microsoft otišao suviše daleko od svoje prvobitne specijalnosti, operativnih sistema, i rasplinuo se u pokušaju da proširi biznis. Danas Microsoft proizvodi poslovni softver, softver za domaćinstva (igre, enciklopedije i slično), vlasnik je on-line mreže Microsoft Network i sa televizijskom mrežom NBC je pokrenuo mrežu MSNBC, izdavač on-line magazina Slate i Mungo Park i, odnedavno, proizvođač pravih on-line sapunskih opera za svoju MSN mrežu. Cinici kažu da Microsoft-ov reklamni slogan Where do you want to go today? treba u stvari da bude pitanje What do I want to be today? koje Microsoft treba sam sebi da postavi.

Jedno od mišljenja je da Microsoft treba da sledi primer AT&T-a, giganta telekomunikacija i elektronike, i podeli se na par manjih firmi. Tako bi Microsoft postao efikasniji i profitabilniji, a "skinuo bi s vrata" optužbe o monolisitičkom ponašanju, koje su razlog što je firma pod stalnom prismotrom američkog Ministarstva pravosuđa.

Evo nekoliko dobrih strana podele Microsoft-a na manje, specijalizovane firme. Prvo, nove firme bile bi fokusirane na svoje oblasti i proizvodile bi bolje softverske pakete. Drugo, male firme mogle bi uspešno da privuku nove talente, nudeći opcije vezane za akcije firme. Treće, manje firme bi mogle da unapređuju svoje proizvode bez straha da time ugožavaju prodaju drugih svojih proizvoda, što je pojava evidentna kod današnjeg Microsoft-a (naprimer, Microsoft namerno kasni sa naslednikom Windows-a 95 i umesto toga objavljuje nedovršeni Internet Explorer 4.0).

Kako stvari teku, Microsoft može sebe dovesti u položaj koji je iskusio IBM: ako firma ne unapređuje svoje proizvode dovoljno brzo, konkurencija će biti presretna da preuzme deo tržišta. Manje firme značiće i veću konkurenciju na tržištu Na kraju, manje firme mogu doneti veću zaradu deoničarima; firme naslednice starog AT&T-a, kao što su Lucent, AT&T Wireless Services, AT&T telekomunikaciona mreža i Baby Bells lokalne telefonske kompanije, donose zaradu 150% veću od zarade na akcijama IBM-a.

Novi domeni

Prošle nedelje je grupa od stotinak firmi, raznih vladinih organizacija iz više zemalja i tela koja regulišu problematiku Interneta, odlučila da potpiše pakt, memorandum o namerama da se promeni dosadašnji način registracije domena na Internetu.

Memorandum predviđa dodavanje sedam novih kategorija adresa na postojeće tri osnovne vrste (.com, .org i .net). Novi tipovi adresa su .firm, .store (on-line trgovina), .web (firme koje pružaju Web usluge), .arts, .rec, .info i .nom (domeni privatnih lica). Pripremanje memoranduma koordiniralo je telo pod nazivom IAHC - International Ad Hoc Comitee, pod predsedavanjem Don Heatha (IAHC-u možete pristupiti na www.iahc.org). Sastanak je održan pod pokroviteljstvom ITU, svetske unije za telekomunikacije.

IAHC tvrdi da je predlog novog načina registracije domena mnogo demokratskiji od dosadašnje prakse. Sadašnji sistem uspostavljen je 1993. godine, kada je američka National Science Foundation, organizacija koja se do tada starala o održavanju centralnog Internet backbone sistema veza, dodelila firmi NSI (Network Solutions) jednom od odeljenja velike firme SAIC (Scientific Applications International Corporation), pravo da deluje kao administrator registracije domena.

Trenutno je NSI jedini administrator, na osnovu petogodišnjeg ugovora potpisanog 1993. godine. Pošto ugovor ističe sledeće godine, doslovno stotine firmi i organizacija počelo je raspravu kako bi sistem trebalo da funkcioniše u budućnosti. Novo rešenje predlaže da se pravo registracije domena prenese na ukupno 28 firmi, koje bi se odredile lutrijom. IAHC predviđa da firmama odredi period od dva meseca u kojem mogu podneti zahtev da uđu u lutriju.

Trenutno svi Internet provajderi koriste jedinstveni standard imenovanja domena. To omogućava da URL adresa kao što je www.sezampro.yu jednoznačno određuje adresu SezamPro Web servera na Internetu. Prema predlogu IAHC-a, imena domena moći će da budu mnogo opisnija, što će se dopasti krajnjim korisnicima. S druge strane, Internet provajderi će morati da izvrše značajne izmene da bi njihove mreže mogle da podržavaju novi standard.

Podršku planu IAHC-a pružaju International Trademark Organization (svetska organizacija za zaštitu imena proizvoda), World Intellectual Property Organization (svetska organizacija za zaštitu intelektualne svojine), velika imena kao što su MCI, Digital i UUNet Technologies, mreža koju koristi Microsoft Network.

Spisak protivnika je jednako impresivan: AT&T, Sprint, PSINet, čak i tela Evropske Ekonomske Zajednice i američka vlada. Problem se može protumačiti kao nepristajanje ovih firmi da ostanu izvan kruga institucija koje su kreirale predlog novog sistema. Sam PSINet, naprimer, nosi 15% od ukupnog saobraćaja na Internetu preko svoje američke i međunarodne mreže.

Sa finansijske strane, Internet provajderi će sami finansirati troškove koje će imati zbog uvođenja novog sistema, a da pri tome neće moći da učestvuju u podeli prihoda ako ne dobiju licencu na lutriji. Registracija domena generiše značajan prihod: do sada je registrovano preko milion domena, po ceni od $50 do $100 po domenu.

I Bela Kuća, novinski eufemizam za američku vladu, našla je za shodno da odbije ponuđeno rešenje. U svojoj ulozi branioca interesa američkog biznisa, američka vlada smatra da se predlog zasniva na neograničenom autoritetu ITU i WIPO, telima UN koja se staraju o telekomunikacijama, odnosno zaštiti intelektualne svojine, što se ne dopada Amerikancima, koji su tradicionalno paranoični ako im neko "nameće svoju volju". EEZ se buni iz sličnih razloga: nadležna tela EEZ zameraju da je u formulisanju IAHC predloga učestvovalo previše američkih i zanemarljiv broj evropskih predstavnika.

'96 dobra za pirate

Nadam se situacija sa piratskim softverom u Jugoslaviji popravlja, sudeći pomalo prema oglasima u našim računarskim publikacijama i kontaktima sa prijateljima u Beogradu. Nemam podataka da li je ovo i pravno regulisano, jer mi je u sećanju ostala činjenica, važeća u vreme mog odlaska u SAD, da intelektualna svojina, copyright i slično nisu u Jugoslaviji adekvatno zaštićeni.

U svetskim razmerama, piratstvo je u 1996. poraslo za 20%, uz podatak da je gotovo 50% softvera koji se koristi u poslvne svrhe dobijeno iz piratskih izvora, kaže studija koju su objavili udruženja proizvođača softvera Software Publishers Association i Business Software Alliance (www.bsa.org).

Izveštaj kaže da je od 523 miliona paketa koji su korišćeni u 1996. bilo 225 miliona piratskih kopija u poređenju sa 187 miliona kopija u 1995. godini. Neostvareni prihod procenjuje se na 12.2 milijardi dolara, što je 16% manje u odnosu na 13.3 milijardi u 1995.

Istočna Evropa vodi u ovoj nepopularnoj trci, sa procenom da je 80% softvera u upotrebi piratizovano. Najniža stopa piratstva je u Severnoj Americi, sa "samo" 28% nelegalnog softvera. Izveštaj takođe precizira da je neostvareni prihod najveći kod severnoameričkih proizvođača, oko 2.7 milijardi dolara.

Izveštaj apostrofira Brazil, Kinu i bivše sovjetske republike kao zemlje sa najvišim stepenom softverske piraterije. Od pojedinačnih zemalja, Kina je neslavni lider sa 95% nelegalnog softvera, čime su softverske firme usraćene za 507 miliona dolara neostvarenog prihoda; nije mnogo pomogao nedavni Microsoft-ov sporazum sa najvećim kineskom računarskom firmom o licenciranju Microsoft-ovog softvera i njegovoj instalaciji na novim računarima.

Sledeći na listi je Brazil, sa 70% piratskog softvera i gubitkom prihoda od 366 miliona dolara. Iako je donošenje zakona o intelektualnoj svojini i kopirajtu trenutno u toku, Brazil je još uvek pravi raj za pirate. Microsoft je u Brazilu, zemlji od stotinjak miliona stanovnika, prošle godine imao promet od tričavih 40 miliona dolara.

Stručnjaci uzimaju primer piratstva u Južnoj Americi da bi potkrepili tvrdnju da manja stopa piratstva doprinosi ukupnom ekonomskom rastu pogođenih zemalja. BSA tvrdi da između 30 i 50% prihoda od prodaje softvera ostaje u zemlji u kojoj je softver prodat krajnjem korisniku. Taj novac ne pritiče u lokalnu autonomiju, ako firme i pojednici softver nabavljaju od "prijatelja na ćošku"...

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.