Temperamentni mališa

Posmatrano sa ovog stanovišta, Aquanta CP ne predstavlja neki srećan izbor, ali u malenom kućištu, na koje ćete jedva postaviti veći monitor (ne brinite, izdržaće), krije se veoma moćan računar, idealan za one koji bi želeli nešto i da urade... uz pomoć kompjutera. Računar sadrži sve što biste kupili u prvo vreme - i još malo. Tu je MMX Pentium na 200 MHz, 32 MB RAM-a, hard disk od 2 GB, CD čitač... Da bi sve stalo na izuzetno malu ploču, bile su neophodne značajne modifikacije.

Sendvič, ali dobar

Po logici funkcionisanja, ploča spada u ATX proizvode - softverski se "pali" i "gasi", svi portovi su integrisani itd, ali je zbog veoma skučenog prostora pretrpela znatne modifikacije, uključujući i konektor za napajanje, pa ne biste ni mogli da je instalirate u neko klasično kućište. Da sve "zabiberi", Unisys je na ploču integrisao i grafičku, zvučnu i mrežnu karticu (UTP 10/100), dok je broj podnožija za SIMM-ove smanjen na dva - ako želite da popunite mašinu sa maksimalnih 128 MB, moraćete da potražite 64 megabajtne SIMM-ove. Da ne zaboravimo, ploča je organizovana oko Intel-ovog VX seta čipova.

Prvu zamerku smo poželeli da uputimo grafičkom podsistemu: S3 Trio64V+ sa samo 1 MB RAM-a. Na ploči, prema dokumentaciji, postoji podnožje za drugi megabajt, ali je računar koji smo dobili prijavljivao samo megabajt, pa smo odlučili da za potrebe testa "rasturimo" mašinu. Bilo je i koristi od čitave te hirurgije: rešili smo problem memorije i pažljivije osmotrili organizaciju ploče.

Najlakše je instalirati dodatne kartice: daughterboard sa jednim PCI i jednim shared slotom (PCI/ISA) postavljen je normalno na ploču i ne treba mnogo znanja i veštine da utaknete karticu. Problemi mogu nastati zbog skučenog prostora, pa ćete možda morati da konsultujete priručnik koji precizno navodi maksimalne dimenzije za svaki slot. Sa modemom nećete imati problema, a to je jedina kartica koja je ovom sistemu uopšte i potrebna.

Probleme možete da očekujete ako poželite bolju grafičku karticu, pošto su gotovo sve bolje kartice prevelike: nedostajalo je par milimetara za #9 Imagine 128 S2, koju smo takođe dobili od "Informatike". Za dublje intervencije biće potrebno strpljenje - morate da uklonite impozantni hladnjak sa procesora. Ventilatora nema, ali je hladnjak jedan od najvećih koje smo videli na Pentium-u.

Ako se odvažite da skinete hladnjak, videćete i ostatak hardvera - prijatno smo se iznenadili jer je u postojeće podnožje, ipak bio instaliran drugi megabajt, ali da jedan od čipova nije dobro utisnut u podnožje. Insistirate li na boljoj grafičkoj kartici, naletećete na još jedan problem kada poželite da isključite postojeću. Za to je zadužen (verovali ili ne) jedini nedokumentovani džamper u celom priručniku. Pošto to savladate, moraćete da skinete CD da biste proširili memoriju, odnosno da demontirate flopi da biste povećali hard disk.

Zaokruženi sistem

Ako vas je sve ovo zaplašilo, verujte da se radi samo o našoj profesionalnoj deformaciji: kad neko iz "kompjuterskog esnafa" kupuje računar, odmah gleda kako sve može da ga proširi - nije mnogo bitno što su čak i pare za osnovnu konfiguraciju pozajmljene. Osnovno pitanje koje se postavilja je: da li je ovakva konfiguracija uopšte predviđena za proširenja: sve radi veoma dobro i brzo. Konfiguraciji gotovo ništa ne može da se prigovori, teško da ćete takve komponente (sa izuzetkom grafičke kartice) dobiti u "standardnoj beogradskoj ponudi".

Drugo pitanje odnosi se na ciljno tržište konfiguracije: ležerni direktor ili vredna sekretarica teško će poželeti sposobniju i svestraniju mašinu. Ako im se i prohte da u njoj nešto menjaju, inženjeri Unisys-a će lako instalirati potrebne komponente, a u okviru garantnog roka od tri godine mašinu i ne treba da dira nikakav "haker iz komšiluka".

Po dobrom OEM običaju, priložen je i originalni Windows 95 OSR2 (kod nas ga nazivaju Windows 97). Mnoštvo priručnika, kablova i dodatne opreme popunjava mesto u standardno prostranoj kutiji: dobićete kablove za modem i štampač, koji retko stižu uz računar. Skrivena poenta leži u tome što je za asembliranje modela CP upotrebljeno dosta iskustva, ali i komponenti iz odličnog notebook-a Aquanta EN. Ploča je ista (sa dodatkom doughterboard-a za kartice), a potpuno je isti Toshiba CD - valjda veći nije ni mogao da stane u kućište. Zvučna kartica je, takođe dobro poznati, Crystal CS4237B sa 3D zvukom, Dual DMA tehnologijom koja obezbeđuje čavrljanje preko Interneta.

Zahvaljujući svemu ovome, zadnja strana računara je predivno organizovana: na njoj je LAN konektor, PS/2 portovi za miša i tastaturu, dva "kratka" (devetopinska) serijska porta, paralelni port, VGA konektor i oba USB porta. U gornjem redu, desno je prekidač, konektor za napajanje i napajanje za monitor, a levo su konektori za zvučnike i mikrofon. Tako je napajanje maksimalno odvojeno od zvuka, a od računara do zida vodi samo jedan kabl, naravno uz UTP kabl za povezivanje u lokalnu mrežu.

Rezime kojim bi se mogao podvući ovaj prikaz glasi da je Aquanta CP računar za one koji ne žele mnogo da eksperimentišu, već da lagodno uživaju u blagodetima povećane produktivnosti, zasnovane na savremenom, moćnom i svestranom računaru. A za one koji vole da "čačkaju"... pa, možda im je ovo idealna "druga mašina", koja će poslužiti kada za promenu bude trebalo nešto i uraditi.

Korisna adresa

Informatika, Jevrejska 32, Beograd, tel. 011/639-266

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.