Infofest 98: Punim jedrima

Tokom poslednje decenije, u zemlji potresanoj raznim nedaćama, samo smo na kongresima, simpozijumima i sajmovima bili u prilici da se nađemo u društvu koje čini više od 1000 srodnih duša, za koje pojam „miš“ ne označava samo kućnog glodara, a pojam „surf“ izlazi iz domena nautičkih veština. Po Vujakliji, simpozijum je „sastanak užeg kruga stručnjaka“ (mada nije isključeno da se ponekad izmetne u simpozion koji označava „gozbu, pijanku“), dok je kongres „sastanak radi dogovaranja i savetovanja o zajedničkim poslovima“; sajam predstavlja „vašar, panađur“, na kome se „prikazuju uzorci robe radi sklapanja ugovora o prodaji“. Tvorci INFOFEST-a odlučili su da naprave lep koktel svega navedenog, a za naziv manifestacije odabrali su pomalo neobičnu reč festival. Ovaj pojam, koji izvorno označava „veliku svečanost sa muzikom“, nostalgično nas povezuje sa pionirima računarstva koji su verovali da ova disciplina ne pripada tehnici, već umetnosti...

Festivalske forme

Festival informatičkih dostignuća INFOFEST, promovisan sloganom „Saznanje kao izazov“, tokom pet godina postojanja stekao je karakterističnu fizionomiju i postao asocijacija za Miholjsko leto u primorskom ambijentu, idealno okruženje za upoznavanje najnovijih trendova razvoja hardvera i softvera, ali i šansu da se, uz ribu i vino, na jedrenju ili teniskom turniru, pripremi teren za sklapanje dobrog posla. U nedostatku pravog, velikog domaćeg sajma računarske opreme, INFOFEST popunjava i tu prazninu, a nije tajna ni da je učešće na INFOFEST-u prava uvertira za značajne tendere, pogotovu kada se radi o poslovima u južnoj republici.

Osim što okuplja veliki broj učesnika, INFOFEST je poznat po veoma dobroj organizaciji, pa i prisustvu predstavnika državnog vrha Crne Gore. Prethodni INFOFEST, održan u žestokoj predizbornoj atmosferi, možda je doneo zebnju da bi političke promene mogle uticati na sudbinu festivala, do čega srećom, nije došlo: i ove godine organizatori su Sekretarijat za razvoj Crne Gore, čiji je pomoćnik sekretara Branimir Gvozdenović ponovo bio u ulozi predsednika Upravnog odbora, i firma Biznis Link iz Beograda, čiji je direktor Milan Mrvaljević i ove godine bio direktor festivala.

Srce INFOFEST-a čine Kompanijske izložbe, u okviru kojih odabrane firme, na štandovima postavljenim u holovima hotela Avala i Mogren, predstavljaju svoju ponudu i razvojne rezultate. Izložbeni prostor ove godine je obradila firma Žižgin iz Beograda, kao ekskluzivni partner organizatora. Neke od firmi koje su se predstavile u okviru Kompanijske izložbe dobile su status ekskluzivnog učesnika festivala, što znači da je svaka od njih imala svoj Kompanijski dan i jednočasovnu prezentaciju u velikoj Kongresnoj sali; ekskluzivni status imali su: SBS IBM Alliance, Energoprojekt-Energodata, SAGA, Bull Hn Yugoslavia i Digit. Još osam firmi je učestvovalo na Kompanijskoj izložbi: CMS, OSA, Internet Crna Gora, Informatika Montenegro, Dunav Electronic, Mikrofilm centar „Mi-komerc“, Winsoft i Kompani.

Uz partnere iz sveta

Popodnevne plenarne prezentacije dodeljene su inostranim firmama koje su se pojavile kao direktni učesnici INFOFEST-a, pa su tako svoja dostignuća prikazali: Sun Microsystems, Autodesk, Microsoft, Tektronix i Informix, a u sklopu učešća svojih domaćih partnera nastupili su i: IBM, NCR, Bull WW, Digital (sada u okviru Compaq-a), Epson, Bay Networks, Cisco, HP, Oracle...

Prvi samostalni nastup Microsoft-a na INFOFEST-u izazvao je ogromno interesovanje, a prezentaciju je, na korektnom srpskom, održao Kristian Györkös. Rekao je da je rast informacionih tehnologija u USA dvostruko brži od rasta celokupne američke ekonomije i da ove tehnologije predstavljaju treću industriju po veličini, čiji se promet udvostruči svakih 100 dana. I elektronska trgovina putem Interneta nezadrživo raste, o čemu govori 800 hiljada transakcija dnevno samo u trgovini na malo. Da bi dostigao 50 miliona korisnika, radio je postojao 38 godina, televizija 13, a Internetu su bile dovoljne svega četiri godine. Organizovanje, povezivanje, učenje i razonoda nameću novi „Web životni stil“, u čemu i Microsoft vidi svoju šansu, predlažući novi koncept, Digital Nervous System (DNS). Izgradnja DNS-a podrazumeva PC računare nove generacije, pouzdanu elektronsku poštu, ličnu produktivnost, Internet, Line-of-business aplikacije, a inovacije od kojih Gejts i saradnici mnogo očekuju su i palmtop PC, auto PC, Web TV... Sa 27.000 zaposlenih, 40.000 korisnika interne mreže i 4.000 servera, predstavništvima u 325 gradova, Microsoft je eto stigao i do nas, u nadi da će ovaj nastup na INFOFEST-u biti uspešan početak formiranja novog tržišta.

Ništa manje zanimljiva bila je prezentacija firme Sun, u čije ime je na INFOFEST iz Atine stigao gospodin Zefiropulos. Glavna tema prezentacije bio je Jini koncept, proširenje Java tehnologije za rad u distribuiranom okruženju; dodatne informacije raspoložive su na www.javasoft.com/products/jini/. Sun-ov partner SAGA već pet godina uspešno učestvuje na INFOFEST-u, a sada se po prvi put predstavio kao ekskluzivni učesnik. Na prezentaciji je govorio Nebojša Vuksanović, direktor SAGA Infotech-a. Po njegovim rečima, proteklu godinu je obeležilo otvaranje Compaq Autorized Service Center-a i finalizacija objektne aplikacije Avizo/400, kao i projekti rađeni za Panonsku banku i državne organe Srbije; oba projekta oslanjaju se na Oracle. Zlatko Jegdić govorio je na temu Computer Telephone Integration; u ovoj oblasti SAGA je realizovala više projekata, a najavljuje telefonsko plaćanje struje u Beogradu, voice mail, call centre za podršku korisnika... Za visok nivo partnerskih odnosa sa inostranim partnerima i razvoj objektno orijentisanih aplikacija, Stručni odbor je nagradio firmu SAGA.

SBS IBM Alliance je strateški oslonac korisnika IBM-a u Jugoslaviji. Ova firma, sa 20 stručnjaka obrazovanih u IBM-ovim školskim centrima i preko 70 zaposlenih, prodaje i održava IBM-ovu opremu, obrazuje korisnike, projektuje i realizuje informacione sisteme, a stekla je reference u javnoj upravi, finansijskim institucijama i velikim poslovnim sistemima (JAT, ŽTP, Pekabeta, Simpo...). Stručni odbor odao je SBS-u priznaje za uspešnu strategiju rešavanja Y2K problema.

Tokom deset godina postojanja, kompanija Digit postala je poznata kao tradicionalni partner Digital-a, ali i po softverskim rešenjima kao što su HEFIS (praćenje i upravljanje proizvodnjom), EDIS (elektrodistributivni IS), AVRS (automatsko upravljanje visokoregalnim skladištem), BIS (bankarski informacioni sistem). Po integrisanju Digital-a sa Compaq-om, Digit je postao zvanični partner Compaq-a, što mu otvara i nove perspektive. Digit je doprineo uvođenju informacionih tehnologija u velike sisteme kao što su PIO Srbija, C Market, Promonte, Mobtel i drugi, a njegova je zasluga što se u laboratorijama Univerziteta u Beogradu i Podgorici mogu naći računari poput onih na kojima su rađeni specijalni efekti za film Titanik. Digit je dobio nagradu za višegodišnji kontinuitet kvaliteta, sa naglaskom na performanse rešenja kuće-ćerke Digit Montenegro u oblasti računarskih mreža. Inače, ove godine žiri nije dodelio glavnu nagradu; Energoprojekt je dobio nagradu za rešenja iz domena samouslužnog bankarstva, Bull HN za razvoj mreže bankovnih automata i POS terminala sa Beobankom, a firma CMS za visok nivo partnerskih odnosa sa korisnicima i petogodišnje uspešno nastupanje na INFOFEST-u.

Odabrani projekti

Nova forma INFOFEST-a, Prezentacije, omogućila je nizu firmi da prikažu odabrane projekte. Predstavili su se: Kompani, OSA, Parallel, ComNet, Mikro knjiga, Internet Crna Gora, Cores, MFC Mi-komerc, Dunav Electronic, WinSoft, Poštanska štedionica i Informatika Montenegro. Firma WinSoft iz Podgorice dobila je priznanje za Internet prezentaciju Centralnog biračkog spiska Crne Gore, a „OSA računarski inženjering“ iz Beograda za UNIDOCS, program za upravljanje tokovima dokumentacije i arhiviranje u elektronskom obliku. Poštanskoj štedionici dodeljena je nagrada za najbolje tehničko rešenje na ovogodišnjem INFOFEST-u, projekat kućnog bankarstva HOME BANKING, u čijoj izradi je učestvovala kompanija SAGA.

Firmi Dunav Elektronik, koja se na INFOFEST-u pojavila prvi put, odato je priznanje za specijalizovana rešenja u oblasti automatske identifikacije (AutoID i ADC tehnologija i primene kod bar-kod čitača, sistema optičkog prepoznavanja, magnetnih i čip kartica, radio-frekvencijske identifikacije, prepoznavanja glasa i biometrijske tehnike). Firma MFC Mikomerc održala je prezentaciju o implantaciji arhive u informacioni sistem, a firma Kompani o advertajzingu u oblasti informatike; obe firme su po četvrti put na INFOFEST-u, pa im je organizator odao posebna priznanja za kontinuitet nastupa, raznovrsnost i atraktivnost ponude.

Informatika Montenegro održala je zapaženu prezentaciju pod nazivom Cisco Networking Solution; ova firma-ćerka beogradske „Informatike“ bazira svoju ponudu na platformi Unisys-a, a rešenja je primenila kod NBJ ZOP i Fonda PIO Crne Gore. Zato ne iznenađuje posebno priznanje koje joj je dodeljeno za ostvarene rezultate u primeni vrhunskih tehnologija na finansijskom tržištu.

Firmi Internet Crna Gora, kojoj je dodeljeno priznanje za originalnost prvog nastupa na INFOFEST-u i ostvareni nivo komunikacije sa učesnicima festivala, ovo zapravo i nije prvo pojavljivanje, jer je prošle godine na istom mestu najavila početak rada. Internet Crna Gora, zajedničko ulaganje crnogorske Vlade i PTT-a sa firmama Bits iz Beograda i G&R iz Austrije, dočekuje prvi rođendan sa 1500 dial-in korisnika, 88 ulaznih linija, pristupnim tačkama u devet crnogorskih gradova, iznajmljenim linijama prema velikim korisnicima kao što su Vlada Crne Gore, PTT Crne Gore, Željezara Nikšić, RTV Crna Gora i mnogi drugi. Veza sa Internetom ostvaruje se preko satelitskog sistema Orion (kapacitet 1024/512kb/s). Zahvaljujući firmi Internet CG, u hotelu Mogren radio je Web Café, svi punktovi su imali Internet priključak, a i naš telefonski račun bio je manji nego prošle godine, jer smo iz hotelske sobe, preko pristupne tačke u Budvi, imali svet (tj. Internet) na dlanu; uz usputnu napomenu da je u tom svetu Amerika delovala mnogo bliže od Beograda...

INFOFEST tradicionalno veliku pažnju posvećuje i korisnicima. Ove godine uvedena je nova festivalska forma „INFOFEST pita - kako dalje?“. Organizator je pozvao nekoliko velikih korisnika informacionih sistema sa ciljem da predstave viđenje daljeg razvoja u ovoj oblasti, uzimajući u obzir mogućnosti domaćih ponuđača i razvoj primenjenih informacionih tehnologija u našoj zemlji. U programu su učestvovali: MUP Srbije, NIS Jugopetrol, Hemofarm Vršac, Poštanska štedionica i Beobanka.

Jedna od najposećenijih festivalskih formi na INFOFEST-u je Okrugli sto. Svaku temu najpre obrađuju kompetentni uvodničari, određujući polazni polemički ton, da bi se zatim prešlo na diskusiju, koja se često nastavlja i van konferencijske sale. Ove godine obrađene su četiri teme, pa se pored diskusije o upravljačkim informacionim sistemima, projektovanju informacionih sistema i sistema kvaliteta, kao i reinženjeringu poslovnih procesa, na programu našao i problem 2000. Moderatori su bili profesori D. Velašević i D. Starčević, a o istoj temi bilo je reči i prilikom promocije knjige ICL-a „Kako riješiti problem 2000“. Profesori B. Radenković i R. Šćepanović bili su uvodničari za temu Internet i obrazovanje.

Kongresna dimenzija INFOFEST-a najbolje se ogleda kroz festivalsku formu Autorski radovi. Dok je prethodnih godina mali broj radova izabran i u celosti štampan u katalogu, ove godine štampani su samo abstrakti 52 rada, uz obećanje da će prezentirani radovi biti naknadno štampani u zborniku. Stručni odbor proglasio je i najbolji autorski rad, a to je „Objektno orijentisana specifikacija i implementacija sistema za automatsko upravljanje visokoregalnim skladištem“ autora mr D. Krstajića, Đ. Vojinovića, D. Ćalića i N. Stojokovske, stručnjaka beogradske firme Digit.|PC_medjunaslov|INFOFEST škola|medjunaslov_PC|

Međunarodna INFOFEST škola je, po nameri organizatora i renomeu inostranih stručnjaka koji su držali predavanja, bila „krem“ festivala. Školu je vodio profesor Veljko Milutinović, a predavači su bili profesori: Borko Furht, Hsiangchu Lai, Krishna Kavi, Doug DeGroot, Nick Tredenick i Reiner Hartenstein. Pošto su prvog dana festivala održali po jedno petnaestominutno izlaganje, svaki od gostiju je tokom sledećih dana držao i tročasovni tutorijal, a poslednjeg dana priređena je naučna rasprava u crkvi Svete Marije u Starom gradu.Doug DeGroot i Nick Tredenick su, kao projektanti procesora zabeleženih u istoriji (IBM 801, odnosno MC 68000), morali privući na stotine slušalaca; nažalost, to se nije dogodilo, ali su ih oni koji su naučnu radoznalost pretpostavili komercijalnim prezentacijama pratili sa velikom pažnjom. Iako su Internet tehnologije bile zajednička tema svih izlaganja, kroz njih su provejavale različite vizije budućnosti računarstva: skretanje od klasičnih procesorskih arhitektura ka rekonfigurabilnim, uvođenje novih memorijskih tehnologija, futuristička kompjuterizacija domova u kojima će, zahvaljujući „inteligentnoj televiziji“, nama samima biti dopušteno da budemo manje inteligentni (što se u ovoj priči ne odnosi na sadržaje kojima nas televizija „truje“, već na lakoću rukovanja).

Ovogodišnji INFOFEST pamtićemo po sjajnim prezentacijama, ali i po svakodnevnoj, doziranoj kiši koja začudo nije kvarila utisak da je još uvek leto, neodređenoj (srećom neopravdanoj) zebnji da bi umesto kiše moglo početi da pada i nešto gore, vestima o zemljotresu i prenosu utakmice Zvezda-Metz na zidu budvanske tvrđave... Ipak, titulu „utisak INFOFEST-a“ poneće nautički događaj, krstarenje po Bokokotorskom zalivu, koje je za odabrane goste priredila kompanija SAGA. Prvi put porinut 1933, prelepi jedrenjak Jadran, školski brod naše Ratne mornarice, širok 9 i dugačak preko 60 metara, bio je idealno mesto za celodnevno druženje. Domaćini su se pobrinuli baš za sve: od pilula protiv mučnine do šampanjca, njeguškog sira, pršuta i ostalih đakonija, a bila je obezbeđena i zaštita od sunčanice - SAGINA kapa na glavi svakog gosta. Uz nas je bilo dobro more i lepo vreme; kiše je palo taman toliko da na nebu ugledamo dugu... valjda kao znak sreće i dobro predskazanje za sledeći INFOFEST.

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.