|
Rebecca Fyfe je krstarila izletničkim brodićem u Indoneziji, kada je voda iznenada počela da navire. Izvadila je mobilni telefon i poslala SMS svom dečku, koji je koristio njeno odsustvo za ispijanje piva u jednom pabu u Engleskoj. Ipak, bio je dovoljno trezan da pozove obalsku stražu u ovoj dalekoj zemlji, pa su putnici srećno dospeli na kopno. Da bi smanjili napetost među brodolomnicima, spasioci su u međuvremenu pozvali Rebekin mobilni i ohrabrili je saopštenjem da u pomoć stiže šest aviona i par brodova...
Ko bi posle ovakve priče smeo da tvrdi da mobilni ne može da vam spase život? U svakodnevici nam uglavnom spasava čast, kada kasnimo na sastanak, zarobljeni u lavirintima saobraćaja ili kada društvo sa kojim smo krenuli na premijeru u „Sava centru“ bezuspešno čekamo kod pogrešnog ulaza. Mobilni je, eto, nezamenljiv u nedostatku dobrog planiranja, lepih manira ili čak pameti.
Kucanje umesto govora
Iako mobilni telefoni po prirodi stvari služe za razgovor, novo doba stvorilo je kategorije korisnika kojima je draže slanje poruka. Ključna reč je SMS, servis koji omogućava da se bešumno iskaže sve što može stati u 160 znakova. Zašto Rebeka nije razgovarala sa dečkom, već je na pobesnelim talasima nišanila dugmiće da bi poslala SMS? Trivijalan odgovor glasi da u kritičnoj situaciji nije imala dovoljno kredita na kartici. Ili je možda njen verenik gluv – za ljude koji imaju takav hendikep SMS je spasonosno rešenje, o čemu postoje ozbiljna istraživanja. Cinici bi, najzad, tvrdili da je primalac „samo“ oženjen, te da mu ne bi odgovaralo da priča o dramatičnom spasavanju njegove drage dospe do ušiju goropadne supruge. U svakom slučaju, Rebeka je imala poverenja u mobilnog operatera, jer je komunikacija bez mogućnosti da se proveri je li poruka primljena rizična kad treba spasavati živote.
Niska cena slanja SMS poruka u odnosu na klasičnu komunikaciju glasom ide u prilog svođenju troškova na minimum. SMS vam ne omogućava da pišete eseje, pa „pisci“ koji nisu skloni kratkim formama imaju teškoća da dođu do izražaja. Na sreću, tu je softver koji omogućava podelu dugog teksta na više SMS-ova – blagodati ove mogućnosti osetili su neki beogradski studenti kojima se ukazala potreba da tokom ispita iz programiranja prime dugačak C program koji je napisao pomagač u obližnjem kafiću. Avaj – provajder ne garantuje redosled isporuke SMS-ova, pa su delovi programa u zadatku primaoca bili ispremeštani kao da ih je pisala gomila zbunjenih Arapa. Zato nije ni čudo da se na ispitima (kao i u vojsci) SMS poruke smatraju pravom nevoljom koju treba surovo iskoreniti.
Ako su donedavno glavni korisnici SMS-a bili tinejdžeri, sada se „zaraza“ proširila i na stariju populaciju. Tako se na oglasnim stranicama lista sa zvučnim imenom „Balkan“ pojavljuju „oglasi lične prirode“ sa obaveznom odrednicom „kontakt SMS-om“ koji svakome omogućavaju da se, zaogrnut plaštom nove anonimnosti, upusti u bilo kakvu avanturu. Čak je i samo davanje oglasa anonimno jer se isti šalju SMS-om! U nedeljnom broju „Glasa javnosti“ sličan fenomen se rasvetljava na primeru bliskih nam Italijana: ako je verovati istraživanju jedne privatne agencije, mobilni telefoni su krivi za 87% brakorazvodnih parnica u ovoj zemlji, pre svega zato što je primaocima bilo žao da obrišu inkriminišuće SMS poruke. Za one mlađe, koji nemaju šta da kriju, tu je slanje poruka TV stanicama, koje od njih prave čitav noćni program – osim intrigantnih „poruka lične prirode“, gledaoci na ovaj način izražavaju i muzičke želje, ponekad sa opsesivnom upornošću.
Nisu se samo tinejdžeri i brakolomnici usavršili u tajnom kucanju poruka ispod stola – neki ovaj metod koriste i u poslovne svrhe. Tako jedan advokat priznaje da klijentima, čije pozive ne može da prihvati jer je parnica u toku, hitro šalje SMS, uz kratko izvinjenje i obećanje da će se javiti kasnije, čim stigne u kancelariju.
SMS jezik
Danas je teško zamisliti poslovnu i privatnu komunikaciju bez elektronske pošte; pa ipak, bilo je potrebno skoro 20 godina od trenutka kada je izmišljen e-mail do dana kada je svima postalo sasvim prirodno da opšte na ovaj način. Za SMS je taj period trajao 2-3 godine. Slanje kratkih poruka je poprimilo vid prave epidemije i stvorilo specifičan jezik novih generacija, pa tinejdžeri u Australiji, na Novom Zelandu, u Engleskoj i Americi u porukama koriste iste, univerzalne skraćenice.
Korisnici sa egzotičnijih govornih područja, poput Izraelaca, žale se što većina telefona nema podršku za njihovo pismo, pa su stvorili „SMS novogovor“ sa izvitoperenim rečima zasnovan na latiničnoj transkripciji. Nas zanima slanje SMS-ova ćirilicom, mada se jedan korisnik iz „zapadnih srpskih zemalja“ u nekom forumu požalio da dotična slova iz nekog razloga zauzimaju više mesta, a i kucanje ćirilice na latiničnoj tastaturi nije lako, te je započeto „Xpuctoc ce podu“ završio pozdravom i potpisom na latinici.
Ako vas SMS epidemija još nije zahvatila, a spadate u one koji veruju u poslovicu da jedna slika vredi kao hiljadu reči, vaše vreme tek dolazi. Upravo ovih dana „Mobtel“ otpočinje promociju multimedijalnih poruka (MMS) – eto prilike da svojim čestitkama, ljubavnim izjavama ili porukama poslatim iz dosade date jednu glamurozniju formu. I to, makar za početak, besplatno.
|
