PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Hardver Hardver
PC #93 : Oktobar 2003 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Vladimir Petrović  

Malo, manje... mu-čip

U julu 2001, na International Solid-State Circuits konferenciji u San Francisku, Hitachi je predstavio prototip najmanjeg RFID (Radio Frequency Identification) čipa na svetu. Nazvao ga je mu-čip...

U članku „Vakcina sa mikročipom“ („PC #81“) pisali smo o RFID tehnologiji, koja je od zamene bar-kodova prerasla u nešto ozbiljnije. Okruženje čine antena, transiver (predajnik i prijemnik sa dekoderom) i transponder; kada transponder dođe u zonu emitovanja čitača, i on počne sa emitovanjem ili prijemom podataka. Ništa više nije ni potrebno za obezbeđenje objekata, inventara, životinja, naplatu računa, praćenje automobila i vozova.

Minijature su u modi

(kliknite za veću sliku)

Mu-čip je dimenzija 0.4×0.4 mm, praktično duplo manji od do sada najmanjeg RFID čipa. Smanjenje je postignuto upotrebom 0.18 mm tehnologije na poluprovodničkoj podlozi debljine 60 mm. U procesu izrade, u ROM čipa upisuje se 128-bitni broj koji služi za identifikaciju; broj jedinstveno karakteriše taj čip, pa tako i objekat u koji je ugrađen.

Većina RFID sistema radi na frekvenciji od 13.56 MHz, dok mu-čip koristi frekvenciju 2.45 GHz. Korišćenje ISM opsega je mač sa dve oštrice: ma koliko se dobilo na smanjenju dimenzija, ne sme se zaboraviti na bežične tehnologije koje su u širokoj upotrebi i rade na 2.45 GHz: Wireless LAN (IEEE 801.11b) i Bluetooth.

Inovacija je i ugradnja antene na sam čip. Hitachi je postavio antene i na gornji i na donji deo čipa, a tačan tehnološki postupak za sada ostaje industrijska tajna Hitachi-ja.

Kako sve to radi?

Blok dijagram mu-čipa prikazan je na slici 2. Kada se čitačem pređe preko čipa, antena prikuplja energiju, a onda blok RF & power circuit koristi emitovane mikrotalase za napajanje. Potrebna snaga za rad je 5 V / 4.5 W, a maksimalni domet mu-čipa je 30 cm. Čitač mora imati snagu od 300 mW, a koristi se cirkularna polarizacija. Nakon najviše 20 ms, mu-čip kao odgovor emituje 128-bitni ID koji čitač prima (slika 3). Nakon toga vrši se autentifikacija ID broja (da li je to stvarno mu-čip) i prikupljanje informacija iz baze o proizvodu u koji je ugrađen baš taj čip. Komplet koji Hitachi nudi čine mu-čip sa antenom (WB-1 model), čitač i antena za njega. Softver se nudi isključivo ako se prethodno dogovori da i Hitachi učestvuje u integraciji sistema. Međutim, mu-čip trenutno ne zadovoljava neke prihvaćene međunarodne standarde...

Nekoliko dana nakon predstavljanja mu-čipa, javilo se više od 40 kompanija iz sveta zainteresovanih za njegovu primenu. Jedna od njih je i Gap, poznata robna marka odeće za mlade sa sedištem u San Francisku; oni žele da ugrade mu-čipove u odeću, tako da će se informacije o kupovini odmah prosleđivati u bazu podataka kompanije. Informacija kao što su lokacija prodavnice gde je roba kupljena, vremenu kupovine i tome slično predstavljaju marketinški zlatni rudnik. Naravno, mu-čip žele da iskoriste i ozbiljnije institucije; jedna od njih je Evropska centralna banka (ECB).

Evro-čip

(kliknite za veću sliku)

Broj otkrivenih prevara i falsifikovanja sa evro novčanicama je povećan šest puta u drugoj polovini ove godine. Jedna od originalnih ideja koja bi sprečila takav pesimistički razvoj događaja jeste i ugradnja mu-čipa u papirnu novčanicu, što bi trebalo da bude ostvareno do 2005. godine.

Ideja je originalna, ali se postavlja pitanje isplativosti. Cena mu-čipa je 20-30 jena, što znači da ugradnja RFID taga u novčanicu od 200 ili 500 evra nije problematična po pitanju cene, ali nije se lako odlučiti za ugradnju čipa od 30 centi u novčanicu od 5 evra. Cilj je jeftiniji čip, a to je moguće uz poboljšanje tehnološkog postupka izrade i masovne produkcije. Teži se ceni od 1 do 2 jena, pa ostaje da vidimo a da li će ona biti dostignuta. Osim toga, čip ugrađen u novčanicu mora preživeti sve što i sama novčanica: habanje, gužvanje, savijanje, vlagu... zato bi mu-čip morao da bude otporan na mehanička opterećenja.

Ma koliko bio revolucionaran, mu-čip je isto toliko kontroverzan. Organizacije koje se bore za zaštitu ljudskih prava i privatnosti su zabrinute i smatraju da bi se mu-čip mogao iskoristiti za praćenje ljudi i prikupljanje informacija o njihovom kretanju i troškovima. Sa čipom u novčanicama, centralna banka bi mogla da prati tokove novca, ko je i koliko gde potrošio. Naravno, zaboravljaju da upravo navedenu funkciju već obavlja kreditna kartica.

Najzad, ne mogu iz glave da izbacim popularnu seriju „Dosije X“ – sećate li se specijalnog agenta Skali i minijaturnog čipa koji su joj vanzemaljci ugradili pod kožu? Mu-čip nema mogućnosti „vanzemaljskog“ čipa, ali sličnost postoji. Jer, ovo je tek početak razvoja čipova ove vrste; oni će napredovati, dimenzije će se smanjivati (cilj je da čipovi postanu toliko mali da se mogu usaditi na nogu insekta), a primene će biti sve brojnije.