|
Uvođenje fiskalnih kasa je jedan od procesa koji će obeležiti poslovnu 2004. godinu. Stotine hiljada firmi će, u skladu sa usvojenom dinamikom, tokom narednih meseci nabaviti i pustiti u pogon fiskalne kase i štampače, vodeći uz njihovu pomoć precizniju evidenciju o svom poslovanju, pri čemu će ta evidencija biti pristupačna poreskim organima. Uvođenje fiskalnih uređaja u poslovanje određeno je "Uredbom o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom i o dinamici uvođenja tih kasa" ("Službeni glasnik RS" 5/2003, 39/2003 i 72/2003), kao i nizom pravilnika koji su na osnovu nje kasnije doneti. Tokom prethodnih meseci mnoge fiskalne kase su dobile potrebne sertifikate i sada je došlo vreme za finalnu fazu - njihovu kupovinu i puštanje u rad.
Sve počinje od artikla
Šta je zapravo fiskalna kasa? Mnogi IT profesionalci, naročito kada čuju i termin "fiskalni štampač", misle da je reč o uređaju koji štampa račune, beležeći podatke o njima u memoriju koju korisnik ne može da obriše i koja je trajno pristupačna poreskim organima. Ovo objašnjenje je u suštini tačno, ali su stvari ipak nešto složenije: mada se u fiskalnu memoriju na kraju krajeva zaista upisuju samo zbirovi, do njih se dolazi praćenjem celokupnog procesa prodaje, koji mora da prođe kroz kasu.
 |
Fiskalnoj kasi se, dakle, čak i kada je koristite kao fiskalni štampač, ne mogu dostavljati samo iznosi koje kupac plaća. Umesto toga, u njenu operativnu memoriju najpre treba uneti podatke o svim artiklima koje radnja prodaje; u najjednostavnijem slučaju neke samoposluge, unose se imena proizvoda i njihove šifre. Korisnik može usvojiti bilo kakav šifrarnik, ali je logično da šifra proizvoda bude povezana sa bar-kodom na njegovoj ambalaži, jer je u protivnom kasniji rad sa kasom veoma komplikovan (ko može da zapamti šifre više stotina ili hiljada artikala?) Na mestima gde se ne prodaju samo materijalni objekti već i usluge, ime artikla može biti kratak opis usluge, ali svaka usluga koja ima cenu mora se formirati kao artikal.
Osim imena artikla i njegove šifre, u operativnu memoriju se unosi cena artikla (u dinarima), poreska stopa i jedinica mere (g, kg, t, l, m, m2 ili m3). U našem tekućem poreskom sistemu veliki deo proizvoda i usluga podleže jedinstvenoj poreskoj stopi od 20%, s tim što su neki artikli (recimo računari, časopisi i knjige) oslobođeni poreza (stopa 0%), ali su fiskalne kase spremne i za složenije situacije u kojima za raznu robu postoje različite poreske stope. U tom smislu se u startu zadaju podaci o poreskim stopama i oni se upisuju u fiskalnu memoriju. Propisima je predviđeno da postoji devet poreskih stopa označenih ćiriličnim slovima A, G, D, Đ, E, Ž, I, J i K. Pri tom se prva stopa (A) odnosi na proizvode oslobođene poreza, druga na usluge oslobođene poreza, većini proizvoda za koje se plaća porez na promet dodeljuje se stopa D, uslugama za koje se plaća porez na promet stopa Đ, dok su cigarete, alkoholna pića i kafa "zaslužile" posebnu stopu E (koja je, doduše, i dalje 20%). Preostale oznake stopa se za sada ne koriste. Odgovor na pitanje zašto su neka slova preskočena treba tražiti u sličnosti ćiriličnog slova B sa brojem 6, V sa 8 i Z sa 3.
Pošto su stope SA=SG=0% i SD=SĐ=SE=20% upisane u fiskalnu memoriju, svakom artiklu se pridružuje stopa. Recimo, poreska stopa za banane biće SD, za časopis "PC" SA a za kafu SE. Time je fiskalna kasa spremna za upotrebu.
Za detaljan opis upotrebe fiskalne kase, analizu njene strukture i sigurnosti čitavog mehanizma, te tabelu svih do sada zvanično sertifikovanih modela, pogledajte martovski broj časopisa 
|
