|
Sredinom 2002. godine po osmi put su dodeljene Communication Arts Interactive nagrade, od kojih su se neke odnosile i na najbolje Web sajtove. Nakon hiljade pregledanih adresa, sudije su izabrale 50 finalista. U knjizi Designing with Web Standards jedan od sudija, Jeffrey Zeldman, ispričao je anegdotu vezanu za taj događaj. Nakon izbora pobednika, otišao je na večeru sa prijateljem, koji mu je postavio jednostavno pitanje: „Da li si oduzimao poene ukoliko sajt nije bio kompatibilan sa važećim standardima?“. Blago zbunjen, Jeffrey je na to brzo odgovorio: „Zapravo, nijedan nije bio kompatibilan sa važećim standardima.“
Jeffrey Zeldman je jedan od osnivača Web Standards Project-a, pokretač Browser Upgrade kampanje i verovatno najpoznatije ime među zagovornicima izrade validnih Web sajtova, usklađenih sa W3C standardima. Prilikom ocenjivanja morao je da se suoči sa poražavajućom činjenicom: od hiljada prijavljenih sajtova, nijedan nije bio kodiran validnim, strukturnim HTML-om. Mnogi su bili vizuelno aktraktivni ili vešto programirani i ponekad veoma originalni, ali nijedan nije imao veze sa kompaktnim CSS stilovima niti skriptovima baziranim na standardnom DOM-u.
Problem je ozbiljan
 | | (kliknite za veću sliku) |
Nisam bio deo ekipe koja je birala Top 50 YU sajtova, ali da jesam, morao bih da se suočim sa istom činjenicom. Nijedan sajt (uključujući tu i sajt našeg časopisa) nije validan; sajtovi zapravo nemaju niti jednu osobinu validne prezentacije, osim specificiranog kodnog rasporeda. U vreme kada 99% browser-a u upotrebi pravilno podržava W3C standarde, domaći sajtovi koji ih zaista koriste ne postoje. Čak i nedavno redizajnirani sajtovi nisu ni blizu aktuelnim trendovima. Na početku 2004. godine, domaći Internet se i dalje nalazi u prošlom veku, van aktuelnih trendova.
Osnovne tehničke karakteristike modernih sajtova su: DOCTYPE specifikacija na početku (dvadesetak sajtova sa naše Top 50 liste okrnjeni oblik), specificiran kodni raspored i validna, semantički ispravna struktura stranica. Najbitnija je ova treća karakteristika – pokazuje se da 99% Web sajtova ima strukturu koja je semantički potpuno besmislena. Tabele, čija je namena predstavljanje tabelarnih podataka, uglavnom se koriste za definisanje kolona, tj. za izgled sajtova, umesto CSS-a. Naslovi se kreiraju korišćenjem font-taga (koji je izbačen iz poslednjih standarda) umesto h1, h2 i sličnih. Uvučeni pasusi se kreiraju blockquote elementom, čija je namena pasusno citiranje a ne uvlačenje. Naglašavanje delova teksta radi se elementima b(old) i i(talic) umesto strong i em(phasis). Skriptovi se specifično pišu za Internet Explorer, koji je poslednji put ažuriran 2000. godine, dok se korisnici mnogih novijih (i boljih) programa upućuju na IE, pošto prezentacija neće raditi u njihovom browser-u.
Mi koji pravimo Web stranice navikli smo da tako radimo. Kada inženjer projektuje zgradu, on mora da zna osnovne zakonske norme i pravila što je i logično – inženjer ne može da projektuje, sačeka da se izgradi deo zgrade, pa ako se on sruši, idemo ispočetka. Web dizajneri su promenili takvu praksu, pa su godinama radili praktično „naslepo“ – napišu neki kod, provere u par browser-a, pa ako im se čini manje-više prihvatljivim, nastavljaju dalje. Da li poznajete Web dizajnera koji je prvo pročitao propisani standard pa počeo da kodira? Zamislite na šta bi ličilo kada bi tako radio programer koji piše recimo e-mail server. Vreme je da se to promeni i da se izradi Web prezentacija pristupi ozbiljno.
Poštovati ili ne?
U svetskom „društvu nevalidnih“ naći ćete i brojne velike firme – na čelu liste su Microsoft, IBM, Novell, Yahoo, Google... S druge strane, skoro ili potpuno validne sajtove imaju ESPN, Macromedia i AOL. Ako „veliki igrači“ ne poštuju standarde, zašto bi to iko radio? Koje su prednosti takvih sajtova?
Moderni, validni sajtovi čiji izgled se bazira na CSS-u bitno su manji od zastarelih, baziranih na ugnježdenim tabelama i gomili spacer.gif-ova. Sama činjenica da koristan sadržaj stranice nije unutar neke glomazne tabele omogućava browser-u da prikazuje stranicu deo po deo umesto da čeka da se prenese kompletna tabela, tj. u najvećem broju slučajeva kompletna stranica. Takve sajtove je lakše razvijati i održavati, kako u domenu skriptova (kod se piše za jedan, standardni model dokumenta umesto dva ili više), tako i za redizajn (koji je za jedan ili dva reda veličine lakši i brži).
Validna stranica, gotovo bez izuzetka, izgleda potpuno isto u različitim browser-ima i na različitim operativnim sistemima. Razlike koje postoje su upravo posledica načina na koji browser-i „vare“ pogrešno napisan kod. Internet koriste i slepi ljudi, ljudi sa teškoćama u pokretu, delimični ili potpuni daltonisti. Iako validnost sajta nije u direktnoj vezi sa pristupačnošću i upotrebljivošću, u realnosti to najčešće jeste slučaj (semantički ispravna struktura jeste u direktnoj vezi sa ove dve osobine). Loše urađeni sajtovi za takve ljude predstavljaju veliku prepreku – zamislite slepog korisnika koji na stranici na kojoj je sav tekst u tabelama treba da zaključi šta je naslov, šta je rečenica, a šta citat. Ili daltonistu koji popunjava formular u kom su bitna polja označena crvenom bojom ili u kom piše „kliknite na zeleno dugme za prikaz...“. Ili slepog korisnika koji popunjava neki takav formular i njegov screen reader mu pogrešno pročita (zbog loše strukture) koje polje šta znači – što se ne dešava kada svako polje ima pridruženu labelu.
Ukoliko smatrate da slepi ljudi neće koristiti vaš sajt ili da vam nisu posebno bitni kao potencijalni korisnici, razmislite ponovo. Postoji jedan „slepi korisnik Interneta“ koji, barem se tako nadate, često posećuje vaš sajt. Ime tog „trudbenika“ je Google. Naime, pretraživači kao što je Google daće bolji rejting sajtu na kom se reč ili grupa reči koju tražite nalazi u h1 ili h2 elementu nego u recimo td ili p. A bolji rejting automatski znači više poseta...
Domaći mobilni operateri počeli su da nude GPRS, što znači da će pored PC računara Web sajtovima pristupati i mali uređaji kao što su Palm Pilot, Pocket PC, mobilni telefoni... Browser-i u njihovoj maloj memoriji nemaju mesta za ogromne rutine koje IE ili Mozilla koriste za prevladavanje grešaka u HTML kodu. Ako imate validan, strukturno izrađen sajt, ne treba vam posebna verzija za WAP, posebna verzija za Palm, posebna za Pocket PC... Ne treba vam čak ni posebna verzija za štampu – sadržaj se kreira samo jednom, a CSS stilovi se brinu o tome kako taj sadržaj treba da izgleda na kućnom računaru, projektoru, štampaču ili PDA uređaju.
Svi pričaju da je potrebno da se uključimo u svet, u Evropu. Kada su u pitanju Web sajtovi, to je maltene bezbolno. Vi, koji planirate da naručite i platite izradu svog sajta, treba da zahtevate validnost, dobru strukturu, upotrebljivost i pristupačnost. Za početak, posetite validator.w3.org  i unesite adresu svog sajta. Za dalje ćete se već snaći...
|
