|
Posle duge zime, u naše krajeve stiže proleće, a sa njim i prolećne kiše, koje nekima mogu biti dosadne i depresivne, ali su za mnoge romantične. Ma u koju grupu spadali, verovatno ne želite da „pokisnete kao miš“, pa ćete pored raznih kapa, šešira, kapuljača i kabanica, koristiti kišobran kao najpopularniju zaštitu od te dosadne, uporne i uglavnom neočekivane kiše.
Kišobran ili suncobran?
Istorijski podaci kažu da prvi kišobrani datiraju još od pre 4.000 godina, a najviše su se koristili u starom Egiptu, gde se mogu i videti na skulpturama i crtežima, zatim u Asiriji, Grčkoj i Kini.
Ovi starovekovni narodi pravili su ih da bi napravili senku, zaklon od sunca, pa je zato za njih bolje reći da su to ipak prvobitno bili suncobrani koje su u ta davna vremena mogli da koriste samo vladari i članovi njegovih porodica (www.sarasparasols.com  ). Jedna gravura upravo i prikazuje etiopsku princezu čije su kočije, na putu iz gornjeg Egipta do Tebe, bile pokrivene nekom vrstom suncobrana – baldahina. I engleska reč za kišobran, umbrella, potiče od latinske reči umbra što znači senka, pa nam i to govori o njihovoj prvobitnoj nameni (pogledajte www.backyardcity.com , welcome-to.chiangmai-chiangrai.com/umb-hist.htm i www.laterlife.com ).
 |
Smatra se da su Kinezi bili prvi koji su papirni suncobran, voskiranjem i lakiranjem, načinili nepromočivim i na taj način ga pretvorili u kišobran. Pored papira, Kinezi su suncobrane pravili i od svile, uljanog papira, pamuka ili najlona. Najbolji kišobrani od uljanog papira bili su iz provincija Fujian i Hunan gde su se pravili i ramovi od bambusa na koje bi se fiksirali. Prvi kineski suncobrani pravili su se od čuvene kineske svile koja se ručno iscrtavala sa raznim motivima kao što su cveće, ptice i priroda. Kasnije bi se i papirni suncobrani oslikavali ali kada bi se premazali uljem, mogli su se koristiti i za kišu (www.chinavista.com/experience/umbrella/umbrella.html ). Takvi suncobrani uglavnom su imali prečnik 53 cm i bili su teški svega 250 grama, pa su predstavljali veoma lep suvenir. Naravno, lokalne devojke, štiteći se od sunca, uvek su ih nosile sa sobom te je suncobran postao i sastavni deo ženske odeće.
Suncobran-kišobran je sa istoka prenesen i u Evropu, i to najpre u Staru Grčku i Rim. Neki izvori kažu da su Rimljanke bile te koje su prve papir premazivale uljem i na taj način ga činile nepromočivim. U to doba samo su povlašćeni uživali zaštitut kišobrana, na šta ukazuju razne skulpture, gravure i ornamenti po vazama od kojih se jedna nalazi u Britanskom muzeju.
Vek kišobrana
Početkom XVI veka kišobran postaje popularan i u ostatku Evrope, naročito na severu gde je kiša veoma česta. Tokom XVIII veka, Jonas Hanway je učinio kišobran pratiocem svakog pravog engleskog džentlmena (search.csmonitor.com/durable/2000/04/25/p19s2.htm ; www.laterlife.com ). Od tada su počele da se otvaraju i prodavnice kišobrana u Londonu. Jedna od njih je James Smith and Sons (53 New Oxford Street), otvorena davne 1830. godine, u kojoj se i danas kupuju kišobrani. U tom periodu kišobran postiže slavu i među Francuskinjama (damski kišobrani u boji pojavili su se tek u XX veku), pa se uskoro ceo svet od kiše „branio“ kišobranima koji su se u davna vremena pravili od drveta ili kitove kosti a „pokrivali“ su se alpakom ili nauljenim jakim platnom od koga su se pravila jedra ili šatori.
 |
Od tada se kišobran tek neznatno izmenio. Postao je lakši jer su papir i drvo zamenjeni finom svilom. Između dva svetska rata bilo je veoma elegantno da džentlmen uvek nosi sa sobom kišobran od crne svile. Posle Drugog svetskog rata svila je zamenjena tzv. PVC providnim materijalom, ali je on tek šezdesetih godina XX veka postao moderan. Pedesetih godina PVC materijal zamenjuje se najlonskim koji se i danas masovno upotrebljava (pogledajte www.oakthrift.com ).
|
