Jean-Philippe Courtois, Microsoft

Gospodin Jean-Philippe Courtois, Predsednik Microsoft-a za Evropu, Bliski Istok i Afriku i stariji potpredsednik Microsoft korporacije posetio je Beograd 10. oktobra. Bio je to za njega dan prepun poslovnih aktivnosti: stigao je iz Ljubljane u 8 ujutru, da bi već u 8 uveče otputovao dalje, u Budimpeštu. Posle razgovora sa zvaničnicima republičke Vlade i ljudima iz Microsoft-ove beogradske kancelarije, gospodin Courtois nas je primio u luksuznom apartmanu hotela Hyatt Regency, gde smo razgovarali o globalnim planovima Microsoft-a i o kampanji legalizacije softvera, koja je u toku. Transkript tog razgovora na engleskom jeziku takođe je raspoloživ na našoj Web strani.

Gospodin Courtois stupio je na ovu dužnost jula 2000. Pre toga bio je podpredsednik Worldwide Customer Marketing-a od jula 1998. Bavio se prvenstveno globalnim planiranjem poslova, analizom potreba korisnika i proširenjem efikasnosti, a angažovao se i na rukovođenju globalnim informacionim sistemom kompanije, uključujući i sajt www.microsoft.com. Po reorganizaciji kompanije, marta 1999. godine, lansirao je Customer i Partner Satisfaction inicijativu i bio je glavni čovek u rukovođenju strateškim globalnim planovima. Pre unapređenja, Courtois je bio potpredsednik Microsoft-a za Evropu 1997. i i generalni direktor kompanije Microsoft za Francusku od 1994. godine.

I tako, niste stigli da vidite mnogo od Beograda?

Ne još... Sledeći put planiram da ostanem preko noći, pa i da razgledam grad.

Kako je prošao ovaj poslovni dan?

Da, bio je baš poslovan … zapravo, bio je to dosta dobar dan. Kao što znate, postigli smo strateški dogovor i sklopili partnerstvo sa Vladom pre nekoliko meseci. Kao predsednik kompanije za EMEA region, rado posećujem razne zemlje, pogotovu one u kojima tek otpočinjemo aktivnosti. Posebno Jugoslaviju i Srbiju, znajući šta se događalo u skoroj prošlosti, koja je za ovu zemlju bila pravo iskušenje, i imajući u vidu da smo preuzeli obaveze i učinili prvi korak da ovde otpočnemo poslovne aktivnosti.

Imao sam više sastanaka, u kabinetu Predsednika Vlade, sa Ministrom za nauku i tehnologiju, sa predstavnicima jedne velike banke i još jednim značajnim korisnisnikom, sa naših sedam velikih partnera, IT sistem integratorima, i svakako, sa ljudima iz naše kancelarije… Zadovoljan sam, jer sam se uverio da je dosta toga urađeno, najavljena je srpska verzija Windows-a i Office-a 11, što je veoma snažna poruka. Zadovoljan sam i razgovorima u Vladi i onim što je postignuto, ali ipak ima još mnogo toga što treba uraditi tokom predstojećih meseci i naredne godine.

Pomenuli ste Microsoft-ove ključne partnere. Da li ste razgovarali o kampanji legalizacije, kako ona napreduje?

Naravno, komentarisali smo i legalizaciju, mislim da je taj proces veoma važan za celokupnu industriju. Dosta posla je dobro odrađeno, ali još mnogo toga treba uraditi. Razumem da su u pitanju pravne procedure, da treba doneti amandmane, porez, i to uvek zahteva vreme, verovatno i previše vremena. Znam da je to složeno, imajući u vidu da postoji republički i savezni nivo, da se obezbedi poštovanje intelektualne svojine. Isto je i sa časopisima, muzikom - vreme je da ljudi shvate kako je neophodno poštovati intelektualnu svojinu da bi biznis procvetao i da bi ekonomija oživela.

Otvorili ste ovde kancelariju, kampanja je počele pre mesec dana i trajaće do kraja godine. Šta su tekući problemi, šta još treba preduzeti?

U razgovoru sa ministrom Domazetom zaključili smo da svi javni činioci treba da podnesu izveštaje i zatraže legalizaciju softvera na svojim PC računarima. Mislim da je početak dobar, ali da treba snažnije da podstaknemo ovu komunikaciju narednih meseci. Isto to su mi rekli i partneri: dobro je, ali ima još toliko stvari da se uradi … Dobra vest je da me je Ministar obavestio o formiranju tima koji će se baviti ovim poslovima; u početku je bio samo ministar, a sada imamo grupu ljudi zaduženu da to ostvari.

Da li ste razgovarali o e-government projektu? Da li će Vlada koristiti Microsoft-ova rešenja da bi se pomoglo ljudima da lakše dobijaju dokumenta i obave druge administrativne poslove?

Da … Bio sam nestrpljiv da im prezentiram rezultate koje smo postigli u drugim zemljama, pominjao sam razne primere, kao što je Government Gateway u Velikoj Britaniji, ili ono što smo nedavno radili u Kataloniji, gde se svi javni servisi za obrazovanje, zdravstvo i zapošljavanje zasnivaju na našim tehnologijama, i želeo sam jednostavno da pitam Vladu: kada počinjemo? Mislim da postoji dobra volja da se nešto uradi, ali još uvek nisam video konkretan plan, zaokruženi e-governement projekat za Srbiju. Mislim da se čine ispravni koraci, jer je Ministar osnovao tim, koji će zacrtati redosled akcija. Ipak, najviše ću se radovati kada prvi projekat budem video na delu.

Piraterija je veliki problem u mnogim zemljama regiona za koji ste zaduženi. Kada ste bili u Libanu, rekli ste: "Ova zemlja je među prvih pet po pirateriji!". Jesmo li i mi tu negde?

Ah, verovatno … ali u Libanu, kada sam to rekao, bili smo na njihovom tržištu već nekoliko godina, dok ovde tek počinjemo. Čak ni ne znam koliki je procenat piratovanog softvera, verovatno preko 90%. Ako uzmemo samo broj PC-ja za potrebe Vlade, što je verovatno manje od 10%, procenjujemo da u Srbiji ima oko 400.000 PC-ja, bližimo se broju od pola miliona, što znači da je dug put pred nama. Razumem, naravno, da su sankcije dugo trajale, da nije postojala navika kupovine legalnog softvera, niste čak ni mogli da ga kupite…

Imajući, međutim, odgovarajuću pravnu podlogu, legalne poreze, baš kao u zemljama Evropske Unije, potrebno je to i sprovesti, objasniti ljudima da moraju da poštuju zakon. Obrazovanje je ključno u tom procesu - moraćemo dosta da radimo na edukaciji. Raduje me da sam od 5-6 velikih kupaca, ne samo od ljudi iz Vlade, već od direktora privatnih firmi, čuo da im to predstavlja zadovoljstvo; oni nam zapravo prave reklamu, govoreći: evo kakvu aplikaciju imamo u našoj banci, telekomunikacionoj kompaniji, u zdravstvenom sektoru, veoma smo zadovoljni vrednošću ovog softvera i zato smo rešili da ga legalizujemo. Treba mnogo toga još da uradimo u Srbiji, razgovarali smo o tome u istoj ovoj sobi sa IT kompanijama, šta sve možemo da uradimo da se ovakve poruke čuju svuda u društvu.

Po Vašem iskustvu, da li lokalizacija utiče na smanjenje piraterije?

Naravno. Ključno je imati lokalne verzije, na lokalnom jeziku. Ja sam Francuz i Francuzima su potrebne verzije na francuskom, u Kataloniji su želeli verzije na katalonskom… to je način kako se živi i radi. Siguran sam da će ljudima to biti od pomoći, pa treba da udružimo napore i proizvedemo lokalizovane verzije, tako će više ljudi koristiti informacione tehnologije.

Kad je reč o tome, da li Vi imate francusku verziju na Vašem laptopu, u Vašoj kancelariji?

Imam zapravo neku čudnu kombinaciju… Imam američku i francusku verziju, jer u mom poslu dosta koristim engleski jezik, ali, naravno, koristim i neke aplikacije na francuskom.

Da li se sećate lokalizacije Windows-a za francusko tržište? Da li je bilo problema, s obzirom na to da su Francuzi vrlo ponosni na svoj jezik i imaju računarsku terminologiju koja ni ne podseća na engleski?

Da, u francuskom zakonu je čak bilo nekakvih odredbi da firma koja upotrebi englesku reč u svojim dokumentima treba da plati veliku kaznu, znam da su se ljudi tome smejali… ali to je prirodno: dobro je kad je jedno društvo ponosno na svoj jezik i kulturu. Osim toga, važno je da se kreiraju sadržaji na lokalnom jeziku, što nema direktne veze sa našim proizvodima.

U vezi lokalizacije za jugoslovensko tržište kruže razne priče: nešto se, navodno, radi u Sloveniji, nešto u Grčkoj, javljaju se razni prevodioci…znate li neke detalje o tom procesu?

Zapravo ne, nisam upoznat sa detaljima, ali generalno, imamo tim u Irskoj koji se time bavi, i uvek sarađujemo sa lokalnim kompanijama da bi razvili lokalizovane verzije.

Kada govorimo o lokalizaciji softvera, obično mislimo na prevođenje menija, help-a, uputstava… Ipak, lokalizacija može biti mnogo više: prepoznavanje govora, optičko čitanje rukopisa… Šta mislite, kada ću moći da povežem ovaj elektronski diktafon na USB port i da dobijem tekst ovog razgovora u Word-u…

…preveden na srpski?

Pa dobro, za sad bi bio dobar i engleski, postoji već tako nešto u Microsoft Office-u, ali ne radi baš najbolje…

To je jedan od najsloženijih problema koje tehnologija treba da reši, dosta posla je urađeno, imamo dobre timove koji na tome rade u našem razvojnom centru u Kembridžu, a imamo i ljude koji rade na istom problemu u Kini. Verujem da će tokom sledećih tri do pet godina doći do radikalnog tehnološkog proboja, koji će to omogućiti, u najmanju ruku, za nekoliko ključnih jezika; problem će biti kako proširiti to rešenje na mnogo različitih jezika. Sledeći korak ne mora biti glas, videli ste da TabletPC stiže na tržište… Moći će da čita i prepoznaje rukopis, biće to sledeća važna tehnologija u oblasti prepoznavanja. Verujemo da će to pokrenuti niz novih mogućnosti, umesto da koristite olovku, moći ćete da vodite beleške i pretvorite ih u tekst ili pošaljete redakciji u izvornom obliku…

Šta je sa vremenskim marginama projekta TabletPC? Kada očekujete da bude na tržištu?

TabletPC će biti lansiran u novembru, to je dosta skoro…

Istraživanja sprovodite ne samo u Redmondu, već i u Evropi, u Kembridžu, kao i u Kini?

Postoje dve stvari: istraživanje i razvoj. Razvoj se odnosi na konkretne proizvode i većina toga je u Redmondu, mada imamo i jedan razvojni centar u Haifi, u Izraelu, a sada imamo i još jedan novi u Danskoj. Ono što zovemo istraživanjem odnosi se na inovacije koje će se možda upotrebiti tek za 10-15 godina, i to nije ništa vezano za konkretne proizvode… Ti istraživači razmišljaju o vizualizaciji, prepoznavanju govora, o mnogo novih, neverovatnih stvari.

Verovatno ne bismo mogli imati takav istraživački centar kod nas već sutra, ali ovde imamo istraživače koji bi mogli uspešno da rade. Da li planirate da na neki način sponzorišete njihov rad, ili da im date pristup izvornom kodu Windows-a, Office-a...

Vidim da ste dobro informisani, tačno je da to radimo, sada i u Evropi, razvijamo partnerstvo između tima u Kembridžu i nekih univerziteta. Koristimo ugovor koji se zove Share source agreement, što predstavlja način da ljudi na univerzitetima pristupaju kodu Windows-a, ali i da budu u vezi sa našim najboljim istraživačima. Ako naše aktivnosti u Srbiji krenu dobro, bićemo u prilici da se povežemo i sa ovdašnjim istraživačima, na nekim uzbudljivim projektima… Voleo bih da se to dogodi, da ostvarimo saradnju između tima u Kembridžu i nekog od ovdašnjih univerziteta. Još nismo razgovarali posebno o tome, ali sam spreman da tako nešto podržim u budućnosti.

Vratimo se na proizvod koji koristimo svakodnevno. Kada očekujete sledeći značajan redizajn Windows-a, Longhorn?

Predstoji nam nekoliko koraka u razvoju Windows-a, na liniji .NET platforme. Kao što znate, lansirali smo Windows XP pre manje od godinu dana, i smatramo da je to jedan dobar korak napred. Postoji i embedded varijanta Windows-a, u prenosivim uređajima, na TabletPC-ju, za flat-screen tehnologiju, što otvara nove scenarije, nove načine korišćenja, vezano za digitalnu muziku i video… Sledeći korak je približavanje tehnologije smeštanja podataka između SQL servera i Windows-a. Danas imate različite načine arhiviranja, pretraživanja, postavljanja upita, kada koristite SQL server, u odnosu na slučaj kada koristite fajl sistem Windows-a. Nije zgodno, kada razvijate neku važnu aplikaciju, da imate dva različita sistema smeštaja podataka. Doći će, dakle, Longhorn, verovatno za neke tri godine, a dotle će doći do kompletne integracije .NET platforme u Windows, pa će biti i značajnih promena u korisničkom interfejsu.

Da li očekujete da će se .NET server ranije pojaviti na tržištu?

Da, to je dobra opaska. Na serverskoj strani, očekujemo da izbacimo Windows .NET server sledeće godine, verovatno u prvoj polovini godine, to će proširiti funkcionalne mogućnosti Windows-a u pogledu produktivnosti timskog rada.

Pročitao sam da je gospodin Ballmer juče, na Gartnerovom simpozijumu, predstavio jedan novi proizvod pod imenom XDoc, zasnovan na XML-u, i da se očekuje njegovo lansiranje zajedno sa Office-om 11. Taj bi proizvod trebalo da pomogne kompanijama da organizuju informacije....

…da, posebno workflow.

Vidite li budućnost za ovakve proizvode, da li mislite da će to doneti prodor kakav je nekada doneo Excel?

Mnogo projekata je u toku u našim razvojnim odeljenjima, i sve što se radi odnosi se na ono što zovemo "radnik sa digitalnim informacijama" (digital information worker). Za nas je to bilo koja osoba u bilo kojoj vrsti posla koja mora da rukuje informacijama, da komunicira, donosi odluke, da ide na sastanke grupe itd. U bolnici, na primer, medecinskoj sestri treba sistem koji će obezbediti da joj budu pri ruci informacije o terapiji određenog bolesnika, o njegovoj istoriji bolesti; nešto slično odnosi se na pilota ili čak stjuarda u avionu, radi se dakle o ljudima kojima je potrebno da pristupaju informacijama na mnogo bogatiji način. Da bi se to postiglo, XML će imati veliku ulogu, s tim u vezi razvijamo različite tehnologije, a XDoc je jedna od njih. Sve se to odnosi na društvo zasnovano na papirima: pomislite samo koliko formulara morate da popunjavate kao osoba, za Vladu, da bi dobili razne dozvole, za firmu, uvek unosite iste informacije, ko ste i šta ste. Pomislite samo koliko tehnologija može to da uprosti, tako da možete definisati neke scenarije tako da se taj posao automatizuje i obavi brzo, čime bi se štedelo mnogo vremena i novca.

Dakle, XDoc će biti proširenje Office-a?

Možete to tako da zamislite, kao proširenje funkcionalnosti nadogradnja nad Office-om, da.

Na istoj konferenciji Gartner grupa je komentarisala nove Microsoft-ove modele licenciranja, koji se upravo sada uhodavaju, i rečeno je da neki korisnici nisu baš zadovoljni, da su zapravo ljuti. Ovde u Jugoslaviji smo počeli sa OSL ugovorima, i neki ljudi nalaze da je to previše komlikovano. Mislili su: otići ću u radnju i kupiti softver kao da kupujem knjigu, a sad…

Problem licenciranja je veoma složen, i mi se trudimo da ga pojednostavimo. Sa novim programom licenciranja, koji zovemo OSL 6.0, napravili smo neke izmene da bismo pojednostavili opcije. A kada to uradite, uvek ima nezadovoljnih korisnika, koji su bili navikli na neku ukinutu opciju, ali naravno ima i drugih koji su zadovoljni jednostavnošću. Trudimo se da olakšamo život kupcima, malim, srednjim i velikim firmama, da kupuju softver bez stalnog prebrojavanja licenci, poređenja verzija, predviđanja broja računara u narednoj godini… Postoji i druga mogućnost, da kupite i posedujete softver, da steknete trajno pravo na njega. Ili da iznajmite softver, kao što se radi za neke velike računare ili kao što funkcionišu telekomunikacione usluge: iznajmite servis, priključite se i pričate, ali ako ne platite račun, neće vam raditi telefon u kući. Dakle, neke mušterije to vole, dok druge kažu: hoću da imam pakovanje, kutiju, da vidim realnu stvar; softver je nešto što ne možete da dodirnete, pa se zato prema njemu različito odnose.

Pre nekog vremena Microsoft je uveo koncept aktivacije, koji se sada koristi za kućne korisnike i male firme. U korporacijama koristite stari metod, jednostavno unesete serijski broj i ne treba da aktivirate softver. Da li mislite da će aktivacija doći i na taj deo tržišta?

Dobro pitanje, iskreno govoreći, razmišljali smo o tome i pokušavamo da nađemo dobar balans između jednostavnosti, prostog načina za grupisanje softvera i kontrole da ljudi ne varaju… Za sada ne mislimo da proširimo aktivaciju na domen korporacija, jer želimo da sačuvamo jednostavnost, ali ipak treba sačuvati i poverenje mušterija da kupuju legalan softver.

Imao sam koristan razgovor sa gospodinom Ridzijem, koji mi je rekao da aktivacija nije sredstvo za zaustavljanje piraterije, već za kontrolu licenci.

Da, istini za volju, aktivacija neće sprečiti pirateriju, ko zaista hoće da piratuje moći će to da uradi, ali uzmimo prosečnog korisnika kome sistem kaže "kopirao si ovaj softver dva puta, nema smisla da ga kopiraš i treći put jer to nije dozvoljeno"…

Ipak više kopija se piratuje u kompanijama, jer kod kuće čovek nema 20 računara, već jedan ili dva…

Tako je. Iskreno, u žiži Microsoft-ove kampanje protiv piraterije su firme, a ne individualni korisnici. Ne kažem da je u redu da ljudi kopiraju muziku ili softver po kućama, ali piraterija od 90% i više o kojoj sam govorio odnosi se na firme. Ako govorimo o kućnim korisnicima, to je onda još gore. Ali, firme kupuju stvari, kupuju stolove, stolice, računare, pa treba da kupuju i sofver, jer je to sredstvo za rad, kao i sve drugo u kompaniji. To je nešto što u svesti ljudi treba promeniti obrazovanjem: treba kupovati i softver.

Umesto šoljice kafe?

Naša filijala u Finskoj je lansirala taj slogan, pa isto to kažemo i ovde: "Po ceni šoljice kafe", i ljudima se dopada poruka, tera ih da razmisle o tome i kažu: da, tako je, toliko to košta, toliko vredi… Isto vas košta da svih tih dana i godina pijete kafu kao i da koristite tekst procesor, e-mail sistem itd.

Šta mislite o viziji gospodina Gejtsa? Verovatno imate lične kontakte sa njim?

Da, mnogo puta, mnogo godina, dvadeset godina…

Recite nam nešto o njegovoj viziji, ne samo za sutra, već o viziji sveta mnogo godina unapred?

Ono što je dobro u vezi Bila jeste to što se promenio. Sada, više nego ikada, on posvećuje sve svoje vreme razvoju softvera, što je njegova istinska strast. Od pre dve godine, kada je preneo odgovornost CEO na Steve Ballmer-a, opušteniji je i srećniji. Ne mogu da kažem da nije voleo svoj prethodni posao, ali više od svega, on je neko ko voli tehnologiju, voli da vidi kako tehnologija omogućava da se stvari menjaju. .NET vizija je nešto što je on jako gurao. Danas, najviše vremena provodi kao glavni arhitekta softvera, sa ključnim ljudima koje imamo u kompaniji, glavnim ekspertima koji razvijaju nove tehnologije, da bi razumeli sve ono što Bil naziva korisničkim iskustvima, scenarijima, novim stvarima koje bi ljudi mogli da rade, a koje im danas ni ne padaju na pamet, novim stvarima koje će omogućiti tehnologije.

Bil je usredsređen na ono što naziva "digitalna decenija", na sve inovacije koje nam mogu doneti digitalni uređaji i digitalni sistemi. "Informacioni radnik" o kom sam govorio je njegov koncept i on je izjavio da možemo duplirati njegovu produktivnost, kao što je uradio devedesetih. Zato naporno radimo da povećamo vrednost 18 sati u danu, ili 16 sati, jer prosečna osoba 8 sati spava… Ali u tih 16 sati možete da uradite toliko stvari: uđete u kola, vraćate se kući, hoćete da slušate muziku, da pričate sa decom dok se vozite, da prenosite mnogo digitalnih informacija. Bil je, na primer, gurao i TabletPC, na tom projektu je radilo samo troje ljudi, i pošto ga je on "pogurao" pre 8 meseci, došlo se do prototipa, i sada imamo proizvod koji ćemo ponuditi tržištu.

Da li će, možda, gospodin Gejts posetiti Srbiju?

Zašto da ne, on putuje u mnoge zemlje. Naravno, ne mogu da dajem nikakva obećanja u njegovo ime, ali on je obišao mnogo, mnogo zemalja…

Dakle, ko zna? Hvala Vam mnogo.

Hvala i Vama, za Vašu podršku u Srbiji. Znamo da ste vrlo aktivni na tržištu.

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.