 |
| Dejan Ristanović |
Pre tačno godinu dana, u PC #112, zaključili smo da digitalna fotografija predstavlja potpuno zrelu tehnologiju koja šalje celuloidni film u penziju. Fotoaparati koje predstavljamo u junskom "PC Izlogu" čak ni na prvi pogled nisu slični prošlogodišnjim - pokazalo se da ima još mesta za koncepcijske zaokrete...
Nekada je fotografija bila ozbiljna stvar - trebalo je uložiti dosta novca u opremu, "ušnirati" film, montirati blic, naučiti da birate ekspoziciju i otvor blende, koristiti "žutu mrlju" da se izmeri daljina... Svaka slika je tih dana bila važna, jer je njeno razvijanje bilo sporo i skupo. A onda su se pojavili fotoaparati koji se politički korektno zovu point-and-shoot, a u svakodnevnom životu nose ime "idiot" - takvim će aparatom čak i neko ko ništa ne zna napraviti dobru (?) sliku. Iako je koncept "idiot" kamera još 1888. godine predložio George Eastman osnivajući malu firmu Kodak, tek su se sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka pojavile dovoljno jednostavne i jeftine "idiot kamere". Ljudi su jedva dočekali da ne uče ništa, a svet je preplavljen turistima koji idu okolo i škljocaju u beskraj.
Digitalni fotoaparati su ponovili istoriju, ali daleko brže. Prvi modeli obilovali su opcijama koje treba podešavati, da bi se najpre stidljivo, a onda u većem broju pojavili "idioti". Ipak, do početka ove godine prosumer klasa digitalnih aparata solidnih dimenzija i sa velikim mogućnostima podešavanja činila je važan segment tržišta. Sada je "potonula" pred najezdom malih, jeftinih i potpuno automatizovanih fotoaparata kod kojih su najvažniji dizajn i boja kućište, te razni dodaci kao što je mogućnost slanja fotografija bežičnim interfejsom. Profesionalcima ostaju DSLR fotoaparati sa izmenljivim objektivima, koji predstavljaju svet za sebe - njima prosumer klasa, i pored vrlo zanimljivog Olympus-a koga ovog meseca predstavljamo, nije uspela ni da se približi.
Nestanak prosumer kategorije ne bi bio moguć da procesori fotoaparata i njihove memorijske kartice nisu ozbiljno napredovali, ali je ključni parametar bio razvoj algoritama za automatsku obradu slika - došlo se do tačke u kojoj automatika bolje podešava parametre od 95% korisnika, pa čovek u čitavom procesu polako postaje suvišan. Evolucija, međutim, nije završena: u uslovima slabog svetla blicevi malih fotoaparata ne mogu ni da se približe DSLR kombinacijama, a tada je i fokusiranje problematično. Uostalom, uporedite najbolji fotoaparat sa našim okom ili najveću memorijsku karticu sa količinom informacija koju nosi jedan gen pa zaključite koliki put još treba preći i koliko ćete još godina pred letovanje kupovati novi fotoaparat, jer je stari tehnološki zastareo. Vidimo se 1. jula!
|
