|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Mladen Mijatović | |||
NajŠkolskiWEB, pet minuta do zvona |
|||
Rok za prijavljivanje na Telekomov konkurs za izbor najboljeg školskog Web sajta je istekao 15. maja. Vreme tokom koga će stručni žiri odlučivati kome će pripasti vredne nagrade iskoristićemo da se osvrnemo na prethodna tri meseca. |
Pre nešto više od godinu dana Telekom Srbija je pokrenuo veliku donatorsku akciju kojom je predviđeno da se za škole u Srbiji obezbedi preko 1000 računara i sve što je potrebno za moderan broadband pristup Internetu. Pedesetak računarskih učionica do danas je donirano školama u kojima su uslovi rada bili najlošiji. Učenici i nastavnici ovih škola našli su način da pametno upotrebe vredne poklone, ali nikad nije naodmet „pogurati“ stvari i dati učenicima dodatan motiv da iskoriste svoj intelektualni potencijal i mladalačku energiju u cilju ovladavanja novim znanjima. I to baš onim znanjima koja danas mogu dobro da se unovče. Zbog toga je Telekom Srbije, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta Republike Srbije i uz medijsku podršku PC Press-a, pre tri meseca inicirao još jednu veliku akciju takmičarskog karaktera – izbor za najbolji školski Web sajt. Okruženje u kojem će se učenicima pružiti šansa da zajedničkim radom ovladaju Web dizajnom i drugim novim znanjima i u fer borbi osvoje računare za svoje škole daje željeni rezultat, jer se pored podrške u opremi, učenicima i njihovim nastavnicima pruža mogućnost da osete šta znači biti konkurentan. Nakon akcije će, čak i ako učenici ponekad iskoriste novu opremu za neku mrežnu igricu, znanje koje su stekli osvajajući tu opremu ostaće im u „trajnom vlasništvu“. Osećaj kada se nešto zaradi sopstvenim trudom će verovatno doneti motiv da se i ubuduće tako radi, pa će i igrice imati sve manje mesta u kabinetima informatike. Cilj ove akcije je podizanje opšte informatičke pismenosti u školama, a kako na mladima svet ostaje, i stvaranje zaloga za budućnost – formiranje novih generacija mladih stručnjaka kojima je upotreba Interneta i modernih informacionih tehnologija bliska koliko i sposobnost čitanja i pisanja. U XXI veku informatička pismenost postaje isto što i tradicionalna pismenost, a onaj kome su moderne informacione tehnologije strane nalazi se u istom položaju kao nepismen čovek – najbolje čemu može da se nada je sažaljenje. Predstavljen stručni žiriU prostorijama Telekoma Srbija u Beogradu je 8. maja održana konferencija za štampu na kojoj su predstavnicima medija predočeni čitava akcija, njen značaj, kao i najava planova za budućnost. Tom prilikom predstavljen je i stručni žiri koji će odlučivati o izboru pobednika. Da bi izbor bio sproveden što objektivnije, za članove žirija su odabrani ljudi koji se svakodnevno bave modernim informacionim tehnologijama, ali različitih profesija i interesovanja. Verujemo da će i učesnike konkursa zanimati imena ljudi koji će u narednih mesec dana ocenjivati njihov trud. Ispred Telekoma Srbija, kao koordinator akcije, žirijem će predsedavati dr Miodrag Ivković, direktor Sektora za prodaju Direkcije za usluge Telekoma Srbija. Kako je gospodin Ivković ujedno i aktivni univerzitetski profesor, pedagoški pristup mu nije stran, pa verujemo da će mu biti lako da sagleda čitavu stvar iz perspektive učenika, i da će njegove ocene biti sasvim „školske“. Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, uz čiju podršku je čitava akcija i sprovedena, u žiriju će predstavljati g. Nebojša Lazović. U ime časopisa „PC“, kao medijskog partnera akcije, član žirija će biti naš glavni i odgovorni urednik, g. Dejan Ristanović. Kako je beogradski Elektrotehnički fakultet vodeća visokoškolska ustanova na kojoj se izučavaju informacione tehnologije u Srbiji, a učenici (posebno srednjoškolci) treba stalno da imaju na umu i svoje buduće obrazovanje, u žiriju se nalazi profesor dr Branko Kovačević, dekan ETF-a. Ako se makar pomene računar, najveći broj nas pomisli na neki Microsoft-ov program. Zato je prirodno prisustvo i nekog predstavnika najvećeg svetskog proizvođača softvera, pa će tu biti i g. Dejan Cvetković, direktor Microsoft-a za Srbiju i Crnu Goru. Za uspešno održavanje školskog sajta potrebna je i dobra veza sa Internetom, a to je problem koji i dalje muči mnoge škole. Stvari se ipak menjaju nabolje, pre svega zahvaljujući domaćim provajderima koji se trude da održe korak sa svetom. Pogled iz ugla provajdera koji hostuju učeničke Web prezentacije pružiće nam gospođa Mirjana Rosić, direktor EUneta. Davno je prošlo vreme kada su novinari čukali po pisaćim mašinama – danas svaki novinski članak ima veze sa računarom jer je na istom otkucan i prelomljen. Da ljudi iz naše Redakcije ne bi bili i jedini predstavnici sedme sile na ovom konkursu, član žirija je i novinar g. Zoran Stanojević. Da na pravi način ilustrujemo kako su se računari zaista uvukli u sve sfere života, rešili smo da u žiri pozovemo i nekoga čiji posao naizgled nema veze sa računarima. Zato smo zamolili Leontinu da uzme učešća u izboru najboljeg školskog Web sajta. Usput smo od nje saznali kakav značaj ima računar u pripremi i produkciji muzike, a kakav dobra komunikacija sa diskografskom kućom i producentom koji je u inostranstvu. Na mladima svet ostaje, kao što rekosmo, a ko bi bolje razumeo učenike od samih učenika? G. Igor Kabiljo je danas već brucoš, ali je kao učenik osvojio drugo mesto na svetskoj matematičkoj Olimpijadi u Atini, pa je time zaslužio i da postane najmlađi član našeg žirija. Nagrade, nagrade!Stručni žiri će vrednovati prijavljene sajtove ocenama od jedan do pet (baš kao u školi), a ocene će se davati iz pet „predmeta“ – sadržaj, pristupačnost, dizajn, interaktivnost i ažurnost. Iz ovih pet će se izvlačiti srednja ocena i na osnovu nje će biti odabrani regionalni pobednici. Najmanje jedna a najviše tri najbolje škole iz svake školske uprave kvalifikovaće se za ulazak u finale. U finalu će, pored srednje ocene, odlučivati i neke finije nijanse. Baš kao što na kraju godine u zaključnu ocenu ulaze dodatno zalaganje, učešće u sekcijama i aktivnost na času, i ovde će se pored navedenih pet predmeta dodatno vrednovati sve što žiri okarakteriše kao posebno isticanje. Pre svega, daleko najveću vrednost će imati sajtovi za koje se zaključi da su ih učenici sami izradili – dela profesionalnih Web-dizajnera su takođe kvalitetna a u nekim segmentima i neophodna (recimo, elektronski školski dnevnik) ali će se posebno ceniti doprinos učenika prezentaciji. Prvo mesto u kategoriji osnovnih i srednjih škola biće nagrađeno po jednom potpuno opremljenom računarskom učionicom. Dakle, deset modernih računara povezanih u lokalnu mrežu, za potrebe kabineta informatike, sa pratećim licenciranim softverom. Drugu nagradu smo nazvali „DTP centar“ i čine je kolor laserski štampač, skener i digitalni fotoaparat – učenici će biti u prilici da opreme malu redakciju i organizuju izlaženje školskog lista. I treća nagrada će biti vezana za stono i Web izdavaštvo u školi – činiće je kolor laserski štampač i skener. Iste nagrade biće dodeljene u kategorijama osnovnih i srednjih škola, a kao nagradu za one koji su prošli do finala ali ipak nisu uspeli da osvoje neko od prva tri mesta, PC Press je obezbedio godišnje pretplate na naš časopis. O nagradama bismo mogli još malo, jer će biti i nekih specijalnih. Kao specijalnu nagradu Microsoft i njegovi partneri najavili su kurseve za Web dizajn i Web programiranje, a pred samo zaključenje ovog broja časopisa „PC“ saznali smo da se u našu akciju uključila i kompanija Lexmark, donirajući dva kolor laserska štampača, koja ćemo rado uključiti u nagradni fond. KampanjciKad se na kraju podvuče crta, broj prijavljenih škola se sasvim približio broju 100 – u poslednja dva dana konkursa stigle su nam prijave više od četrdeset škola! Sa druge strane, to je sasvim u skladu sa mentalitetom školaraca – ko je uopšte čuo da se radi na početku tromesečja ili polugodišta? Zna se kada se zagreva stolica – poslednje nedelje, kad krene zaključivanje ocena, a nastavnici i profesori navale sa kontrolnim zadacima i propitivanjima. Kako je žiri već počeo da ocenjuje pristigle radove, mi smo rešili da striktno poštujemo „predizbornu tišinu“, te tako u ovom broju nećemo govoriti o učeničkim sajtovima. Umesto toga, skrenućemo pažnju na probleme sa kojima su se škole suočile. Pred sam kraj konkursa postalo je jasno da pojedine škole kubure sa prostorom za postavljanje svojih Web prezentacija. Zbog ovoga je pao dogovor da, kad najesen započne novi krug takmičenja, pronađemo sponzore koji će školama koje za to nemaju uslova obezbediti besplatno hostovanje. Mnogo ozbiljnija stvar je broj neispravno popunjenih prijava koji nam je stigao. Ako prijavi u kojoj je pod stavkom URL napisano „nevažno!“ možemo i da progledamo kroz prste kao učeničkom nestašluku, nekoliko naizgled uredno popunjenih prijava u kojima je umesto linka ka Web prezentaciji stajao e-mail dotične škole, verovatno ukazuju na nešto alarmantno – da neko ne razlikuje URL od e-mail adrese! Ovakve prijave, naravno, ni uz najbolju volju nismo mogli da uvažimo. Taj primer dobro ilustruje da, i pored odziva velikog broja škola koje su predstavile zaista kvalitetne sajtove, u Srbiji mora dosta da se radi na širenju računarske pismenosti. Ali, glavu gore – u sledećem broju našeg časopisa objavljujemo spisak pobednika na Konkursu, a dok je nama dobrih škola i učenika, probleme će ćemo uspešno rešavati... |
|